Akeći Micuhide
Akeći Micuhide (明智 光秀, 1516–1582)[1], poznat i pod imenima Đubei (十兵衛) i Koreto Hjuga no Kami (惟任日向守), bio je samuraj i general u službi daimjoa Ode Nobunage tokom Perioda zaraćenih država u Japanu. Najpoznatiji je po tome što je 1582. pobunom izdao Odu Nobunagu i doveo do njegove smrti.
Akeći Micuhide | |
|---|---|
 Akeći Micuhide (明智 光秀, 1526–1582), | |
| Druga imena | Đubei (十兵衛) Koreto Hjuga no Kami (惟任日向守) |
| Datum rođenja | 10. mart 1526. |
| Datum smrti | 2. jul 1582. (56 god.) |
Mladost
urediAkeći Micuhide bio je sin Akeći Jorimicua, skromnog godpodara provincije Omi. Rođen je u dvorcu Akeći (po kom porodica nosi prezime) 1526. godine. Sa jedanaest godina je ostao bez oca, koji je umro kao talac na neprijateljskom dvoru. Od tada je Micuhideov stariji brat, Micujasu, preuzeo brigu o njegovom obrazovanju i podbrobno ga podučio veštinama ratovanja i kineskim klasicima.[2]
Brak sa Fušijom
urediSa osamnaest godina, Micuhide je izabrao za verenicu devojku zvanu Fušija. Na veče svadbe, skinuvši veo sa mladinog lica, shvatio je da je pred njim druga devojka. Kada je upitao Fušijinog oca o čemu se radi, rečeno mu je da je Fušija obolela od boginja i da je zato zamenjena svojom mlaćom sestrom. Čuvši ovo, Micuhide ipak insistira na brak sa Fušijom uprkos njenom unakaženom licu. Poznato je da ih je kasnije tokom zajedničkog života snašlo teško finansijsko stanje, tokom kog je Fušija odsekla i prodala svoju kosu kako bi pomogla Micuhideu.[2]
U službi Ode Nobunage
urediAkeći Micuhide je 1556. godine pod imenom Koreto ušao u službu Ode Nobunage i postao jedan od njegovih generala.[1] Učestvovao je u Išijama Hongan-đi ratu (1570—1580) koji je Oda Nobunaga vodio protiv Iko-iki monaha. 1571. godine, nakon uspešnog napada na Enrjaku-đi, dodeljen mu je dvorac Sakamoto i proglašen je gospodarom Hjuga provincije. Akeći Micuhide bio je prvi vazal kome je Oda Nobunaga dodelio dvorac. Nakon ovoga Micuhide je u Nobunagino ime pošao u pohod da umiri i pokori Tanba provinciju, severno od Kjota. Dodeljen mu je dvorac Kamejama i Tanba provincija. 1576. godine Oda Nobunaga je ušao u spor oko teritorije Hatano klana kada je glava klana Hatano Hideharu objavio nezavisnost i pružao otpor Nobunaginim snagama naredne tri godine. Kako bi pomogao Nobunagi da osvoji dvorac Jagami i teritoriju Hatano klana, Micuhide je pružio Hatano Hideharu priliku da se s dostojanstvom preda, a kao garanciju je dao rođenu majku kao taoca Hatano klanu dok se spor ne reši. Znajući da neće moći još dugo da pruža otpor, Hatano Hideharu je pristao pod ovim uslovom, međutim kada je stigao u dvorac Azući da se zvanično preda i uputi Nobunagi izvinjenje, Nobunaga je prekršio dogovor i pogubio Hideharua. Saznavši za ovo, Hideharuovi podanici u dvorcu Jamagi pogubili su majku Akeći Micuhidea.[3]
Hono-đi incident
urediOdnos Micuhidea i Nobunage se značajno pogoršao nakon događaja sa Hatano klanom, a poznato je i da je Nobunaga dodatno doprineo čestim javnim uvredama upućenim Micuhideu. 21. juna 1582. godine, Micuhide je sakupio vojsku od 13,000 vojnika i uputio se Hono hramu, gde je Nobunaga boravio u Kjotu. Njegova vojska opkolila je hram i zapalila ga. Suočen s porazom, Oda Nobunaga je navodno tokom požara oduzeo svom sinu Nobutadi i sebi život. Nakon ovoga Micuhide je preuzeo titulu vladara, ali ga Tojotomi Hidejoši presreće u bici u Jamazakiju sa dvostruko većom vojskom. Samo trinaest dana nakon što je preuzeo vlast, Micuhide je ubijen dok je bežao od bitke u Jamazakiju, od strane razbojničkog vođe, Nakamura Đobeija. Zbog ovoga se često naziva “šogunom od trinaest dana”.[1]
Reference
uredi- ^ a b v Frédéric, Louis (2005). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. str. 12. ISBN 978-0-674-01753-5.
- ^ a b Laures, Johannes (2009). Two Japanese Christian Heroes. Tuttle Publishing. ISBN 978-1-4629-1327-5.
- ^ Turnbull, Stephen (2000). The Samurai Sourcebook. London: Cassell & C0. str. 230. ISBN 978-1-85409-523-7.
