Звучни ефекти (филм)

Звучни ефекти^[1] су репродукција свакодневних звучних ефеката који се додају филмовима, видео записима и другим медијима у постпродукцији ради побољшања квалитета звука.^[2] Ови репродуковани звукови, често названи по уметнику звучних ефеката Џеку Фолију, могу бити било шта, од замаха одеће и корака до шкрипавих врата и разбијања стакла. Фолијеви звукови се користе за побољшање слушног доживљаја филма. Они се такође могу користити за прикривање нежељених звукова забележених током снимања филма, попут летења авионима или саобраћајних звукова.^[3]

Историја уреди

Човек са раним звучним ефектима (у средини десно), који је додавао ефекте у радио емисију уживо 1920-их. Држи таблу за стварање ефеката помоћу које може да симулира звоњење телефона и затварање врата.

Оно што се данас назива звучним ефектима настало је као додавање звукова у директне преносе радио-драма из радио-студија широм света раних 1920-их. Снимци фонографа из тог доба нису били довољног квалитета или флексибилности да би верно репродуковали већину звучних ефеката по потреви, те је особа са звучним ефектима морала да ствара све звукове за радио представе уживо. Џек Донован Фоли^[4] почео је да ради са Јуниверсал пикчерс 1914. године током ере немог филма. Када су Варнер студији објавили Џез певача, свој први филм који укључује звук, Јуниверсалу је било јасно да треба да остане конкурентан и позвао је да се јаве сви запослени који имају радио искуство.^[4] Фоли је постао део звучне екипе која је претворила Јуниверзалов у то време „неми” мјузикл Show Boat у мјузикл. Будући да тадашњи микрофони нису могли да препознају више од дијалога, након снимања филма морали су да се додају други звукови.^[4] Фоли и његова мала екипа пројектовали су филм на екран док су снимали једну нумеру звука која је садржала њихове звучне ефекте уживо.^[4] Њихов тајминг је морао бити савршен, тако да су се кораци и затварање врата синхронизовали са покретима глумаца у филму. Џек Фоли је стварао звуке за филмове до своје смрти 1967.^[4] Његове основне методе користе се и данас.

Савремена уметност звучних ефеката је напредовала са развојом технологија снимања. Данас се звукови не морају снимати уживо на једној аудио траци. Они се могу се снимити одвојено на појединачним тракама и пажљиво синхронизовати са својим визуелним панданима.^[5] Студији звучног ефекта користе стотине реквизита и дигиталних ефеката да би рекреирали амбијенталне звуке својих филмова.

Употребе уреди

Звучни ефекати допуњавају или замењују звук снимљен у време снимања, познат као теренски снимак. Звучна кулиса већине филмова користи комбинацију оба. Уметник звучних ефеката је особа која ствара ову звучну уметност. Уметници звучних ефеката користе креативност да учине да гледаоци верују да су звучни ефекти заправо стварни. Гледаоци не би требало да могу да уоче да звук заправо није био део самог процеса снимања. Звучни ефекати се додају у филм у постпродукцији након што је филм снимљен.^[6] Потреба за заменом или побољшањем звукова у филмској продукцији произлази из чињенице да су врло често изворни звукови ухваћени током снимања ометани буком или нису довољно убедљиви да би нагласили визуелни ефекат или радњу. На пример, сцене борбе песницама у акционом филму обично глуме каскадери и зато немају стварне звукове удараца. Реквизити, комплети и костими често су израђени од релативно јефтиних и лаганих материјала који визуелно подсећају, али заправо не звуче као скупљи материјали. Падови и експлозије се често додају или појачавају у фази постпродукције. Жељени ефекат је да се оригиналном звучном запису додају звукови који су изузети током снимања. Изузевши ове звукове током снимања на терену, а затим их враћајући у звучни запис током постпродукције, уредници имају потпуну контролу над тим како звучи сваки звук, његовим квалитетом и релативном јачином звука.^[7] Звучни ефекти додају дубину и реализам квалитету звука за мултимедијалне изворе.^[2]

Стварање уреди

Звучни ефекат се ствара од стране умјетника звука који опонаша стварни извор звука у музичком студију.^[3] Често се користи много малих звучних ефеката у било којој сцени филма. Процес снимања свих њих може бити дуготрајан.

