Зелена еуглена
Зелена еуглена је род једноћелијских протиста, класе Еугленоидеа. Познатије као бичари (због флагеластог израштаја), овај род првенствено насељава мале стајаће воде, као што ту баре и локве. Води у којој се нађу у великом броју дају зелену боју. Зелена еуглена има издужено тело. На предњем делу тела се налази бич. Бич се таласасто извија, налик пропелеру, и покреће еуглену.Она има очну мрљу која јој помаже да разликује светло од таме.
| Зелена еуглена | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Тип: | Еугленозоа |
| Класа: | Еугленоидеа |
| Ред: | Еугленида |
| Породица: | Еугленацеае |
| Род: | Еуглена |
| Врста: | Е. виридис
|
| Биномно име | |
| Еуглена виридис Ehrenberg, 1830
| |
Особине
уредиЗелена еуглена се храни на 2 начина:
- аутотрофно, у присуству сунчеве светлости она врши фотосинтезу и себи ствара храну;
- хетеротрофно, када се налази у мраку, она користи органске материје (нпр. које настају разлагањем лишћа), а затим их уноси у своје тело.
Еуглена има једну посебну органелу која се назива "очна мрља" , која се налази у близини корена флагеле и представља чулни орган еуглене, који јој помаже да препозна постојање или одсуство светлости. Када се еуглена на дужи период нађе у тами, хлорофил у њој ишчезава и еуглена постаје безбојна. Храна се вари у хранљивим вакуолама, органелама у телу еуглене. Дише целом површином тела. Зелена еуглена размножава се бесполно уздужном деобом. Остатке метаболичких процеса излучује преко контрактилних вакуола. У неповољним условима (ниска температура, суша), долази у развојни ступањ који се назива циста, формирајући заштитну опну.
Спољашње везе
уреди
