Đuro Popović
Đuro Popović (Cetinje, 18. mart 1845 — Cetinje, 24. novembar 1902) bio je crnogorski učitelj i nadzornik svih osnovnih škola u Crnoj Gori. Pisao je udžbenike za osnovne škole, bio školski zakonodavac i javni radnik. U svojoj karijeri doneo je mnogo reformi koje su doprinele unapređenju školstva i učiteljskog poziva.
Biografija uredi
Osnovnu školu završio je na Cetinju posle čega ga je, kao petnaestogodišnjaka, brat Filip, profesor cetinjske bogoslovije, odveo u Petrograd, na dalje školovanje.[1] Tamo je proveo više godina, ali je oštra klima uticala na njegovo zdravlje i on se morao vratiti na Cetinje radi oporavka. U Crnoj gori je nastavio obrazovanje i postao učitelj i taj posao obavljao sve do 1884. godine. Bio je veoma poštovan i cenjen kao učitelj, a to se vidi i po tome što je 1884. godine imenovan je za glavnog nadzornika crnogorskih osnovnih škola, na kojoj će dužnosti ostati sve do smrti.[1]
Kao nadzornik popunio je i popravio školski zakon i nastavni plan, uredio je sakupljanje školarine, stvorio je za to zakon i naročite protokole, uredio je uputstva za godišnje ispitivanje škola, izdavao je povremene naredbe prema kojima su se učitelji jače vezivali za rad, kao i mesne školske vlasti.[1] Zaveo je držanje roditeljskih skupova u školama, naredio da se drže učiteljske konferencije, da se pišu predavanja i još mnogo toga. On je svojim radom unapredio učiteljski poziv, jedan od znakova napretka bilo je i osnivanje nahijskih učiteljskih udruženja po celoj zemlji, a 1901. godine osnovano je i Crnogorsko Učiteljsko Udruženje.[1] Popović je sastavio školsku komisiju, kojoj je sam predsedavao, a čija je dužnost bila da snabdeva škole domaćim udžbenicima.
Posebno se istakao kao pisac udžbenika. Napisao je 15 udžbenika, od kojih je sam sastavio četiri, a u koautorstvu jedanaest. Pisao je bukvar, čitanke, računice, zemljopis, poznavanje i negovanje čovečjeg tela, pravoslavni katihizis.[2] Sve vreme njegovog rada trudio se da pobudi kod učitelja želju za napredovanjem, razvojem, jer je verovao da će tako i učenici i omladina biti na dobitku.
Bio je i predsednik cetinjske čitaonice, a bio je zaslužan što su se ova čitaonoca i društvo Gorski vijenac ekonomski ujedinili, od čega je zavisio uspeh i opstanak obe institucije.[1]
Reference uredi
Literatura uredi
- Znameniti Srbi XIX veka III tom, ur. profesor A. Gavrilović, Zagreb 1904.