Jugoistočno Ponišavlje

Jugoistočno Ponišavlje sa Dimitrovgradskom kotlinom je deo uske doline reke Nišave u gornjem ponišavlju, koji teritorijalno pripada opštini Dimitrovgrad.

Geografske odlike

Jugoistočno Ponišavlje je relativno uska dolina Nišave između Zabrđa na severu i Burela na jugu, na 470 — 500 m.n.v. površine 16,65 km². Pruža se pravcem istok — zapad u dužini oko 10,5 km. i širini doline od oko 1-1,5 km.

Geološka podloga je vrlo heterogena. Prema evolutivno genetičkom pristupu, zemljišta ove oblasti Ponišavlja mogu se svrstati u dve serije:

a) crveni peščari,

b) krečnjačko – dolomitska parija

U središtu ove doline smešten je Dimitrovgrad, a dolinom prolazi međunarodna železnička pruga i autoput.

Stanovništvo

U ovoj dolini je koncentrisan najveći deo stanovništva, koji sa gradom Dimitrovgradom, prigradskim naseljima i susednim selima čini 85% stanovnika opštine Dimitrovgrad.

Klima

Na ovom području uglavnom se ispoljava umereno-kontinentalni klimatski tip. Suva i topla leta jesu glavne karakteristike klime.

Temperatura vazduha

Srednja minimalna temperatura vazduha u januaru je do -4,8 °C, dok je srednja minimalna temperatura aprila 4,3 °C, a novembra 1,2 °C. Topliji period započinje naglo aprila, a završava se brzo početkom oktobra meseca. Najtopliji meseci su jul i avgust, čije su temperature približno ujednačene (19,3 °C i 19 °C). Dnevne temperature tih meseci su znatno više, ali su noći jako sveže, te srednje temperature nisu visoke. Tokom večeri sa okolnih brda spuštaju se rashlađene vazdušne mase, te žarke dane smenjuju prohladne noći. U dolini Nišave u proseku ima 30 tropskih dana tokom leta.

Apsolutne minimalne temperature su veoma niske. Najniže su u januaru (-29,3 °C) i februaru (-22,3 °C). Negativnih temperatura nema samo u junu, julu i avgustu mesecu. Niske temperature tokom 9 meseci godišnje skraćuju vegetacioni period biljkama osetljivim na hladnoću. Apsolutne maksimalne temperature javljaju se u toku leta i to juna, jula ili avgusta meseca. Apsolutni maksimum za navedeni period 39,3 °C javlja se jula meseca, dok je najveća izmerena temperatura od 42 °C zabeležena avgusta meseca.

Relativna vlažnost vazduha

Srednje mesečne vrednosti relativne vlažnosti vazduha kreću se od 65,9% do 81,5%. Najveća vlažnost je u zimskom periodu zbog niskih temperatura vazduha, a najmanja u avgustu i aprilu. Povećanje relativne vlage u maju i junu mesecu nastaje zbog obilnijih padavina.

Oblačnost

Najveći broj oblačnih dana je u decembru (15,4), zatim u januaru (14,8) i februaru (12,3). Najmanje oblačnih dana ima u julu (3,0), avgustu (3,1) i septembru (3,7). Najveći broj sati sijanja sunca tokom godine je u julu (302,6) i avgust u (287,5), a najmanji u decembru (63,0) i januaru (76,2).

Vetrovi

Izrazito dominiraju vetrovi iz jugoistočnog, istočnog i severoistočnog pravca, dok vetrovi sa zapada duvaju uglavnom samo jula i avgusta meseca.

Pojava padavina

Glavni maksimumi padavina su u maju (74,9 mm) i junu (87,1 mm). To su ujedno i najkišovitiji meseci na tom području. Glavni minimum padavina je septembra (38,9 mm) i oktobra (39,1 mm). Tokom leta kiše su kratkotrajne, nakon čega brzo opet ogreje sunce, a retka su ona leta u kojima svakog drugog ili trećeg dana padne kiša.

Prvi sneg padne uglavnom u brdsko-planinskom delu i to novembra meseca, a poslednji snežni dani su u martu, a u brdsko-planinskom kraju aprilu ili maju mesecu. U višim krajevima sneg se duže zadržava i veće je debljine snežni pokrivač. Snežni pokrivač se najduže zadrži decembra (12,9 dana) i januara (18,2 dana). Niske temperature vazduha na Staroj planini zadržavaju sneg u aprilu, maju i oktobru mesecu.

Hidropotencijal

Glavni vodeni tokovi su Nišava, sa svojim pritokama koji pripadaju crnomorskom slivu. Pritoke Nišave u Južnom ponišavlju su:

• Levoobalne: Gaberska (Lukavačka) reka, Željuški potok, Goindolska reka, Gaberska.
• Desne pritoke nema osim četiri izvora: Vrelo (Strošena češma), kod Bogatice, goindolska zatoka i vrelo u podnožju Goindolskog kalea.

Dolina Nišave je deo prirodnog puta koji je od antičkih vremena povezivao Evropu i Aziju put još prati doline reka Velike Morave i Marice.

Saobraćaj

Putnu infrastrukturu Jugoistočnog ponišavlja karakteriše krak C koridora 10, koga čine međunarodni put (nekada rimski drum Via militaris) i železnička pruga, koji povezuju Zapadnu Evropu sa Bliskim istokom, preko kojih se obavlja intenzivan međunarodni promet robe i putnika. Toko 90-ih godina 20. veka Evropska unija je definisala 10 Pan-evropskih multimodalnih koridora od kojih Koridor 10 predstavlja saobraćajnu „kičmu“ najvećeg dela jugo-istočne Evrope.

Ovim saobraćajnicama Jugoistočno Ponišavlje je udaljeno od Beograda 360 km, od Niša 96 km i od Sofije 60 km. Železnička pruga Niš – Dimitrovgrad prolazi kroz središte Jugoistočno Ponišavlje i grada Dimitrovgrada i svojim položajem ugrožava normalno komuniciranje unutar ove oblasti.

Na oko 2 km istočno od Dimitrovgrada nalazi se granični prelaz Gradina.

Na teritoriji Jugoistočnog ponišavlja ostala putna mreža (lokalna i regionalna) nije najkvalitetnije rešena u celini. Lokalni putevi u dužini od 118 km su u izuzetno lošem stanju, jer je samo 16,2 km pod asfaltom, 41 km pod tucanikom i 65 km je zemljani put.