Уметност звучних ефеката може се поделити у три главне категорије - кораци, покрети и специфичности.^[3]

Кораци уреди

Ова категорија укључује звук корака.^[3] Да би направили звук хода низ степениште, уметници звучних ефеката газе својим ногама по мраморној плочи док гледају снимке. Студији звучних ефекатра имају у свом инвентару мноштво различитих врста ципела и неколико различитих врста подова како би створили звукове корака.^[5] Ти се подови, познати као Фоли Питс, ^[8] варирају у опсегу од мраморних квадрата до шљунка и камених јама. Стварање правог звука корака може увелико побољшати осјећај сцене. Уметници из звучних ефеката често се називају „Фоли шетачи” или „степери” када раде у подсекцији „корака” звучних ефеката.^[9]

Покрети уреди

Категорију „покрета” чини мноштво суптилнијих звукова који се чују у филмовима, на примјер звуждук одјеће кад два глумца пролазе један поред другог.^[3] Овај звук настаје трљањем два комада истог материјала у близини микрофона истом брзином којом се крећу глумчеве ноге.^[5] Тканина се не користи увек и обично се снима према нахођењу миксера за преснимавање који ултиматно контролише коначни исход процеса постпродукције звука.

Референце уреди

^ Алмо, Лаура (1. 2. 2016). „Wхy Ис Ит Цаллед 'Фолеy' Анywаy?”. Цинемонтаге. Архивирано из оригинала 13. 6. 2018. г. Приступљено 13. 6. 2018. „Тхе арт ремаинед ин тхе схадоwс фор манy yеарс. А фунцтион оф хисторy анд традитион, Фолеy артистс, ас тхеy цаме то бе намед, невер рецеивед сцреен цредит. Ароунд тхе 1970с, соунд едиторс wере доинг тхеир оwн сyнцинг (ас ит wас цаллед бефоре бецоминг оффициаллy кноwн ас Фолеy), анд реализед тхеy цоулд хире оутсидерс то до тхис тиме- цонсуминг анд специализед wорк.”
^ ^а ^б „Стинсон, Јим. "Реал-тиме Соунд Еффецтс: Тхе Фолеy Wаy." Видеомакер Јул 1999 Wеб.10 Јул 2009”. Видеомакер.цом. 1. 7. 1999. Архивирано из оригинала 7. 9. 2009. г. Приступљено 2010-05-20.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Сингер, Пхилип Р. "Арт Оф Фолеy". Марблехеад Публисхинг Цо. Wеб. 1 Јулy 2010. „Арт оф Фолеy”. Архивирано из оригинала 9. 8. 2012. г. Приступљено 2012-08-09.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Цонсидеред, Алл Тхингс. "Јацк Фолеy: Феет то тхе Старс Архивирано 15 септембар 2017 на сајту Wayback Machine: НПР." НПР : Натионал Публиц Радио : Неwс & Аналyсис, Wорлд, УС, Мусиц & Артс : НПР. Мар.-Апр. 2000. Wеб. 2 Јулy 2010.
^ ^а ^б ^в Блоом, Леслие. "YоуТубе – Леслие Блооме – Фолеy Артист." YоуТубе – Броадцаст Yоурселф. Нов.-Дец. 2009. Wеб. 1 Јулy 2010. wx32-Л9тЈцЕ на сајту YouTube
^ Sound Ideas. „What is Foley? by Skevos Mavros”. Sound Ideas. Архивирано из оригинала 3. 6. 2010. г. Приступљено 2010-05-20.
^ Sound Ideas. „Mavros, Skevos. "Sound Ideas – What is Foley?." MavArt Productions 2000 Web.10 Jul 2009”. Sound-ideas.com. Архивирано из оригинала 3. 6. 2010. г. Приступљено 2010-05-20.
^ „Foley Construction – Noah Bonds”. npbonds.com. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г.
^ „The Art of Foley - Feet”. www.marblehead.net. Архивирано из оригинала 17. 1. 2016. г.

