Aero-3

Utva Aero-3
	; Aero-3
	Opšte
Namena	Avion za obuku
Posada	2 člana,; učenik i nastavnik
Proizvođač	Fabrika aviona Utva
Prvi let	Avgust 1956.
	Dimenzije
Dužina	8,58 m
Razmah krila	10,50 m
Visina	2,69 m
Površina krila	18,9 m²
	Masa
Prazan	679 kg
Normalna poletna	1198 kg
	Pogon
Motori	1 h Lajkoming 0-435-A
Snaga	142 kW
	Performanse
Maks. brzina na Hopt	230 km/h
Dolet	745 km
Plafon leta	6 800 m

Utva Aero-3 je vojni avion za početno školovanje pilota, s klipnim motorom.

Razvoj

Inž. Đorđe Petković projektant aviona Aero-3

Aero-3 je projektovan na osnovu taktičko-tehničkih-zahteva (TTZ-a) Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva kao zamena za Aero-2, u nameni za početno i osnovno školovanje i obuku pilota. Projektovao ga je dipl. inž. Đorđe T. Petković. Proizvedeno je 110 primeraka u fabrici aviona Utva i u JRV su bili u upotrebi od 1956 do 1964. godine. Posle toga su predati na upotrebu Vazduhoplovnom savezu Jugoslavije, gde su korišćeni kao avioni za osnovnu obuku pilota, sve do zamene sa Utvom 75.

Opis

Aero 3 na stajanci, u Vršcu

Aero-3 je niskokrilac sa sedištima za učenika i nastavnika u tandemu, sa zatvorenom kabinom. Stajni trap je neuvlačeći, s točkom na repu. Osnovna konstrukcija je monokok od drveta. Duž razmaha krila, uvedeno je aerodinamičko i geometrisko vitoperanje aeroprofila, čime je poboljšano ponašanje u prevučenom letu.

Trup: Noseća struktura trupa aviona Aero 3 je bila monokok drvena (poprečna rebra) a obloga drvena višeslojna lepenka. U trupu aviona se nalazila prostrana kabina u koju su bila smeštena dva kokpita u tandem rasporedu (jedan iza drugog) za instruktora i pilota učenika. Učenik je sedeo na prvom sedištu a instruktor na drugom. Avion je ima duple komande. Obe kabine su bile pokrivene jedinstvenim poklopcem od pleksiglasa koji se otvarao povlačenjem unazad (takozvani šiber poklopac).

Nosač motora je bio napravljen od tankozidih zavarenih cevi a kapotaža motora je bila od aluminijumskog lima. Rezervoar za ulje je bio smešteni iza motora a rezervoari za gorivo su se nalazili u korenom delu krila

Pogonska grupa:Avion je bio opremljen vazduhom hlađenim četvorocilindričnim bokser motorom Lycoming O-435-A snage 142 kW. Uprkos nešto slabijem motoru avion je bio pogodan za akrobacije. Izduvne cevi iz cilindara motora su izvedene kroz kapotažu motora na obe bočne strane aviona. Na oblozi motora sa prednje strane simetrično u odnosu na vratilo motora su se nalazila dva otvora za ulaz vazduha za hlađenje motora, dok su sa obe strane kapotaže nalazili otvori kroz koji je izlazi topao vazduh posle hlađenja motora. Hladnjak za ulje se nalazi ispod motora sa odvojenim ulazom za hladan vazduh. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka vučna, drvena elisa nepromenljivog koraka i prečnika 2,06 m.

Krila su bila drvene konstrukcije, konzolna i samonoseća sa dve ramenjače, trapezastog oblika sa blago zaobljenim krajevima, obložena višeslojnom drvenom lepenkom. Impregniranim platnom su bili obloženi pokretni delovi krila. Napadna ivica krila je bila upravna na osu aviona. Najvažnije je u odnosu na Aero 2 što je izvršena promena profila krajeva krila tako da je povećana razlika između putne i minimalne brzine aviona, što je povećalo bezbednost leta i smanjena mogućnost pada u kovit.

Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca i visine su bili napravljeni kao drvene konstrukcije, obloženi impregniranim platnom.

Stajni trap ovog aviona je bio klasičan fiksan sa dve nezavisne noge sa točkovima na kojima su se nalazile niskopritisne gume a točkovi su bili opremljeni kočnicama. U nogama su se nalazili amortizeri pomoću opruga. Na repu aviona se nalazio ili klavirski gumeni točak koji se u toku leta nije uvlačio u trup aviona.

Sličan avion je: de Haviland Čipmunk (de Havilland Chipmunk)

Operativno korišćenje aviona Aero-3 u Jugoslaviji

U fabrici Utva iz Pančeva su u periodu od 1954. do 1958. godine proizveli 110 primeraka ovog aviona. Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo ih je koristilo kao avion za osnovnu obuku pilota od 1954. godine, a već od 1961. godine počeli su da ih predaju aeroklubovima. Godine 1965. prestaje vojna upotreba ovog aviona, oni se predaju Vazduhoplovnom savezu Jugoslavije i počinje njihova distribucija aeroklubovima širom Jugoslavije. U Jugoslovenski Registar civilnih vazduhoplova bilo je upisano 102 aviona Aero 3 koji su se koristili do sredine 80-tih godina prošlog veka.

Sačuvani primerci aviona Utva Aero 3

Jedan sačuvani primerak aviona Utva Aero 3 se nalazi u Tehničkom muzeju u Zagrebu, gde je izložen kao muzejski primerak, a nekoliko se nalazi po aeroklubovima bilo da su u fazi rekonstrukcije ili ih jednostavno čuvaju iz sentimentalnih razloga.

Vidi još

Literatura

Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2011) (na ((en))). The Century of Sport Aviation in Serbia. Beograd: Aerokomunikacije.
Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
Lekić, Mile (2007). Konstrukcija lakih aviona. Novi Sad: Lem Aeroprom. ISBN 978-86-909363-2-8.
The Illustrated Encyclopedia of Aircraft (Part Work 1982–1985). Orbis Publishing.

Utva Aero-3
Aero-3
Opšte
Namena	Avion za obuku
Posada	2 člana, učenik i nastavnik
Proizvođač	Fabrika aviona Utva
Prvi let	Avgust 1956.
Dimenzije
Dužina	8,58 m
Razmah krila	10,50 m
Visina	2,69 m
Površina krila	18,9 m²
Masa
Prazan	679 kg
Normalna poletna	1198 kg
Pogon
Motori	1 h Lajkoming 0-435-A
Snaga	142 kW
Performanse
Maks. brzina na H_opt	230 km/h
Dolet	745 km
Plafon leta	6 800 m