Adelfat

Adelfat (od reči: AD-rćfltorc - bratstvenik) označava doživotno izdržavanje koga je manastir davao u nadoknadu za poklon koji mu je dat u imanjima ili novcu.

Značenje

U srpskim srednjovekovnim dokumentima uporedo se upotrebljavaju termini Komat i Metrik koji pored svog osnovnog značenja, jedinice za merenje količine, takođe označavaju hranu i sve ostalo što je bilo potrebno za izdržavanje manastira. Ceo bratski sabor donosio je odluku o prodaji adelfata. Zatim je sastavljen ugovog u kome se preciziraju obaveze manastira prema uživaocu adelfata, ukoliko bi on ušao u manastir. Ukoliko bi nastavio da živi van manastira, nabrojane su vrste i količine namirnica koje bi godišnje dobijao. Sa povećanjem opasnosti od Turaka, članovi vladarskih porodica obezbeđivali su prilaganjem velikih darova utočišta u svetogorskim manastirima. Termini adelfat i komatk takođe su upotrebljivani za velike sume novca koje su kraljevi Milutin (1316, oko 1320) i Dušan (1332) dali Hilandaru kao pomoć za izdržavanje koje je manastir već bio obavezan da daje u namirnicama, obući i odeći.

Literatura

• Živojinović, Mirjana (1968). „Adelfati u Vizantiji i srednjovekovnoj Srbiji”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 11: 241—270. 
• Živojinović, Mirjana (1974). „Monaški adelfati na Svetoj gori”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 12 (1): 291—303. 
• Ćirković, Sima; Mihaljčić, Rade, ur. (1999). Leksikon srpskog srednjeg veka. Beograd: Knowledge.