Википедија

Akratoterme

Akratoterme (od grčkih reči: acratos - čist i terma - banja), su prirodni mineralni izvori tople lekovite vode (iznad 20 °C) sa oskudnom mineralizacijom (ispod 1 g suve materije u jednom litru vode). Lekokovito delovanje termalnih voda ili akratotermalnih voda iz akratotermalnih izvora nije sasvim razjašnjeno, i najčešće se pripisuje elementima u tragovima, radioaktivnim elementima, plemenitim gasovima, teškoj vodi, fervorizaciji i flori.[1][2][3]

Pojam i vrste mineralnih i termalnih voda

uredi
 
Kuršumlijska Banja raspolaže sa pet grupa toplih izvora (25—68 °C) i minerlanih voda, koje po balneološkim osobinama svrstavaju u nekoliko najcenjenijih u Evropi. Lekovita voda „Alkal“ koja je dobijena bušenjem 1988. godine u dolini Bunjačke reke, izdašnosti 0,05 l/s. spada u visoko-alkalne (pH 10), nisko-mineralizovane, karbonatno-natrijumske akratopege (14 °C); ima sličnosti sa prolomskim vodama, pa je pogodna za lečenje kožnih oboljenja, bolesti organa za varenje, metabolizma i dr.[4]
 
Niška Banja jedna je od poznatijih banja po akratotermalnim izvorima iz sve tri grupe
 
Rimske Toplice (1963) jedna je od najpoznatijih banja u Sloveniji po akratotermalnim izvorima
 
Čateške Toplice u Sloveniji

Mineralne vode, ili lekovite vode su one vode koje u jednom litru sadrže više od jednog grama rastvorenih mineralnih materija. Mineralne vode u kojima količina mineralnih materija prevazilazi 50 grama po litru, svrstavaju se u rastvore. Postoje više vrsta podela mineralnih voda, ali jedna od najstarijih koju je predložio T. Mirkovića 1892. godine, mineralne vode, po grupama, dele na: sulfatne, bikarbonatne, gvožđevite i nedefinisanog karaktera.[5][6][7]

U lekovite mineralne vode ubrajaju se i one koje sadrže manje od 1 gram rastvorenih mineralnih materija po litru, ako se odlikuju povećanim sadržajem gasova. Takve vode se nazivaju gasnim vodama. Ako je reč o gasnim emanacijama radijuma (radon), u savremenoj balneologiji posebno se ceni i izdvaja dosta retka i nedovoljna istražena grupa radioaktivnih lekovitih voda.[8][9]

Mineralne vode, rastvori, gasovi i radioaktivne vode, koje potiču iz većih dubina unutrašnjosti Zemlje, često imaju povišenu temperaturu, pa se takve vode nazivaju termomineralnim vodama. Prema temperaturi mineralne vode se dele na hladne ili akratopege i tople ili akratoterme.[10]

Akratopege

Hladne mineralne vode ili akratopege su mineralne vode sa većom količinom rastvorenih minerala i temeprature su do 20 °C.[11] Zbog prijatnog ukusa uglavnom se upotrebljavaju za piće. U balneologiji hladne mineralne vode se primenjuju za lečenje bolesti organa za varenje i mokraćnih kanala.[2]

Akratoterme

Tople mineralne vode ili akratoterme, su vode temperature veće od 20 °C, koje se koriste u balneoterapiji kod bolesti gde je za njihovo lečenje potrebna povišena temperatura (kupanje, obloge, orošavanje, ispiranje). Akratoterme se u odnosu na temperaturu tela čoveka, mogu podeliti u tri grupe:[2]

  • hipotermalne od 20 do 34 °C,
  • izotermalne (homeotermalne) od 34 do 38 °C,
  • hipertermalne preko 38 °C.

