Википедија

Xцоде

Xcode је интегрисано развојно окружење (ИРО), које је развила компанија Епл, а садржи пакете алата за развој софтвера за macOS, iOS, watchOS и tvOS оперативних система. Прва верзија је издата 2003. године, а последње стабилно издање је верзија 9.2 која је доступна на Mac App Store и бесплатна је за кориснике macOS High Sierra и macOS Sierra оперативних система.[1] Регистровани софтвер девелопери могу преузети бета верзију и све претходне верзије пакета на сајту Apple Developer.[2]

Xcode
МоделИнтегрисано развојно окружење
Аутор(и)Epl
Актуелна верзија9.2
Датум актуелне верзије04.12.2017.
Оперативни системиMac OS X 10.3 и каснији
ЛиценцаБесплатан софтвер са компонентама софтвера отвореног кода
Веб-сајтhttps://developer.apple.com/Xcode/

Главне карактеристике

уреди

Xcode подржава изворне кодове програмских језика C, C++, Objective-C, Objective-C++, Java, AppleScript, Python, Ruby, ResEdit и Swift, са мноштвом програмских модела, укључујући Cocoa, Carbon и Java, али није ограничен само на њих. Независни произвођачи су додали подршку за GNU Pascal,[3] Free Pascal,[4] Ada,[5] C#,[6] Perl[7] и D.

Захваљујући Mach-O извршном формату, који дозвољава fat binary датотеке, које садрже код за различите архитектуре, Xcode може да генерише универзалне бинарне датотеке које дозвољавају софтверу да се извршава и на PowerPC и на платформама базираним на Intel процесорима (x86) и које садрже и 32-битни и 64-битни код за обе архитектуре. Коришћењем iOS SDK (алата за развој софтвера), Xcode се такође може употребити за компајлирање и дебаговање апликација за iOS које се извршавају на процесорима са ARM архитектуром.

Xcode садржи ГКИ алат Instruments, који се изршава поврх радног оквира за динамичко праћење, DTrace-а, који је развила компанија Сан Мајкросистемс и објавила га као део OpenSolaris оперативног система.

Структура

уреди

Главна апликација програмског пакета је интегрисано развојно окружење (ИРО), познато као Xcode. Xcode пакет укључује већину Еплове развојне документације и уграђени Interface Builder, апликацију која се користи за пројектовање графичких корисничких интерфејса (ГКИ).

До верзије Xcode 4.1, Xcode пакет је садржао прилагођену верзију GNU колекције компајлера (ГЦЦ). Од верзије Xcode 3.1 до верзије Xcode 4.6.3, садржао је LLVM-GCC компајлер са чеоним (front-end) програмима из GNU колекције компајлера и генератор кода који за основу има LLVM.[8] Xcode 3.2 и касније варијанте, садржале су Clang C/C++/Objective-C компајлер, са новонасталим чеоним програмом (front-end) и генератором кода који за основу има LLVM, а садржао је и Clang статички анализатор.[9] Од верзије Xcode 4.2 Clang, компајлер је постао подразумевани компајлер,[10] а од верзије Xcode 5.0, Clang је једини подржани компајлер.

До верзије Xcode 4.6.3, Xcode пакет је користио GNU дебагер (GDB) као (back-end) програм дебагера развојног окружења. Почевши од верзије Xcode 4.3, понуђен је и LLDB дебагер, а од верзије Xcode 4.5 GNU дебагер је замењен LLDB дебагером као подразумеваним бацк-енд програмом дебагера развојног окружења.[11] Од верзије Xcode 5.0, GNU дебагер се више не подржава.[12]

Уклоњене карактеристике

уреди

Раније је Xcode подржавао дељење процеса изградње програма на више система. Једна од коришћених технологија зове се Shared Workgroup Build, и користила је Bonjour protokol да аутоматски пронађе системе који омогућавају услуге компајлирања, као и измењену верзију бесплатног софтвера distcc да олакша расподелу посла. Раније верзије Xcode-а су подржавале систем под именом Dedicated Network Builds. Ове опције не постоје у тренутно подржаним верзијама Xcode-а.

