Johan Peter Frank
Johan Peter Frank (Rodalben, 19. marta 1745 — Beč, 24. april 1821) bio je nemački lekar, pionir medicinske higijene i jedan od najranijih vizionara sistema sveobuhvatne zdravstvene zaštite. Živeći na prelazu iz osamnaestog u devetnaesti vek, u eri mučnih previranja, žestokih sukoba u Evropskom društvu, osim kao lekar i borac za celovitu zaštitu ljudskog zdravlja i bezuslovno vrednovanje ljudskog života, Frank će ostati upamćen „kao čovek uzaludnih pokušaja pobadanja barjaka racionalnog pogleda na sveta”, o čemu govori i ova Frankova rečenica „najveći deo jada koji nas snalaze dolazi nam upravo od nas samih”.[1]
| Johan Peter Frank | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 19. mart 1745. |
| Mesto rođenja | Rodalben, Nemačka |
| Datum smrti | 24. april 1821. (76 god.) |
| Mesto smrti | Beč,  Austrijsko carstvo |
| Naučni rad | |
| Polje | Medicina |
| Poznat po | Medicinska higijena |
Život i karijera uredi
Rođen je 19. marta 1745. u Rodalbenu, u današnjoj jugozapadnoj Nemačkoj, u trgovačkoj porodici, kao najmlađe od trinaestoro dece. Prvo se obrazovao u jezuitskim školama u okolini rodnog mesta, a potom u Mec na studijama filozofije. Ponet željom da se uključi u veliki poduhvat primene narastajućih naučnih saznanja u službi ljudskog zdravlja i blagostanja, Frank je doneo odluku da upiše studije medicine, koje je uspešno završio u Hajdelbergu i Strazburu.
Tokom prvih nekoliko godina po sticanju diplome lekara, Johan Peter Frank radio je kao lekar u gradićima svoje rodne provincije. Kako je brzo napredovao prvo je stekao zvanja dvorskog lekara grofovije Baden-Baden, a zatim i zvanje profesora na Univerzitetu u Getingenu.
Zbog slabog zdravlja bila mu je preko potrebna toplija klima, i Frank donosi odluku da se preseli u Italiju, na Univerzitet u Paviji. Tu je imao priliku da sarađuje sa najznamenitijim naučnicima iz tog perioda, kao što su bili Alesandro Volta i Lazaro Spalancani.[2]
Nakon relativno kratkog vremena provedenog u Paviji, Frank se preselio u Beč, u kome je rukoovodio sveobuhvatnom modernizacijom glavne gradske bolnice i bio jednan od osnivača znamenitog patološko-anatomskog instituta.
Određeno vreme proveo je u Viljnusu i Sankt Peterburgu, Rusija, gde će uspostavio nov, savremen plan i program studija medicine, koji će biti osnova obrazovanja budućih lekara i uzor za mnoge univerzitete u Rusiji i drugim zemljama Evrope.
U istorijskom periodu dok je Francuska gospodarila Bečom, Frank je na poziv Francuza boravio u Parizu kako razmenio znanja i iskustva sa uglednim članovima državnog medicinskog saveta. Tako su se među Frankovim pacijentima našli Napoleon Bonaparta, ali i Ludvig van Betoven, ruski car Aleksandar I, itd.
Osim medicinom i zalaganjem za celovitu zaštitu zdravlja i bezuslovno vrednovanje ljudskog života, Frank je ostao upamćen i kao veliki ljubitelj muzike. U ranoj mladosti je i sam pevao u horu.
Nakon što je u Beču, je propagirao Dženerovo otkriće vakcinacije, penzionisao se u Frajburgu 1808. godine. Kao penzioner, nastavio je da se bavi praksom u Beču, i u ovom gradu okončao je svoj život 24. aprila 1821. godine.[3]
Delo uredi
Na studijama u Mecu Frank se susreo sa idejama i idealima prosvetiteljstva i razvio sklonost ka pažljivom posmatranju prirode, što će od tog trenutka postati osnova njegovog celokupnog rada. Po prelasku u Italiju okružen naučnicima kojima danas dugujemo neke od ključnih zamisli duboko utkanih u savremeno naučno sagledavanje sveta, Frank je nastavio rad na svom delu „Sistem objedinjene medicinske prakse", koji je započeo nekoliko godina ranije. Knjiga će vremenom narasti do šest tomova i osetno unaprediti medicinu u čitavoj Evropi, kako u praktičnom tako i u konceptualnom smislu.
Društvenim činiocima u svom pristupu zdravlju i bolesti, Frank je poklanjao najveću moguću pažnju, i zagovarao sveobuhvatnu humanistički orijentisanu ulogu države i društva u unapređenju narodnog zdravlja.[a] U tom smislu, neumorno se zalagao za odgovarajuće životne i radne uslove za radnike svih profesija i profila, primenu principa higijene u sprečavanju zaraza, proširivanje i uređenje zelenih površina u gradovima i uvođenje obaveznih časova gimnastike u školama.
Frank je među prvima uvideo i značaj pravilnog vođenja zabeleški i pažljive primene statističkih metoda u medicini, što će, između ostalog, omogućiti Ignacu Semelvajsu da, uprkos skeptičnom i podrugljivom dočeku većine kolega, nepobitno dokaže presudan značaj higijene u porodilištima u sprečavanju „babinje groznice", odnosno sepse koja se često javljala nakon porođaja. Ovo za Franka bilo i od velikog ličnog značaja, jer mu je supruga stradala upravo od „babinje groznice".
Tokom svojih čestih putešestvija Evropom, Frank je neumorno svoja shvatanja i poglede izlagao ne samo u stručnim krugovima, među lekarima, već i u direktnim komunikacijama sa mnogobrojnim uglednim ličnostima koje je imao prilike da leči, ruski car Aleksandar I, Napoleon Bonaparta itd.
| „ | Iako je medicina u međuvremenu napredovala krupnim koracima, stekavši neslućene mogućnosti, i bez obzira na to što danas organizovanu zdravstvenu zaštitu univerzalno smatramo nespornom tekovinom napretka ljudskog društva, mnoge od ključnih problema i teškoća s kojima se čitavog života nosio Johan Peter Frank lako ćemo prepoznati u problemima i teškoćama našeg vlastitog doba - doba koje mu toliko toga duguje.[4] | ” |
Napomene uredi
- ^ U svojim gledanjim Frank je povremeno išao zbilja daleko, te je čak predlagao i uspostavljanje neke vrste „zdravstvene policije".
Izvori uredi
- ^ Enotes Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. maj 2011) Public Health Encyclopedia
- ^ Mazzorello, Paolo. „A brief historical profile of Pavia medicine”. Arhivirano iz originala 12. 07. 2015. g. Pristupljeno 19. 3. 2017.
- ^ „Behind the Frieze - Johann Peter Frank (1745-1821)”. 2016. London School of Hygiene & Tropical Medicine. Arhivirano iz originala 20. 03. 2017. g. Pristupljeno 19. 3. 2017.
- ^ „Frank (1745-1821), 100 velikih vračeй”. Pristupljeno 19. 3. 2017.
