Abu Muhamed el Hasan el Hamdani

Abu Muḥamed el Ḥasan ibn Aḥmad ibn Ja‘kub el Hamdani (893-945, arap. أبو محمد الحسن بن أحمد بن يعقوب الهمداني) bio je arapski muslimanski geograf, pesnik, lingvista, istoričar i astronom, rodom iz plemena Banu Hamdan u zapadnom Amranu (današnji Jemen). Smatra se jednim od najvažnijih predstavnika islamske kulture u doba propadanja Abasidskog Kalifata.

Najpoznatiji je po delima Geografija Arapskog poluostrva (Sifat Džazirat ul Arab) i Iklil (Kruna), istoriji Himjarskog kraljevstva.

Biografija

Biografski podaci El Hamdanija nisu poznati, uprkos svom velikom njegovom radu. Bio je ugledan kao gramatičar, napisao mnogo poezije, sastavio astronomske tablice, posvetio najveći deo svog života proučavanju drevne istorije i geografije Arabije.

Pre nego što je rođen, njegova porodica je živela u El Mara[iju (المراشي). Zatim su se preselili u Sanu (صنعاء), gde je El Hamdani rođen 893. godine. Njegov otac je bio putnik i bio je u Kufi, Bagdadu, Basri, Omanu i Egiptu. Sa otprilike sedam godina, počeo je da govori o putovanju. Otišao je u Meku, gde je ostao i studirao više od šest godina, nakon čega je otišao za Sa'dah (صعدة). Tamo je sakupljao vesti o Havlanu (خولان). Kasnije se vratio u Sanu i prikupio vesti o Himjaru (حمير), ali je bio zatvoren dve godine zbog njegovih političkih stavova. Kada je izašao iz zatvora, otišao je u Rajdu (ريدة) da bude u zaštiti svog plemena, sastavio većinu svojih knjiga i ostao tamo dok nije umro, 945. godine.

Njegova geografija o Arapskom poluostrvu (Sifat Džazirat ul-Arab) je daleko najvažniji rad na tu temu. Nakon što je u rukopisu koristio A. Sprenger u svom Post- und Reiserouten des Orients (Lajpcig, 1864) i dalje u svojoj Alte Geographie Arabiens (Bern, 1875), to je dopinjeno od strane D. H. Milera (Leiden, 1884; cf. Sprenger's criticism in Zeitschrift der deutschen morgenländischen Gesellschaft, tom. 45, pp. 361–394).

Mnogi je takođe pisano o ovom radu od strane E. Glasera u njegovim raznim publikacijama o drevnoj Arabiji. Drugi značajni radovi El Hamdanija je Iklil (Kruna) koji se odnosi na genealogiju Himjarita i ratove njihovih kraljeva u deset toma. Od toga, 8. deo, na citadelima i dvorcima Južne Arabije, uredio je i objasnio Miler u Die Burgen und Schlösser Sudarabiens (Beč, 1881).

Za druge radove za koje je rekao da su napisali al-Hamdani vidi G. L. Flugelsov Die grammatischen Schulen der Araber (Lajpcig) (1862). str. 220.–221.

Radovi

• al-Jawharatayn al-ʻatīqatayn-Knjiga koja opisuje metale poznate u to vreme, uključujući njihove fizičke i hemijske osobine, kao i obradu i preradu (kao što su zlato, srebro i čelik). Takođe se smatra jednim od najranijih Arapa koji su objasnili gravitaciju Zemlje na način sličan ponašanju magnetnog polja.

Sifat Jazirat ul-Arab ṣifat ǧazīrat al-ʿarab, vol. 12, Leiden. str. 107, 13‒14; 149, 17; 154, 3.

• Alaklel al-Hamdani
• History of Saba
• Language of Himyar and Najran
• صفة جزيرة العرب (Geography/Character of Arabic peninsula)

Literatura

• Britannica

Spoljašnje veze

• Toll, Christopher (2008) [1970-80]. „Al-Hamdānī, Abū Muḥammad Al-Ḥasan Ibn Aḥmad Ibn Yaʿqūb”. Complete Dictionary of Scientific Biography. Encyclopedia.com.