Xcode такође садржи Еплове WebObjects алате и програмске оквире за генерисање Java веб апликација и веб услуга (раније су продаване као засебне услуге). Од верзије Xcode 3.0, Епл је прекинуо развој [13]WebObjects-а унутар Xcode-а - уместо њега би требало користити WOLips.[14] Xcode 3 и даље садржи WebObjects програмске оквире.

Хронологија верзија

уреди

1.x серије

уреди

Верзија Xcode 1.0 је пуштена у јесен 2003. године. Xcode 1.0 се базирао на Project Builder-у, али је имао ажуриран кориснички интерфејс (ГКИ), ZeroLink, Fix&Continue, подршку дистрибуције билдовања, и Code Sense индексирање. Следеће значајније издање, Xcode 1.5, имало је напредније довршавање кода (од стране програма) и побољшан дебагер.

2.x серије

уреди

Верзија Xcode 2.0 је пуштена са Mac OS X v10.4 „Tiger”. Садржала је визуелни програмски језик Quartz Composer, боље Code Sense индексирање и подршку за Ant. Такође је садржала алат Apple Reference Library, који омогућава претрагу и читање онлајн документације са Епловог веб-сајта и документације инсталиране на локалном рачунару.

Верзија Xcode 2.1 је могла да генерише универзалне бинарне фајлове. Подржавала је дељена прекомпилацијска заглавља, јединично тестирање мета, условне брејкпоинте и вочпоинте. Такође је садржала и бољу анализу зависности. Последња верзија Xcode-а за Mac OS X v10.4 је била 2.5.

3.x серије

уреди

Верзија Xcode 3.0 је пуштена са Mac OS v10.5 „Leopard”. Значајне разлике у односу на верзију 2.1 обухватају[15] дебагер алат DTrace (садашњи Инструментс), подршку за рефакторисање, контексно-сензитивну документацију и Objective-C 2.0 са сакупљањем смећа. Такође подржава снимке фајлова пројеката (Project Snapshots)- који пружају основни начин управљања изворним кодом, Message Bubbles - који приказује вредности грешака током дебаговања дуж кода, као и генерисање four-architecture fat binary датотека (32 и 64-бита за Intel и PowerPC).

Xcode 3.1 је верзија у којој су ажурирани развијачки алати за Mac OS X, и била је иста верзија која је садржана у iPhone СДК-у. Могла је да изгради платформе које нису из Mac OS X серије, укључујући iPhone OS 2.0. Садржала је GCC 4.2 и LLVM GCC 4.2 компајлере. Још једна карактеристика која је дошла са верзијом Xcode 3.0 је то што Xcode-ова SCM подршка укључује Subversion 1.5.

Верзија Xcode 3.2 је објављена са Mac OS X v10.6 „Snow Leopard” и њу није могуће инсталирати на раније верзије OS X-а. Поред осталих карактеристика, подржава статичку анализу програма. Такође напушта званичну подршку за изградњу верзија старијих од IPhone OS 3.0. Међутим, и даље је могуће изградити старије верзије, а симулатор подржава верзије од iPhone OS 2.0 до 3.1. Такође, Јава подршка је „прогнана” из верзије 3.2 ка уреднику.[16]

Xcode 3.2.4 је последња верзија коју корисници Mac OS X v10.6 могу бесплатно преузети. Преузимање захтева бесплатну регистрацију на сајту Епл развијача софтвера.