Reference уреди

Epic Sound. „The Guide To Sound Effects by David Filskov”. Epic Sound. Архивирано из оригинала 13. 11. 2013. г. Приступљено 2013-11-18.
Brazell, Karen (1999). Traditional Japanese Theater. Columbia University Press. ISBN 0-231-10873-7.
Kaye, Deena; Lebrecht, James (1992). Sound and Music For The Theatre. Back Stage Books, an imprint of Watson-Guptill Publications. ISBN 0-8230-7664-4.
Booth, Michael R. (1991). Theatre In The Victorian. Cambridge University Press. ISBN 0-521-34837-4.
Napier, Frank (1936). Noises Off. Frederick Muller.
„Sound designer”. FilmSound.org. Приступљено 13. 10. 2015.
Ondaatje, Michael; Murch, Walter (2003). The conversations: Walter Murch and the art of editing film. London: Bloomsbury. стр. 53.
Bordwell, David. „William Cameron Menzies: One Forceful, Impressive Idea”. davidbordwell.net. Приступљено 13. 10. 2015.
Müller, Bastian (2008). Sound Design: The Development of Sound Design for Hollywood Films and its Impact on Modern Cinema. Hamburg: diplom.de. стр. 24. ISBN 9783836618922. Приступљено 13. 10. 2015.
Hollyn, Norman (2009). The Film Editing Room Handbook: How to Tame the Chaos of the Editing Room. Berkeley CA: Peachpit Press. стр. 144. ISBN 978-0321679529. Приступљено 13. 10. 2015.
Dakic, Vesna (2009). Sound Design for Film and Television. Norderstedt: GRIN Verlag. стр. 2. ISBN 9783640454792. Приступљено 13. 10. 2015.
Dugan, Dan (децембар 1969). „A New Music and Sound Effects System for Theatrical Productions”. Journal of the Audio Engineering Society. Audio Engineering Society. 17 (6): 666—670. Приступљено 23. 3. 2011.
Kaye, Deena; LeBrecht, James (2009). Sound and music for the theatre: the art and technique of design. Focal Press. стр. 8. ISBN 978-0-240-81011-9.
„2010-2011 Tony Award Rules” (PDF). American Theatre Wing. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 3. 2012. г. Приступљено 26. 12. 2011.
„Best Sound Design Categories to Return to the Tony Awards”. TonyAwards.com (на језику: енглески). Приступљено 2017-04-27.
Gal, Viviane; Le Prado, Cécile; Merland, J. B.; Natkin, Stéphane; Vega, Liliana (септембар 2002). „Processes and tools for sound design in computer games”. Proceedings of International Computer Music Conference. Goetborg. CiteSeerX 10.1.1.78.5543  .
Veneri, Olivier; Natkin, Stéphane; Le Prado, Cécile; Emerit, Marc. „A Game Audio Technology Overview” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 07. 2011. г. Приступљено 24. 12. 2020.
„Which Type Of Sound Engineer Are You Destined To Be?”. www.sheffieldav.com. Приступљено 2019-02-05.
The difference between a producer and an audio engineer (на језику: енглески), Приступљено 2019-12-08
„Interview with Phil Ek”. HitQuarters. 25. 5. 2009. Архивирано из оригинала 19. 7. 2011. г. Приступљено 3. 9. 2010.
Rosenberg McKay, Dawn. „Audio Engineer Job Description: Salary, Skills, & More”. About.com Careers. Архивирано из оригинала 23. 7. 2018. г. Приступљено 8. 12. 2019.
Smith, S. E. „What Is Audio Engineering?”. wiseGeek. Архивирано из оригинала 8. 1. 2010. г. Приступљено 17. 5. 2013.
University of Salford. „Graduate Jobs in Acoustics”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 13. 5. 2013.
Acoustical Society of America. „Acoustics and You”. Архивирано из оригинала 2017-03-08. г. Приступљено 13. 5. 2013.
University of Salford, Acoustics. „Physics and music technology degrees”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2020. г. Приступљено 17. 5. 2013.
National Careers Service. „Job profiles: Acoustics consultant”. Приступљено 13. 5. 2013.
Acoustical Society of America. „PACS 2010 Regular Edition—Acoustics Appendix”. Архивирано из оригинала 2013-05-14. г. Приступљено 22. 5. 2013.
Pohlmann, Ken (2010). Principles of Digital Audio, Sixth Edition. McGraw Hill Professional. стр. 336. ISBN 978-0-07-166347-2.
Morfey, Christopher (2001). Dictionary of Acoustics. Academic Press. стр. 32.
Templeton, Duncan (1993). Acoustics in the Built Environment: Advice for the Design Team. Architectural Press. ISBN 978-0-7506-0538-0.
Technical Committee on Musical Acoustics (TCMU) of the Acoustical Society of America (ASA). „ASA TCMU Home Page”. Архивирано из оригинала 2001-06-13. г. Приступљено 22. 5. 2013.
Bader, Rolf (2018). „Musical Acoustics and Signal Processing”. Ур.: Bader, Rolf. Springer Handbook of Systematic Musicology. Springer Handbooks. Berlin, Heidelberg: Springer. стр. 25—28. ISBN 978-3-662-55004-5. doi:10.1007/978-3-662-55004-5.
Speech Communication Technical Committee. „Speech Communication”. Acoustical Society of America. Архивирано из оригинала 4. 6. 2013. г. Приступљено 22. 5. 2013.
Ncube, Rosina (септембар 2013). „Sounding Off: Why So Few Women In Audio?”. Sound on Sound.
„Gale - User Identification Form”. Go.galegroup.com. Приступљено 3. 10. 2018.
„Womens Audio Mission - GuideStar Profile”. Guidestar.org (на језику: енглески). Приступљено 2017-03-02.
Dunbar, Julie C. (2010). Women, Music, Culture: An Introduction. Taylor & Francis. стр. 304. ISBN 978-0415875622.
„Women account for less than 5 percent of producers and engineers — but maybe not for long - Cover Story - Nashville Scene”. Nashville Scene.
Pramaggiore, Maria, and Tom Wallis. Film: A Critical Introduction. 2 ed. London: Laurence King Publishing Ltd., 2008. Print.

