Википедија

Akonkagva

Akonkagva (šp. Cerro Aconcagua) je planina u Argentini nedaleko od granice Čilea[3] sa istoimenim najvišim vrhom Anda[4] 6.960 m i južne hemisfere.[3] Akonkagva je okružena dolinama Valje de las vakas i Valje de los orkones inferior. Sa planine počinje da teče istoimena reka Akonkagva koja se uliva u Tihi okean u Čileu. Ime Akonkagva potiče od domorodačkih reči Aconca-Hue što znači kameni stražar. Prvi čovek koji je osvojio ovaj vrh bio je Švajcarac Matijas Curbrigen 14. januara 1897. godine.[3]

Akonkagva
Akonkagva sa juga
Geografske karakteristike
Najviša tačka6960,8[1]
Ndm. visina6960,8[1] m
Koordinate32° 39′ 12″ J; 70° 00′ 40″ Z / 32.653197° J; 70.0112° Z / -32.653197; -70.0112
32° 39′ 12″ J; 70° 00′ 40″ Z / 32.653197° J; 70.0112° Z / -32.653197; -70.0112
Geografija
Akonkagva na karti Argentine
Akonkagva
Akonkagva
Argentina
DržaveArgentina
RegijeMendoza
MasivGlavni Kordiljeri, Andi
Grupa
Penjanje
Prvi uspon1897. godine
Matijas Cirbrigen (prvi zabeležen uspon)[2]
Najlakši putSkrambl (severozapad)

Akonkagva je najviša planina u Americi, najviša van Azije,[5] i najviša na južnoj hemisferi[1] sa nadmorskom visinom od 6.961 m (22.838 ft). Nalazi se 112 kilometres (70 miles) severozapadno od glavnog grada provincije, grada Mendoze, oko five kilometres (three miles) od provincije San Huan i 15 km (9 mi) od granice Argentine sa susednim Čileom.[6] Planina je jedan od sedam vrhova sedam kontinenata.

Akonkagva je omeđena Vale de las Vakasom na severu i istoku i Vale de los Horkones Inferior na zapadu i jugu. Planina i njena okolina su deo pokrajinskog parka Akonkagva. Planina ima veliki broj glečera. Najveći glečer je Ventiskuero Horkones Inferior, dugačak oko 10 km (6 mi), koji se spušta sa južne strane do oko 3.600 m (11.800 ft) nadmorske visine u blizini kampa Konfluensija.[7] Dva druga velika glečerska sistema su Ventiskuero de las Vakas Sur i sistem glečera Este/Ventiskuero Relinhos koji je oko 5 km (3 mi) dug. Najpoznatiji je severoistočni ili Poljski glečer, jer je to uobičajena ruta uspona.

Planinarenje uredi

 
Pogled na Akonkagvu

U planinarskom smislu, Akonkagva je tehnički laka planina ako joj se priđe sa severa, normalnim putem. Akonkagva je verovatno najviša netehnička planina na svetu pošto severni apsolutno put ne zahteva užad, sekire i klinove.[8] Iako su uticaji nadmorske visine ozbiljni (atmosferski pritisak je 40% nivoa mora na vrhu), upotreba dodatnog kiseonika nije uobičajena. Visinska bolest će donekle uticati na većinu penjača, u zavisnosti od stepena aklimatizacije.[9] Iako je uobičajeni uspon tehnički lak, na ovoj planini se svake godine dogodi više žrtava (samo u januaru 2009. poginulo je pet penjača).[10] To je zbog velikog broja penjača koji pokušavaju i zato što mnogi penjači potcenjuju objektivne rizike nadmorske visine i hladnog vremena, što je pravi izazov na ovoj planini. S obzirom na vremenske uslove blizu vrha, povrede od hladnog vremena su veoma česte.

 
Ruta do vrha Akonkagve
interaktivna mapa
 
Južni vrh i greben

Kampovi uredi

Kampovi na normalnoj ruti su navedeni u nastavku (visine su približne).