4.x серије

уреди

Јуна 2010, на Епл-овој светској конференцији развијача софтвера најављена је четврта верзија током Говора о стању алата за развијање софтвера. Поред осталих побољшања, четврта верзија развијачких алата уједињује Xcode алате за уређивање и Interface Builder у једну апликацију.[17][18] Епл је 9. марта 2011. објавио завршну верзију Xcode-а 4.0. Софтвер је био доступан бесплатно за све регистроване чланове Mac Developer програма (који кошта 99$ годишње) и iOS Developer програма (99$ годишње). Такође је продаван и онима који нису чланови за 4.99$ путем Mac App Store-а (где више није доступан). Xcode 4.0 је отказао подршку за многе старије системе, укључујући целокупан развој PowerPC-ја и софтверских развојних алата (СДК) за Mac OS X 10.4 и 10.5 и за све iOS СДК старије од 4.3. Циљ развоја је и даље одређен као производња бинарних фајлова за старије платформе, али за Mac OS платформе креирају се само бинарни фајлови за x86 и x86-64. Касније, Xcode је постао бесплатан за ширу јавност. Пре верзије 4.1, Xcode је коштао 4.99$.[19]

Xcode 4.1 је 20. јула 2011. (дан издавања Mac OS X Lion) постао доступан бесплатно свим корисницима Mac OS X Lion-а на Mac App Store. Xcode 4.1 је 29. августа 2011. постао доступан на Mac OS X Snow Leopard свим корисницима који су претплаћени на Mac или iOS developer програме.[20] Xcode 4.1 је последња верзија која је садржала GNU колекцију компајлера, а не само LLVM GCC или Clang.

Верзија Xcode 4.2 је пуштена 12. октобра 2011, истовремено са iOS 5.0, и садржала је много више својстава и то побољшаних, као што су сторибординг и аутоматско бројање референци.[10] Xcode 4.2 је последња верзија која подржава Mac OS X 10.6 „Snow Leopard”, али је доступна само за регистроване софтвер девелопере који су претплаћени; за оне без налога, 3.2.6 је последња доступна верзија за Snow Leopard.[21]

Верзија Xcode 4.3, пуштена 16. фебруара 2012, дистрибуирана је као један апликациони пакет, Xcode.app, који се инсталира са Mac App Store-а. У верзији Xcode 4.3 мени је преуређен тако да садржи алате за развој.[22] Верзија Xcode 4.3.1 је пуштена 7. марта 2012. ради подршке за iOS 5.1.[23] Xcode 4.3.2 је издат 22. марта 2012. са побољшањима за iOS Simulator и предлогом за промену ГДБ дебагера у ЛЛДБ дебагер (што нису документоване промене). Верзија Xcode 4.3.3 која је пуштена маја 2012. године, истакла се ажурираним алатима за развој софтвера (СДК) за Mac OS X 10.7.4 „Lion” и уклоњеним баговима.[24]

Верзија Xcode 4.4 је издата 25. јула 2012.[25] Извршава се и на Mac OS X Lion и на OS X Mountain Lion и ово је прва верзија Xcode-а која садржи ОС X 10.8 „Mountain Lion” СДК. Xcode 4.4 садржи подршку за аутоматско спајање декларисаних атрибута, нове карактеристике за Objective-C као што су синтакса литерала и сабскриптинг, побољшана локализација и још доста тога.[26] Верзија Xcode 4.4.1 је пуштена 7. августа 2012, са уклоњеном неколицином багова.

IOS 6 и Xcode 4.5 су пуштени 19. септембра 2012. Xcode је додао подршку за iOS 6 и 4-инчни Ретина екран на iPhone-u 5 и Ipod touch-у пете генерације. Такође је увео неке нове карактеристике у Objective-C-у за iOS, поједностављена је локализација и додата је подршка за аутоматски распоред за iOS.[11] Верзија Xcode 4.5.1 је издата 3. октобра 2012. са уклоњеним баговима и побољшањима стабилности.[1] Мање од месец дана касније, издата је и верзија Xcode 4.5.2 са подршком за iPad Mini и iPad са Ретина екраном, као и са поправком багова и побољшањима стабилности.

Верзија Xcode 4.6 и iOS 6.1 су издати 28. јануара 2013.