Dokazano je da je voda iz izvora Niške Banje, zbog svoje toplote (38,2° do 38,5 °C), raznovrsnog hemijskog sastava, koji pored alkalija sadrži i određene količine gvožđa, aluminijuma, sulfata, nitrata i borata, i znatne radioaktivnost, termomineralna voda koja pripada grupi akratotermnih, radioaktivnih, mineralnih voda.[5]

Balneološka svojstva akratotermalnih voda

uredi

Glavne balneološke faktore banja sa akratotermalnom termomineralnom vodom pored njihovog hemijskog sastava čini njihovo neprekidno proticanje kroz banjske bazene, lekoviti gasovi, peloidi, promena sredine, dijetetski režim, ali i aktivan i pasivan psihofizički odmor tokom boravka bolesnika u njima.[12]

Radioaktivnost i termalnost ovih voda, zatim njihovo jonsko stanje i plurimetalno bogatstvo, objašnjavaju njihov farmakodinamizam. One pripadaju grupi enegeričnih voda, koje primenjene u banji za piće, kupanje, inhaliranje itd, imaju određena fiziološka i terapijska dejstva.[13] Ta dejstva su i stimulativna, sedativna, antiinflamatorna (antireumatska) antiurikemijska [a] itd.[14]

Značajna prednost metoda lečenja koje se primenjuju u banjama sa akratotermalnim vodama je i odsustvo ozbiljnih neželjenih efekata lečenja. [12]

S obzirom na činjenicu da većina navedenih prirodnih lekovitih činilaca ima dosta široku primenu u indikacionom smislu Banjsko klimatsko lečilišta sa akratotermalnim izvorima mogu pružati usluge različitim kategorijama korisnika od potpuno zdravih ljudi pa do ozbiljno bolesnih, s tim što se svakoj kategoriji moraju pružati tačno propisane i standardizovane zdravstvene usluge.[12][15]

Prve odgovarajuće lečilišne indikacije akrotermalnih vodama npr. U Niškoj Banji postavljene su posle otvaranja inhalatorijuma, desetak godina nakon Drugog svetskog rata. Glavne indikacije obuhvatale su:[b] bolesti lokomotornog aparata, oboljenja respiratornih organa i ginekološka oboljenja.[16]

Osnivanjem brojnih lečilišta u banjama sa akrotermalnih vodama i uvođenjem savremenih medicinskih naučnih dostignuća u kojima se termalni prorodni faktori akrotermalnih voda upotrebljavaju samo kao jedan od terapijskih postupaka, indikacije su proširene i precizirane i obuhvataju:

Medicinske indikacije za lečenje i rehabilitaciju akratotermalnim vodama [12][17][18][19][20]
Organski sistemi Bolesti
Bolesti lokomotornog aparata • Stanje posle reumatske groznice
• Hronični inflamatorni reumatizam (hronični evolutivni poliartrit i Behterevljeva bolest-početni stadijum)
• Degenerativni reumatizam (artroze i spondiloze) • Ekstraartikularni reumatizam-fibroziti
• Mioziti • Panikuliti • Posledice trauma i ratnih ranjavanja.
Oboljenja respiratornih organa Hronični bronhiti • Hronični traheiti • Hronični laringiti • Lakši oblici bronhijalne astme.
Neurološka oboljenja • Neuralgije i polineuriti • Posledice poliomijelita.
Kardiovaskularne bolesti • Arterijska hipertonija u labilnom i lakši oblici u stabilizovanom stanju
• Rekonvalescencija miokardita reumatičkog i drugog porekla
• Rekonvalescencija reumatičkog endokargita.
Bolesti metabolizma • Urična dijateza-izvan perioda jačeg pogoršanja.
Ginekološka oboljenja • Zapaljivi procesi nespecifične prirode u smirenom stanju (hronični andeksitis i perimetritis)
• Ovarijalne disfunkcije praćene hipoplazijom genitalnih organa i poremećajima menstruacije
• Izvesni oblici steriliteta, u prvom redu zapaljivog i endokrinog porekla.

