Ljubomir M. Protić

Ljubomir M. Protić je bio srpski pedagog, zastupnik Herbartove pedagogije.

Ljubomir M. Protić
Datum rođenja	1866.
Datum smrti	1928.

Biografija

Ljubomir M. Protić, srpski pedagog, rođen je 1866. godine u Gornjoj Bukovici kod Ljubovije i umro 1928. godine u Beogradu.

Završio je nižu gimnaziju u Valjevu, a 1885. godine je završio učiteljsku školu u Beogradu. Posle završene učiteljske škole studira pedagogiju na nemačkim univerzitetima u Jeni i u Lajpcigu. Kod profesora V. Rajna uči Herbartovu pedagogiju i postaje njen sledbenik. Studije završava 1888. godine. Posle završenih studija vraća se u Srbiju. Pedagošku službu započinje u nižoj gimnaziji u Svijalncu, a zatim kao profesor nastavlja svoj pedagoški rad u Jagodinskoj i Kragujevačkoj gimnaziji, kao i u Niškoj učiteljskoj školi. Njegov rad u školama se odnosi na podučavanje pedagogike, istorije pedagogike, opšte istorije, srpskog jezika i nemačkog jezika. Pored nastavnog rada piše i izdaje sledeće tekstove:

1. Gimnazija kneza Miloša Velikog
2. O reformi nastave srpskog jezika u nižim gimnazijama
3. Nemački jezik u srednjim školama

Godine 1893. ženi se Jelisavetom, ćerkom pirotskog protojereja Cvetković Dimitrija sa kojom je dobio dva sina.

Svojim tekstovima i pedagoškim delovanjem kao profesor napreduje u službi tako da 1898. god. postaje školski nadzornik za kragujevački okrug i tada izdaje prvo od četiri izdanja „Pedagogike“. Njegov pedagoški rad  dovodi ga 1901. god. na mesto referenta za osnovnu školu u Ministarstvu prosvete. Tada piše delo „Naše narodno prosvećivanje“. 1903. godine postaje redovni član Glavnog Prosvetnog Saveta.

Godine 1906. postaje profesor i upravitelj Ženske učiteljske škole u Beogradu. Tokom devetnaestogodišnjeg rada u ovoj školi piše i izdaje četiri knjige „Pedagoška pitanja“ u kojima tretira rad zaposlenih u prosveti. U ovoj ustanovi primenjuje celokupno svoje pedagoško iskustvo gde se zalaže za vaspitanje i obrazovanje ženske dece da bi  postale korisni i radni članovi društva.

Godine 1925. prinudno ga penzioniše Stjepan Radić, hrvatski političar i narodni poslanik.

Umire 1928. god. u 61. godini.

Ljubomir M. Protić će ostati poznat kao izraziti borac za školu koja vaspitava, priprema za život i razvija časna moralna i nacionalna osećanja.

Nastavnik

Protić je smatrao da su zadaci nastave  strogi, ali se moraju poštovati jer je to jedini način za ostvarenje vaspitnog cilja i zato ih mora primeniti svako želi biti nastavnik ili ko želi vrednovati nastavnički rad. U nastavi je pogrešno misliti da učenici mogu da ocene rad nastavnika. Učenici smatraju da je nastavnik dobar samo ako zadovoljava njihove zahteve koji su često neopravdani.

Roditelji stiču uverenje o nastavniku iz dva izvora. Ako su učenici oduševljeni svojim nastavnicima, onda ih i roditelji vole ili na osnovu ophođenja i kretanja nastavnika u društvu.

O nastavnikovom radu treba da se sudi na osnovu neposrednog posmatranja nastavnikovog rada u samoj praksi i to dovoljno vremena i na osnovu poznavanja zakona i pravila po kojima treba da je podešen rad.

Suditi treba pravično i sa taktom, a ne pakosno i iz mržnje. Kada se ocenjuje nastavnik trebaju se zanemariti njegove političke zasluge i krivice.

Nastavnik treba da: obrađuje ono što je propisano programom, usmeri pažnju na sadržaj nastave, vodi računa o držanju, pravilno postavlja pitanja, vodi dnevnik rada, nastavu poveže sa disciplinom.

Ekonomija vremena

Reforma ekonomije radnog vremena treba da se sastoji iz:

1. Roditelji da ne puštaju decu u školu mnogo pre početka nastave
2. Učenici treba da budu u prisustvu nastavnika za vreme, pre i posle časova i za vreme odmora
3. Nastavnici treba da dočekuju učenike kod škole. U školi i u školskom dvorištu ne treba da bude  učenika bez nastavničkog nadzora
4. Kad zvoni zvonce učenici treba da lagano i u tišini ulaze u učionice
5. Ulazak i izlazak učenika treba da nadgledaju nastavnici
6. Izuzev na univerzitetima, učenici treba da su uvek pod nadzorom nastavnika, a nikad sami kod škole.
7. Zvonce za ulazak nastavnika treba da zvoni par minuta ranije da se ne bi gubilo od časa
8. Dnevnik rada da se ne beleži kada se stupi u razred da se ne bi skraćivalo vreme časa
9. Ako nastavnik zapazi da su se učenici umorili treba da napravi kraću pauzu
10. Dežurni nastavnik treba da je u školi pre đaka
11. Ni jedan nastavnik ne sme da zakasni na čas ni iz kakvih razloga
12. Na času se ne smeju raspravljati stvari koje nisu u vezi nastave, jer se gubi od nastave

Ispiti

Protić je kritikovao krajnji cilj školskih ispita, dobijanja ocena kao dokaza uspešno savladanog gradiva. Smatrao je da u školama treba težiti da se učenici zainteresuju o nastavnom predmetu. Da se sa radošću prihvati nastavno gradivo i da se pokuša da se naučeno primeni u praksi. Za ispit se ne sme učiti napamet, radi dobre ocene. Znanje dobijeno učenjem napamet je površno. Sa zaključenom ocenom na ispitu prestaje interesovanje za taj predmet.

Redovne ispite treba ograničiti. Ispiti treba da su u formi slobodnog razgovora. Pismeni ispiti treba da daju što veću slobodu učeniku da izloži svoje poglede.

Saradnja roditelja sa školom:

Roditelji često daju loš primer svojoj deci. Ne znaju kako da ih vaspitaju. Pogrešno smatraju da njihova dužnost prestaje kad decu pošalju u školu.

Roditelji i nastavnici treba da sarađuju. Na povremenim zajeničkim sastancima, koje Protić naziva roditeljskim večerima, treba da se savetuju o vaspitnim pitanjima. Nastavnici su inicijatori roditeljskih večeri i određuju temu. Roditeljske večeri manje obaveštenim roditeljima omogućuju da preduzmu ono što je potrebno za moralno vaspitanje svoje dece. Roditeljske večeri će pomoći u prosvećivanju roditelja. Uputiće roditelje da obrate veću pažnju na vaspitanje svog poroda.

Karakter

Čovekov karakter se procenjuje prema njegovom radu. Prema volji koja je uzrok svakog rada. Osnov karaktera je u volji.

Glavne odlike karaktera su odlučnost i postojanstvo. Karakter ljudi se razlikuje zavisno od toga kakva su načela rada. Ako su ta načela istovremeno najviše moralne ideje, onda je karakter moralan. Hrišćanski moral je voditelj u karakteru ljudi. Moralni karakter je ideal kom se teži vaspitanjem u porodici, školi i u društvu. Deca  ne znaju šta je moral. Za temelj razvoja moralnog karaktera kod mladih potreban je uticaj odraslih, što je dokaz neophodnosti potrebe za vaspitanjem.