Aero A.12

Aero A.12
	Avion Aero A.12
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Dužina	8,30
Razmah krila	12,78/10,80
Visina	3,10
Površina krila	36,51
Prazan	1.080
Normalna poletna	1.537
Klipno-elisni motor	1 h Walter W-IV
Snaga	240 kW
Maks. brzina na Hopt	180 km/h
Maks. brzina na H=0	201 km/h
Dolet	760 km
Plafon leta	7.500 m
Brzina penjanja	208 m/min

Aero A.12 (češ. Aero A.12) je čehoslovački jednomotorni, dvosedi, dvokrilni avion, mešovite konstrukcije koji se koristio kao laki bombarder i izviđač, između dva svetska rata.

Projektovanje i razvoj uredi

Posle Prvog svetskog rata Čehoslovačka fabrika aviona Aero je proizvodila avione po licenci Hanza-Brandenburg (nem. Hansa-Brandenburg). Ovi avioni su bili zastareli i imali dosta nedostataka pa su Češki inženjeri modifikovali i popravljali ove avione. Na osnovu tako stečenog znanja i iskustva došli su na ideju da projektuju vlastitu konstrukciju aviona. Glavni konstruktor aviona koji je dobio i zvanični naziv Aero A.12 bio je inž. Antonin Husnik (češ. ing. Antonín Husník 18.11.1894 - 20.08.1948). Projektovanje ovog aviona je počelo 1922. godine a prvi probni let je napravljen novembra meseca 1923. godine.

Tehnički opis uredi

Avion Aero A.12 je bio dvokrilac, mešovite konstrukcije, dvosed, opremljen tečnošću hlađenim šestocilindričnim linijskim motorom Maybach Mb.IVa snage 240 KS. Trup mu je bio čelična prostorna rešetka, presvučena drvenom lepenkom, a poprečni presek trupa je bio pravougaonog oblika. U trupu se nalazile dve otvorene kabine u tandem rasporedu (jedna iza druge) za smeštaj pilota i strelca-izviđača. Noseća konstrukcija krila je bila od drveta sa dve ramenjače. Krila su bila presvučena impregniranim platnom i bila su pravougaonog oblika. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa jednim parom drvenih upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Avion je imao klasičan fiksni stajni trap sa krutom osovinom i dva točka a elastična drvena drljača na repu aviona predstavlja treću oslonu tačku aviona.

Avion je bio naoružan sa:

1 x fiksni mitraljez napred Vickers kalibra 7,7 mm sa 250 metaka/mitraljezu

2 h pokretni mitraljez nazad Lewis kalibra 7,7 mm sa 300 metaka/mitraljezu

Mogao je da ponese 200 kg bombi.

Varijante aviona Aero A.12 uredi

Postojale su dve varijante aviona Aero A.12

Avioni sa hladnjacima postavnjenim sa obe strane motora. Kod ovog tipa aviona dolazilo je do pregrevanja motora pa je hladnjak izmešten iznad gornjeg krila.
Avioni sa hladnjakom postavljenim iznad gornjeg krila aviona. Kod ovog tipa aviona je narušena aerodinamika tako da su avioni ovog tipa bili sporiji od svog prethodnika.

Zemlje koje su koristile avion Aero A.12 uredi

Operativno korišćenje uredi

Proizvodile su ga je čehoslovačke firme Aero i Letov (češ. Aero i Letov), mart 1924 do oktobar 1925. Aero je proizveo 68 aviona a Letov 26 primeraka. Nakon Međunarodne vazduhoplovne izložbe u Pragu 1924. godine, gde je novi aviona Aero A.12 prikazan javnosti, vojska Čehoslovačke je počela da preuzima prve avione ovog tipa i da ih raspoređuje u sva tri vazduhoplovna puka.

Avion Aero A.12 je u svoje vreme bio brz i jednostavan za korišćenje, to je prvi avion čehoslovačke proizvodnje koji je osvojio svetske rekorde. Bila su to četiri svetska rekorda u brzini leta na 100 i 200 km sa teretom od 250 i 500 kg. Rekordi su postignuti na kupu za Nagradu predsednika Republike održanoj 7. septembra 1924. godine, koji su ujedno bili i nacionalni rekordi.

Nakon uklanjanja iz vojne službe, tridesetih godina, ovi avioni su razoružani i ustupljeni nacionalnom Aeroklubu gde su leteli do početka nemačke okupacije Čehoslovačke. Posle okupacije Češke, Nemačka je koristila ove avione u svojim pilotskim školama a deo aviona koji se zatekao u Slovačkoj koristila je vojska kvislinške Slovačke.

Avion Aero A.12 u Jugoslaviji uredi

Oblasni odbor Zagreb Aerokluba Jugoslavije je dobio na poklon jedan avion Aero A.12 od čehoslovačkog Aerokluba iz Plzena jula meseca 1930. godine. Kršten je imenom "Plzen" 24.5.1931. godine. Nažalost avion je uništen polovinom 1931. godine ne dobivši jugoslovensku registracionu oznaku.

Sčuvani primerak uredi

Jedan primerak ovog aviona se čuva u Češkoj u muzeju vazduhoplovstva Letecké muzeum Kbely u Pragu.

Vidi još uredi

Literatura uredi

Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije. 2. Beograd. ISBN 978-86-901623-4-5.
O. Petrović; Civilni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije 1925 do 1941, Let 1. Beograd, 2004.
Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.