Spoljašnje veze уреди

[1] Алмо, Лаура (1. 2. 2016). „Wхy Ис Ит Цаллед 'Фолеy' Анywаy?”. Цинемонтаге. Архивирано из оригинала 13. 6. 2018. г. Приступљено 13. 6. 2018. „Тхе арт ремаинед ин тхе схадоwс фор манy yеарс. А фунцтион оф хисторy анд традитион, Фолеy артистс, ас тхеy цаме то бе намед, невер рецеивед сцреен цредит. Ароунд тхе 1970с, соунд едиторс wере доинг тхеир оwн сyнцинг (ас ит wас цаллед бефоре бецоминг оффициаллy кноwн ас Фолеy), анд реализед тхеy цоулд хире оутсидерс то до тхис тиме- цонсуминг анд специализед wорк.”

[videomaker1999-2] а ^б „Стинсон, Јим. "Реал-тиме Соунд Еффецтс: Тхе Фолеy Wаy." Видеомакер Јул 1999 Wеб.10 Јул 2009”. Видеомакер.цом. 1. 7. 1999. Архивирано из оригинала 7. 9. 2009. г. Приступљено 2010-05-20.

[PhilipSinger-3] а ^б ^в ^г ^д Сингер, Пхилип Р. "Арт Оф Фолеy". Марблехеад Публисхинг Цо. Wеб. 1 Јулy 2010. „Арт оф Фолеy”. Архивирано из оригинала 9. 8. 2012. г. Приступљено 2012-08-09.

[AllThingsConsidered-4] а ^б ^в ^г ^д Цонсидеред, Алл Тхингс. "Јацк Фолеy: Феет то тхе Старс Архивирано 15 септембар 2017 на сајту Wayback Machine: НПР." НПР : Натионал Публиц Радио : Неwс & Аналyсис, Wорлд, УС, Мусиц & Артс : НПР. Мар.-Апр. 2000. Wеб. 2 Јулy 2010.

[LeslieBloom-5] а ^б ^в Блоом, Леслие. "YоуТубе – Леслие Блооме – Фолеy Артист." YоуТубе – Броадцаст Yоурселф. Нов.-Дец. 2009. Wеб. 1 Јулy 2010. wx32-Л9тЈцЕ на сајту YouTube

[6] Sound Ideas. „What is Foley? by Skevos Mavros”. Sound Ideas. Архивирано из оригинала 3. 6. 2010. г. Приступљено 2010-05-20.

[7] Sound Ideas. „Mavros, Skevos. "Sound Ideas – What is Foley?." MavArt Productions 2000 Web.10 Jul 2009”. Sound-ideas.com. Архивирано из оригинала 3. 6. 2010. г. Приступљено 2010-05-20.

[8] „Foley Construction – Noah Bonds”. npbonds.com. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г.

[9] „The Art of Foley - Feet”. www.marblehead.net. Архивирано из оригинала 17. 1. 2016. г.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]