Запаљивост
Запаљивост је способност неког материјала да почне са сагоревањем и да се одржава у стању сагоревања када је изложен деловању извора топлоте. Запаљивост се квантификује спровођењем тестова запаљивости. Рангирање материјала према запаљивости се користи код уградње материјала у грађевине, приликом дефинисања захтева које материјали требају испунити да би се уграђивали, за дефинисање начина на који се запаљиви материјали превозе, итд.[1]
Класификација материјала према запаљивости уреди
Према европској класификацији, материјали који се уграђују у објекте се деле у седам класа. Класификација се даје на основу резултата одговарајућих тестова. Класе материјала према запаљивости су: А1, А2, Б, C, D, Е и Ф. Материјали који спадају у класе А1, А2 и Б не доприносе разбуктавању, материјали класе C доприносе разбуктавању након 10 минута, материјали класе D доприносе након 2 - 10 минута, материјали класе Е за мање од 2 минуте. Материјали класе Ф су они који се не могу сврстати у претходне категорије.
Отпорност на пожар уреди
Отпорност материјала на пожар се квантификује као време за које материјал или производ задовољава задане критерије (нпр. достизање дозвољеног повећања температуре на страни која није изложена пожару, губитак интегритета - продор пламена, итд.). Отпорност на пожар се одређује лабораторијским тестовима или рачунским методама.
Референце уреди
- ^ „Тхе Гуиде то Тхе Глобаллy Хармонизед Сyстем оф Цлассифицатион анд Лабеллинг оф Цхемицалс (ГХС). Оццупатионал Сафетy & Хеалтх Администратион, У.С. Департмент оф Лабор.”. Архивирано из оригинала 02. 07. 2007. г. Приступљено 03. 12. 2016.