Xyлариа је род који припада фамилији Xyлариацеае, а филуму Асцомyцота. Име рода потиче од грчке речи xýлон што значи дрво (ксилем). У свету постоји око 400 врста Xyлариа и то овај род чини једним од највећих родова аскомицета.[1]

Xylaria
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Поткласа:
Ред:
Породица:
Род:

Опис уреди

Све врсте овог рода се донекле разликују, али све оне имају усправно плодоносно тело које је црне, беле или сиве боје. Ове гљиве се у незрелим фазама размножава асексуално, конидијама, које формирају белу превлаку. После нестанка конидија, строматалне гране набрекну у горњем делу и наставе да формирају перитецију. Зреле гљиве поседују споре које се налазе у малим врећицама које се зову асци. Перитеције су уграђене у строматско ткиво, тако да се налазе у једном слоју испод црне коре строматског ткива. Из аскоспора се развија мицелија, чије се хифе уједињују у дебеле нити, које расту и показују позитиван хелиотропизам, тако да чак и када су испод коре или стабла, лако избијају на површину.[2]

Распрострањење и станиште уреди

Космополитски је род, који је најзаступљенији у тропима. Најчешће настањују мртво дрвеће или биљне остатке. Незреле строме се појављују од раног пролећа до почетка лета. Бирају сеновита и влажна места. Честе су у шумама, парковима и у жбуњу.[3]

Јестивост уреди

Сматрају се нејестивим, али и неотровним гљивама. Плодоносно тело је веома тврдо, па зато нису за конзумацију. [3]

Референце уреди