5.x серије

уреди

Верзија 5 Xcode-а је најављена јуна 2013. на Епловој светској конференцији развијача софтвера.[27] Верзија Xcode 5.0 је пуштена 18. септембра 2013. Додата је подршка за iOS 7 СДК, са сталном подршком за OS X 10.8 Mountain Lion СДК али без подршке за OS X 10.9 Mavericks СДК (ова подршка је била садржана само у бета верзијама). Такође је додата верзија Clang-а која генерише 64-битне АРМ кодове за iOS 7. Епл је уклонио подршку за генерисање Cocoa бинарних датотека насталих радом скупљача смећа.[28]

6.x серије

уреди

Епл је 2. јуна 2014, на Светској конференцији развијача софтвера најавио верзију 6 Xcode-а. Нове карактеристике обухватају Playgrounds, синхроне дебагер алате, и нови програмски језик Swift.[29] Xcode 6 и iOS су истовремено издати 17. септембра 2014. Xcode се могао преузети са Mac App Store-а.

7.x серије

уреди

Верзија 7 Xcode-а је најављена 8. јуна. 2015. на Епл светској конференцији развијача софтвера. Предствљена је подршка за Swift 2 и Метал за OS X као и подршка за развој на iOS уређајима без Епл лиценце за софтвер девелопере.[30] Верзија Xcode 7 је пуштена у јавност 16. септембра 2015.

8.x серије

уреди

Најављен је излазак верзије 8 Xcode-а 13. јуна 2016. на Епл светској конференцији развијача софтвера. Представљена је подршка за Swift 3.[31] Xcode 8 је пуштен 13. септембра 2016.

9.x серије

уреди

Верзија 9 Xcode-а је најављена 5. јуна 2017. на Епл светској конференцији развијача софтвера. Представљена је подршка за Swift 4 и Метал 2. Такође је представљено даљинско дебаговање iOS и tvOS уређаја преко WiFi-ја.[32] Верзија Xcode 9 је јавно пуштена 19. септембра 2017.[33]

