Azai Nagamasa (1545-1573) bio je japanski feudalni gospodar (daimjo) u periodu Sengoku (1467-1600). U istoriji je zapamćen kao zet i neprijatelj Ode Nobunage. Poslednji poglavar klana Azai. [1]

Grb klana Azai.

Biografija

uredi
 
Azai Nagamasa (1545 - 1573), zet Oda Nobunage i tast Tojotomi Hidejošija.

Nagamasin deda, Azai Sukemasa (1495-1546) utemeljio je 1516. zamak Odani u severnom delu provincije Omi i proširio porodične posede na račun susedne porodice Rokaku (Sasaki). Njegov sin, Azai Hisamasa (1524-1573) nije imao uspeha u borbi i za života je abdicirao u korist sina. Došavši na čelo porodice i poseda, Azai Nagamasa uspešno je ratovao protiv Rokaku Jošitake (gospodara južnog Omija) i Saito Tatsuokija (gospodara provincije Mino), sa kojim je u to vreme (1560-1567) i Oda Nobunaga bio u sukobu. Nakon osvajanja provincije Mino (1567), Nobunaga je sklopio savez sa Nagamasom udavši svoju mlađu sestru za njega. Ušavši u Nobunaginu porodicu, Azai Nagamasa je 1568. podržao Nobunagin pohod na Kjoto, čime je Nobunaga postavio svog štićenika Ašikaga Jošiakija (1537-1597) na mesto šoguna i zavladao sa pet provincija u regionu Kjota. Međutim, nakon Nobunaginog raskida sa šogunom (1570), Nagamasa je pristupio savezu protiv njega, u koji su ušli porodica Asakura Jošikage (gospodar provincije Ečizen) i monasi sa planine Hiei (manastir Erijakuđi u Kjotu). Saveznici su poraženi u bici kod Anegave (1570). Sklopljeno je primirje, ali je rat ponovo počeo 1573, kada ga je Nobunaga opseo u zamku Odani. Videći da je bitka izgubljena, Nagamasa je svoju ženu i kćeri poslao Nobunagi, a zatim izvršio samoubistvo.[1]

Porodica

uredi

Njegove tri kćeri, spasene nakon pada zamka Odani, odigrale su važnu ulogu u istoriji. Najstarija, Jodo-gimi, udala se za Tojotomi Hidejošija i rodila Tojotomi Hidejorija, dok se treća udala za Tokugava Hidetadu i rodila trećeg Tokugava šoguna, Jemicua.[1]

Reference

uredi
  1. ^ a b v Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 30. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.