  • Puente del Inka, 2.740 m (8.990 ft): Malo selo na glavnom putu, sa objektima uključujući i ložu.
  • Konfluensija, 3.380 m (11.090 ft): Kamp na nekoliko sati u nacionalnom parku.
  • Plaza de Mulas, 4.370 m (14.340 ft): Bazni kamp, za koji se tvrdi da je drugi po veličini na svetu (posle Everesta). Ima nekoliko šatora za obroke, tuševe i pristup internetu. Preko glečera od glavnog kampa postoji loža otprilike 1 km (0,62 mi). U ovom kampu, penjače pregleda medicinski tim kako bi proverio da li su dovoljno spremni da nastave uspon.
  • Kamp Kanada, 5.050 m (16.570 ft): Velika platforma koja gleda na Plazu de Mulas.
  • Kamp Aljaska, 5.200 m (17.060 ft): Na španskom se zove „promena nagiba“, mala lokacija kako se nagib od Plaza de Mulas do Nido de Kondores smanjuje. Nije uobičajeno korišten.
  • Nido de Kondores, 5.570 m (18.270 ft): Velika visoravan sa širokim pogledom. Ovde obično kampuje čuvar parka.
  • Kamp Berlin, 5.940 m (19.490 ft): Klasični visoki kamp, koji nudi razumnu zaštitu od vetra.
  • Kamp Kolera, 6.000 m (19.690 ft): Veći, ali malo izloženiji, kamp koji se nalazi direktno na severnom grebenu u blizini kampa Berlin, sa sve većom popularnošću. U januaru 2011. godine otvoreno je sklonište u kampu Kolera za isključivo korišćenje u hitnim slučajevima.[11] Sklonište je nazvano Elena po italijanskoj penjačici Eleni Senin, koja je umrla u januaru 2009. ubrzo nakon što je stigla na vrh, a čija je porodica donirala sklonište.[12]
  • Nekoliko mogućih lokacija za kampovanje ili bivak, uključujući Piedras Blankas (~6100 m) i Independencija (~6350 m), nalazi se iznad Kolere; međutim, retko se koriste i pružaju malu zaštitu.

Istorija uredi

 
Matijas Cirbrigen e dostigao vrh 1897.

Evropljani su prvi pokušaj da se popnu na Akonkagvu napravili 1883. godine u vidu grupe koju je predvodio nemački geolog i istraživač Paul Gusfeldt. Podmičujući nosače pričom o blagu na planini, on prišao je planini preko vulkana Rio, napravivši dva pokušaja na dosesanju vrha pored severozapadnog grebena i dostigavši visinu od 6.500 m (21.300 ft). Ruta koju je istražio sada je standardna ruta uz planinu.

 
Normalna ruta do vrha

Prvi zabeleženi[2] uspon bio je 1897. godine od strane evropske ekspedicije koju je predvodio britanski planinar Edvard Ficdžerald. Ficdžerald nije uspeo da stigne do vrha nakon osam pokušaja između decembra 1896. i februara 1897, ali (švajcarski) vodič ekspedicije, Matijas Cirbrigen, stigao je do vrha 14. januara. U poslednjem pokušaju mesec dana kasnije, dva druga člana ekspedicije, Stjuart Vajns i Nikola Lanti, stigli su do vrha 13. februara.[13]

Istočnu stranu Akonkagve je prvi put prešla poljska ekspedicija, sa Konstantijem Narkijevičem-Jodkom, Stefanom Dašinjskim, Viktorom Ostrovskim i Stefanom Osjeckim koji su se 9. marta 1934. godine popeli na ono što je danas poznato kao Poljski glečer. Rutu preko Jugozapadnog grebena pokrenuli su tokom sedam dana u januaru 1953. švajcarsko-argentinski tim Frederika i Dorli Marmilod, Fransiska Ibanjeza i Fernanda Grahalesa. Čuveno teško Južno lice osvojio je francuski tim predvođen Reneom Ferleom. Pjer Lesueur, Adrien Dagori, Robert Parago, Edmond Denis, Lucien Berardini i Gi Pule dostigli su samit nakon mesec dana napora 25. februara 1954.[14][15]