Najpoznatije banje sa akratotermalnom vodom

uredi

Najpoznatije banje sa akratotermalnom vodom su Bad Gaštajn, Plombjer, Čateške Toplice, Toplice Dobrna, Banja Fojnica, Niška Banja, Stubička Banja, Sutinska Banja, Tuheljska Banja itd.

Napomene

uredi
  1. ^ Banjska voda pozitivno utiče na urikemiju i na gihtom izazvana reumatična oboljenja, povećanjem izmokravanja mokraćne kiseline.
  2. ^ Po dr Vlastimiru Godiću i dr Mihajlu Radiću iz 1963.

Izvori

uredi
  1. ^ Janez Kraševec, Igor Kraševec, Balneološka ocena akratoterme Laško: (zgodovinski, balneokemični in zdravstveni vidik) ! J. Kraševec. 2006. str. 82.
  2. ^ a b v Smoljić, Mirko Naslov: Akratoterme i politika koncesija u kontekstu rješenja iz Zakona o koncesijama ( Acratotherme and policy concessions in context provisions of the law on concessions ), 2. međunarodna konferencija o menadžmentu u turizmu i sportu Stanje i mogućnosti zdravstvenog i sportsko-rekreacijskog turizma : zbornik radova / Breslauer, Nevenka (ur.). - Čakovec : Međimursko veleučilište, 2012. str. 100–108..
  3. ^ Medicinska rehabilitacija v slovenskih naravnih zdravilišč, Zbornik predavanja, Čateške Toplice, 2001. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016) Pristupljeno 15.1.2015.
  4. ^ „Kuršumlijska Banja”. Turistička organizacija opštine Kuršumlija (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-02-05. 
  5. ^ a b Stanković S. (2000), Turizam Srbije, Srpsko geografsko društvo, Beograd;
  6. ^ Baburak Grakali, Vesna. Termalne vode, Zbornik predavanj, Skupnost slovenskihnaravnih zdraviliš 2000.
  7. ^ Davis, Bridget. Hydrotherapy in practice. Churchil Livingstone, New York 1988.
  8. ^ Kraševec, J. Kratek prikaz balneologije in njen pomen v našem zdravstvu, Medicinski razgledi 23/1984.
  9. ^ Vidovi Rauter, S. Mineralne vode za kopeli in inhalacije, Zbornik predavanj, Skupnost slovenskih naravnih zdraviliš 2000.
  10. ^ Novak, R.: Balneologija. Medic.endiklopedija. Jug.leksikografski zavod. Zagreb 1967, 416-423.
  11. ^ „Akratopege”. www.spektrum.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2021-02-05. 
  12. ^ a b v g Aleksandar Dimić. „Mesto balneoterapije u lečenju reumatskih bolesti.”. Arhivirano iz originala 26. 11. 2014. g. Pristupljeno 10. 10. 2015. 
  13. ^ Vlastimir Vučić, (1950) Radioaktivnost voda i gasova Niške Banje i njihovo aktiviranje, Srpska akademija nauka, Beograd, str. 5
  14. ^ Luković, M. Petković V. K, Niška Banja - Geološki sasatav šire okoline banje i pojava termalnih radioaktivnih izvora, Glas SKA 83, Beograd 1911
  15. ^ Janez Kraševec, Igor Kraševec, Balneomedicinska ocena akratoterme Medijske Toplice: (športno rekreativni, preventivni in zdravstveni vidik), J. Kraševec. 2005. str. 88.
  16. ^ “Enciklopedija Niša”, tom “Priroda, prostor, stanovništvo”, “Gradina”, Niš, 1995. str. 151
  17. ^ Dobroslava Jandová, Balneologie, Česko. Praha, 2009.
  18. ^ Coni, Ivo. Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije. Nauna knjiga, Beograd 1978.
  19. ^ Jajin i sar. Fizikalna medicina, Medicinska knjiga, Zagreb 1996.
  20. ^ Goodgold, J. Rehabilitation medecine, CV Mosby Company, Toronto 1988.

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акратотерме&oldid=26806672”