Заступници привредног друштва
Заступништво је обављање (вршење) правних послова у туђе име, на основу овлашћења (дозволе) за заступање, при чему у овој операцији учествују три лица: заступани (онај у чије се име посао закључује), заступник (онај, који закључује посао са трећим лицем), и треће лице, са којим заступник предузима посао. Заступништво је могуће код свих правних послова, само изузетно кад су у питању правни послови чији је лични карактер нарочито наглашен, односно правни послови код којих су посебно дефинисани захтеви, закон захтева да посао буде лично предузет (тестамент или брак).[1] Посебно, известан број писаца дефинише заступништво као
вршење правних послова у туђе име и за туђ рачун.
Основни појмови везани за заступање и заступнике уреди
Привредна друштва су правна лица која не могу директно иступати у правном промету ради реализације своје делатности из конститутивних аката, већ то могу само преко својих Заступника. Привредни субјекти преузимају обавезе у правном промету путем заступања. Заступник иступа у име и за рачун привредног друштва или предузетника, те су тиме преузета права и обавезе из закључених правних послова путем заступања права и обавеза тог друштва. Тачније, привредна друштва заступају заступници друштва који су то по самом закону. Према "Закону о привредним друштвима", привредно друштво заступа директор, наиме то произилази из самог статуса директора друштва капитала, изражавајући вољу тог друштва. Када конкретно говоримо о привредним друштвима, требало би да се тачно одреди број чланова који могу заступати друштво, при чему се њихова ограничења за заступање дефинишу актима друштва. Заправо, поред директора привредног друштва, као засупници се могу одредити и друга лица - Статутарни заступници[2]. Њихово одређивање није обавезно, али уколико се одреде, потребно је њихово обавезно регистровање у случајевима када се одређује више статутарних заступника, ради евентуалног дејства према трећим лицима. Уколико у акту друштва који се депонује у регистар, о овоме није ништа дефинисано, треба претпоставити да се ради о самосталним заступницима. Поред укратко дефинисаних појмова, заступање привредног друштва се може заснивати и на изјави воље заступаног (пуномоћје), пуномоћју по запослењу и акту надлежног органа.
Привредни субјекти и пуномоћници уреди
Пуномоћници имају право да користе своја права која су добили од заступника привредног друштва, тачније писано овлашћење за заступање које властодавац правним послом даје пуномоћнику. Наиме, пуномоћје може дати свако правно лице, односно његов законски заступник изражавајући његову вољу. Вреди напоменути, да пуномоћје другом лицу могу дати и пуномоћници по запослењу као и лица овлашћена за заступање актом надлежног органа. Битна напомена: давање пуномоћја за заступање привредног друштва другом лицу не престаје овлашћење заступника који је дао пуномоћје. Пуномоћје се може дати како физичком лицу, тако и правном лицу. Према обиму овлашћења и кругу послова, закон о облигационим односима дефинише пет форми пуномоћја:
- општа (генерална) пуномоћ
- посебна (специјална) пуномоћ
- пословна пуномоћ (општа и посебна)
- пуномоћ трговинског путника (општа и посебна)
- овлашћење пуномоћника по запослењу [3]
Уговорно заступништво (пуномоћство) уреди
Уговорно заступништво је заступништво које се заснива на уговру између заступаног и заступника, док се овлашћење за заступање зове пуномоћје, без обзира да ли је усмено или писмено. Било за неки уговор или било који други правни посао важи исто што и важи за пуномоћје за закључење уговра, односно за предузимање посла.
Овлашћења заступника привредног друштва уреди
Према Закону о привредним друштвима[2] заступник је овлашћен да у име привредног друштва (или предузетника), у границама својих овлашћења, закључује уговоре и врши правне радње као и да заступа друштво пред судовима и другим органима. Овлашћења заступника могу се ограничити на:
- закључивање одређених уговора
- вршење одређених правних радњи и
- закључивање уговора и вршење других правних радњи само уз сагласност органа управљања.
Овлашћења заступника могу се ограничити и посебним законом, као и одлуком суда али се не могу поставити и регистровати временска ограничења овлашћења заступника. Уколико заступник прекорачи границе овлашћења, заступани је у обавези само уколико одобри прекорачење - ратификација. ако пак заступани одбије одобрење, заступани и заступник су солидарни за штету коју је друга страна претрпела, ако је била свесна. Такође, вреди напоменути, да овлашћење за заступање у којем није наведно никакаво ограничење треба сматрати неограниченим. Овлашћења заступника привредног друштва (или предузетника), односно ограничења његових овлашћења региструју се и објављују.[4] Улога заступништва данас је огромна, и не може се замислити свакодневни живот, поготово због пословно неспособних лица (чији је број огроман), чиме се на овај начин омогућује да стичу права и обавезе из скоро свих уговора, пословним људима да у правном промету учествују у неупоредиво већем обиму, кроз заступништво се омогућује организација заштите важних интереса одсутних лица и лица чије је место боравка непознато.
Овлашћења за заступање и њихова ограничења се региструју и јавно су доступна путем сајта Агенције за привредне регистре
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Станковић Обрен, Водинелић V. Владимир, Увод у грађанско право, Пето неизмењено издање, Београд, (2007). стр. 193–197
- ^ а б [1], "Закон о привредним друштвима", чл.31,32,("Сл. гласник РС", бр. 36/2011)
- ^ Васиљевић С. Мирко, Компанијско право, Право привредних друштава, Београд, (2009). стр. 113–121
- ^ [2], "Закон о привредним друштвима", чл.33,("Сл. гласник РС", бр. 36/2011)