Референце

уреди
  1. ^ а б „Xcode он тхе Мац Апп Сторе”. Аппле Инц. Приступљено 30. 6. 2017. 
  2. ^ „Доwнлоадс”. Аппле Девелопер. Приступљено 3. 7. 2017. 
  3. ^ Адриаан ван Ос. „ГНУ Пасцал анд Xcode”. Мицробизз.нл. Приступљено 21. 6. 2010. [мртва веза]
  4. ^ „Усинг Фрее Пасцал wитх Xcode”. Пасцал-централ.цом. Приступљено 21. 6. 2010. [мртва веза]
  5. ^ „Тоолс”. мацада.орг. Архивирано из оригинала 27. 07. 2011. г. Приступљено 8. 2. 2011. 
  6. ^ „ЦСхарпПлугин - цоцоа-схарп-дев - Гоогле Цоде”. Цоде.гоогле.цом. Приступљено 21. 6. 2010. 
  7. ^ „ЦамелБонес, ан Објецтиве-C/Перл бридге фор Мац ОС X & ГНУСтеп - Хоме”. Цамелбонес.соурцефорге.нет. 1. 12. 2004. Приступљено 21. 6. 2010. 
  8. ^ МцЛеан, Принце (20. 6. 2008). „Аппле'с отхер опен сецрет: тхе ЛЛВМ Цомпилер”. Приступљено 3. 4. 2012. 
  9. ^ „Xcode 3.2: тех аwесоме едитион”. 30. 8. 2009. Архивирано из оригинала 16. 6. 2013. г. Приступљено 25. 8. 2018. 
  10. ^ а б „Неw Феатурес ин Xcode 4: Xcode 4.2”. Аппле. 16. 9. 2015. Приступљено 15. 9. 2016. 
  11. ^ а б „Неw Феатурес ин Xcode 4: Xcode 4.5”. Аппле Инц. 16. 9. 2015. Приступљено 18. 10. 2015. 
  12. ^ „Неw Феатурес ин Xcode 5: Xcode 5.0”. 16. 9. 2015. Приступљено 15. 9. 2016. 
  13. ^ Давид Холт саyс: (15. 5. 2010). „Фацтс абоут WебОбјецтс (WебОбјецтс Цоммунитy)”. Wоцоммунитy.орг. Приступљено 21. 6. 2010. 
  14. ^ „WОЛипс”. Wики.објецтстyле.орг. 27. 2. 2010. Приступљено 21. 6. 2010. 
  15. ^ „Аппле - Мац ОС X Леопард - Феатурес - 300+ Неw Феатурес”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2007. г. 
  16. ^ „Аппле Девелопер Тоолс фор Јава”. Аппле. Приступљено 8. 2. 2011. 
  17. ^ „WWДЦ Софтwаре Нотес: Сафари 5, Xcode 4, иТунес 9.2”. Мац Руморс. 8. 6. 2010. Приступљено 21. 6. 2010. [мртва веза]
  18. ^ „Девелопер Тоолс - Wхат'с Неw ин Xcode 4”. Аппле Девелопер. Приступљено 8. 2. 2011. 
  19. ^ „Аппле макес Xcode фрее то алл wитх релеасе оф 4.1 он Мац Апп Сторе”. АпплеИнсидер. 20. 7. 2011. Приступљено 3. 7. 2013. [мртва веза]
  20. ^ „Неw Феатурес ин Xcode 4: Xcode 4.1”. Аппле Инц. Приступљено 15. 9. 2016. 
  21. ^ „Wхy цан'т I доwнлоад Xcode 4.2 фор Сноw Леопард?”. Приступљено 2. 5. 2015. 
  22. ^ „Неw Феатурес ин Xcode 4: Xcode 4.3”. Аппле Инц. Приступљено 15. 9. 2016. 
  23. ^ „Неw Феатурес ин Xcode 4: Xcode 4.3.1 анд 4.3.2”. Аппле Инц. Приступљено 15. 9. 2016. 
  24. ^ „Неw Феатурес ин Xcode 4: Xcode 4.3.3”. Аппле Инц. Приступљено 15. 9. 2016. 
  25. ^ „Xcode 4.4 роллс оут то ОС X, иОС девелоперс виа тхе Мац Апп Сторе”. 9то5Мац. 25. 7. 2012. Приступљено 2. 8. 2012. [мртва веза]
  26. ^ „Неw Феатурес ин Xcode 4: Xcode 4.4”. Аппле Инц. Приступљено 15. 9. 2016. 
  27. ^ „Аппле сеедс фирст иОС 7 анд ОС X Маверицкс бетас то девелоперс”. АпплеИнсидер. 10. 6. 2013. Приступљено 11. 6. 2013. 
  28. ^ „Неw Феатурес ин Xcode 5: Xcode 5.1”. 20. 4. 2015. Приступљено 15. 9. 2016. 
  29. ^ „Xcode 6, Сwифт, ЦлоудКит, анд море сурприсинг девелопер неwс фром WWДЦ 2014”. ТецхРепублиц. 5. 6. 2014. Приступљено 6. 6. 2014. [мртва веза]
  30. ^ „Неw Феатурес ин Xcode 7: Xcode 7.0”. девелопер.аппле.цом. Приступљено 15. 9. 2016. 
  31. ^ „Wхат'с Неw ин Xcode”. девелопер.аппле.цом. Приступљено 15. 9. 2016. 
  32. ^ „Wхат'с Неw ин Xcode 9”. девелопер.аппле.цом. Приступљено 24. 7. 2017. 
  33. ^ „Неw Доwнлоадс Ноw Аваилабле”. Аппле Девелопер. Аппле. Приступљено 19. 9. 2017. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Xcode&oldid=26792674”