Prema podacima iz 2020. godine, najmlađa osoba koja je stigla na vrh Akonkagve je Tajler Armstrong iz Kalifornije. Imao je devet godina kada je stigao na samit 24. decembra 2013. godine.[16] Kamja Kartikejan iz Indije sa 12 godina postala je najmlađa devojčica koja je stigla na samit 1. februara 2020. godine.[17] Najstariji čovek koji se popeo na njega bio je Skot Luis, koji je dostigao vrh 26. novembra 2007. godine, kada je imao 87 godina.[18]

U baznom kampu Plaza de Mulas (na 4.300 m (14.100 ft) nadmorske visine) nalazi se najviši šator galerije savremene umetnosti pod nazivom „Nautilus“ argentinskog slikara Migela Doure.[19]

Kilijan Žornet je 2014. postavio rekord u penjanju i spuštanju Akonkagve sa Horkonesa za 12 sati i 49 minuta.[20] Rekord je oborio manje od dva meseca kasnije ekvadorsko-švajcarski planinar Karl Eglof, sa vremenom od 11 sati i 52 minuta, skoro sat vremena brže od Kilijana Žornea.[21] Rekord za žene drži Ekvadorka Danijela Sandoval u 20 sati i 17 minuta.[22]

Dana 25. septembra 2019. godine, Erbas helikopter H145 sleteo je na sam vrh planine Akonkagva. Ovo je prvi put u istoriji da je dvomotorni helikopter sleteo na ovoj visini. Ukupno je bilo potrebno 45 minuta za ceo put, 30 minuta od Mendoze i još 15 minuta od baznog kampa do vrha. Prijavljene su temperature do −22 °C (−8 °F), sa udarima vetra do 30 kn (56 km/h; 35 mph). Ovo nije najviša lokacija na koju je helikopter sleteo, jer je pre toga jednomotorni Erbas helikopter H125 sleteo na Mont Everest, najvišu planinu na svetu.[23]

Opasnosti uredi

Sa skoro 7.000 m (23.000 ft),[24] Akonkagva je najviši vrh van Azije.[25] Veruje se da ima najveću stopu smrtnosti od svih planina u Južnoj Americi — oko tri godišnje — što joj je donelo nadimak „Planina smrti“. Više od 100 ljudi je umrlo u Akonkagvi od kada su zapisi počeli.[26]

Klima uredi

Klima je planinska. Prosečna temperatura u podnožju iznosi 20 °C u januaru i 3 °C u avgustu, dok se na visini od 5.000 m temperatura spušta i do -30 °C.

Reference uredi

  1. ^ a b v „Informe científico que estudia el Aconcagua: el Coloso de América mide 6.960,8 metros” [Scientific Report on Aconcagua, the Colossus of America measures 6960,8 m] (na jeziku: španski). Universidad Nacional de Cuyo. 4. 9. 2012. Arhivirano iz originala 8. 9. 2012. g. Pristupljeno 3. 12. 2017. 
  2. ^ a b Secor, R.J. (1994). Aconcagua: A Climbing Guide. The Mountaineers. str. 13. ISBN 978-0-89886-406-9. „There is no definitive proof that the ancient Incas actually climbed to the summit of the White Sentinel [Aconcagua], but there is considerable evidence that they did climb very high on the mountain. Signs of Inca ascents have been found on summits throughout the Andes, thus far the highest atop Llullaillaco, a 6.739 m (22.110 ft) mountain astride the Chilean-Argentine border in the Atacama region. On Aconcagua, the skeleton of a guanaco was found in 1947 along the ridge connecting the North Summit with the South Summit. It seems doubtful that a guanaco would climb that high on the mountain on its own. Furthermore, an Inca mummy has been found at 5.400 m (17.700 ft) on the south west ridge of Aconcagua, near Cerro Piramidal” 
  3. ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 25. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ „Orografía de Mendoza”. El Portal de Mendoza (na jeziku: španski). Cámara de Turismo de Mendoza and Cooperativa El Portal de Mendoza. 13. 3. 2014. Pristupljeno 29. 6. 2019. 
  5. ^ Newcomb, Tim (24. 7. 2017). „The 7 Highest Points Across All 7 Continents”. Popular Mechanics. Pristupljeno 27. 6. 2019. 
  6. ^ Forbes, William (2014). McColl, R. W., ur. Encyclopedia of World Geography, Volume 1 Facts on File Library of World Geography. 1. InfoBase Publishing. str. 3. ISBN 978-0816072293. Pristupljeno 23. 9. 2016. 
  7. ^ Servei General d'Informacio de Muntanya (2002). Aconcagua 1:50,000 map (Mapa). Cordee. 
  8. ^ „"Seven Summits" - Mount Everest, Mont Blanc, Mount Kosciuszko & Co.”. www.ispo.com (na jeziku: engleski). 
  9. ^ Muza, SR; Fulco, CS; Cymerman, A (2004). „Altitude Acclimatization Guide”. US Army Research Inst. Of Environmental Medicine Thermal and Mountain Medicine Division Technical Report (USARIEM–TN–04–05). Arhivirano iz originala 23. 4. 2009. g. Pristupljeno 5. 3. 2009. 
  10. ^ „Rescataron el cuerpo del guía mendocino”. 30. 1. 2009. 
  11. ^ „TERMS AND CONDITIONS OF USE OF THE "ELENA" SHELTER – ACONCAGUA PROVINCIAL PARK”. 
  12. ^ „Inauguración del refugio Elena”. 2011. 
  13. ^ Fitzgerald, E. A. (1898). „On Top of Aconcagua and Tupangato”. McClure's Magazine. 12 (1): 71—78. 
  14. ^ R.J. Secor, Aconcagua: A Climbing Guide, The Mountaineers Books, 1999, pp. 17–21
  15. ^ Mario Fantin, Some Notes on the History of Aconcagua, The Alpine Journal 1966
  16. ^ „Nine-year-old US boy climbs Aconcagua peak in Argentina”. BBC News. 28. 12. 2013. 
  17. ^ Santagati, Adriana (1. 2. 2020). „La nena india de 12 años logró hacer cumbre en el Aconcagua”. Pristupljeno 21. 4. 2020. 
  18. ^ „Récord: un niño de 10 años hizo cumbre en el cerro Aconcagua” (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 6. 7. 2011. g. Pristupljeno 26. 10. 2010. 
  19. ^ „Highest contemporary art gallery”. Guinness World Records. 
  20. ^ „Kilian Jornet Smashes Aconcagua Speed Record”. Climbing Magazine. 23. 12. 2014. 
  21. ^ „Aconcagua Speed Record Smashed Again”. Climbing Magazine. 19. 2. 2014. 
  22. ^ „La ecuatoriana Daniela Sandoval bate el record femenino en el Aconcagua” (na jeziku: španski). 31. 1. 2018. 
  23. ^ „The new Airbus H145 lands on top of the Andes”. Airbus. 25. 9. 2019. 
  24. ^ Apollo, Michal (2016-09-27). „The good, the bad and the ugly – three approaches to management of human waste in a high-mountain environment”. International Journal of Environmental Studies. 74 (1): 129—158. ISSN 0020-7233. S2CID 113843846. doi:10.1080/00207233.2016.1227225. 
  25. ^ „Early Season Death on Aconcagua”. Outside. 8. 12. 2009. 
  26. ^ „Deaths on Aconcagua - Facts and Figures”. www.mountainiq.com (na jeziku: engleski). 2015-07-07. Pristupljeno 2017-05-25. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Akonkagva na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аконкагва&oldid=27554292”