Alojz Alchajmer

Alojz Alchajmer (nem. Aloysius Alzheimer; Marktbrajt 14. jun 1864-Vroclav 19. decembar 1915) bio je nemački psihijatar, neuropatolog i kolega Emila Kraepelina. Alchajmer je zaslužan za identifikaciju prvog objavljenog slučaja "preranilne demencije", koji će Kreapelin kasnije identifikovati kao Alchajmerova bolest.

Alojz Alchajmer
306x306piskel
Datum rođenja	(1864-06-14)14. jun 1864.
Mesto rođenja	Marktbrajt
Datum smrti	19. decembar 1915.(1915-12-19) (51 god.)
Mesto smrti	Vroclav

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Alojz Alchajmer je rođen u Marktbrajtu, Bavarija 14. juna 1864. godine. Njegov otac je radio u kancelariji gradskog notara u porodičnom gradu. Preselili su se u grad Ašafenburg kada je Alojz još uvek bio mlad u nadi da omogući svom detetu da pohađa Kraljevsku humanističku gimnaziju. 1883 nakon diplomiranja sa Abiturom, Alchajmer je studirao medicinu na Berlinskom univerzitetu, Univerzitet u Tibingenu i University of Wurzburg. U njegovoj poslednjoj godini na univerzitetu, bio je član mačevačkog bratstva, čak je dobio i kaznu za uzrupiranje mira dok je bio van svog tima. Alchajmer je1887 diplomirao sa Vurzburga kao doktor medicine.

Karijera

Naredne godine, proveo je pet meseci pomažući mentalno bolesnim ženama pre nego što je preuzeo duševnu bolnicu u Frankfurtu. Emil Sjol, poznati psihijatar bio je dekan duševne bolnice. Još jedan neurolog Frenc Nisl je počeo da radi u istoj bolnici kao i Alchajmer. Zajedno su vodili istraživanje o patologiji nervnog sistema, a specifično normalnu i patogenu anatomiju cerebralnog korteksa. Alchajmer je bio suvlasnik i koautor lista Zeitschrift fur die gesamte Neurologie und Psychiatrie, ipak nikad nije napisao knjigu koja bi se mogla nazvati njegovom.

U isto vreme u duševnoj bolnici u Frankfurtu, Alchajmer je takođe upoznao Emil Kraepelin, jednu od najpoznatijih nemačkih psihijatara tadašnjeg vremena. Kraepelin je postao mentor Alchajmeru i njih dvoje su radili zajedno narednih nekoliko godina. Kada se Kraepelin preselio u Minhen kako bi radio u Kraljevskoj Psihijatrijskoj bolnici 1903 pozvao je Alchajmera da mu se pridruži.

Tada je Kraepelin radio na kliničkom istraživanju psihički senilnih pacijenata, sa druge strane Alchajmer je bio više zainteresovan da radi u laboratoriji za senilne bolesti. Dva muškarca bi se suočiola sa mnogim izazovima uključujući politiku psihijatriske zajednice. Na primer, oba formalna i ne formalna ugovora su bili sklopljeni među psihijatrima u duševnim bolnicama i univerzitetima da prime leševe.

Napušta Minhen 1912 godine, i odlazi na Friedrich-Wilhelm University of Breslau gde je prihvatio mesto kao profesor i direktor psihijatrije i neurologije. Njegovo zdravlje se pogoršalo nakon njegovog dolaska zbog čega je bio hospitalizovan. Tri godine kasnije Alchajmer je umro.

August Detert

U Frankfurtu 1901 Alchajmer je posmatrao pacijenta August Detert. Pedesetjednogodišnji pacijent je imao čudne simptome ponašanja uključujući gubitak kratkoročnog pamćenja. Narednih godina ona je postala njegova opsesija. August Deter je bila žrtva politike te psihijatrijske zajednice. Bolnica u Frankfurtu bila je preskupa za njenog muža. Her Deter podneo je nekoliko zahteva da se njegova žena prebaci u jeftinije objekte ali Alchajmer je sprečavao da se to dogodi. Frau Deter je ostao u bolnici u Frankfurtu, gde je Alchajmer napravio dogovor da prime beleške i mozak nakon njene smrti.

Frau Deter je umrla 8. aprila 1906 godine i Alchajmer je dobio njene medicinske kartone i mozak koji je prebačen u Minhen gde je Alchajmer radio. Sa dva italijanska fizičara, on je koristio tehnike bojenja kako bi identifikovao amiloidne plakove i neurofibrilarna klubad. Ove anomalije mozga su kasnije postale identifikatori koji su poznati kao Alchajmerova bolest.

Pronalasci

Alchajmer je javno pričao 3. novembra 1906 o njegovim pronalascima moždane patologije i simptomima presenilne demencije. Slušaoci te lekcije bili su nezainteresovani o onome o čemu je on pričao. Predavač koji je pratio Alchajmera je pričao o nekontrolisanoj masturbaciji, koju je publika željno iščekivala pa su ostavili Alchajmera bez ijednog pitanja i komentara. Prateći predavanje, Alchajmer je objavio kratak sadržaj svog predavanja, a 1907 napisao je duže objašnjenje bolesti kao i njegove pronalaske. Bolest nije bila poznata kao Alchajmerova sve do 1910 godine kada je Kraepelin nazvao. Od 1911, njegov opis bolesti je korišćen od strane evropskih psihijatara prilikom dijagnoze pacijenata u SAD.

Savremenici

Amerikanac Solomon Karter dao je izveštaj sličan Alchajmerovom pet meseci pre samog Alchajmera. Oskar Fišer takođe nemački psihijatar, 12 godina mlađi podneo je izveštaj o 12 slučaja senilne demencije 1907 godine, u vreme kada je Alchajmer objavio njegov kratak rezime svog predavanja.

Alchajmer i Fišer su imali različite intepretacije ove bolesti, ali usled Alchajmerovog kratkog života nisu imali priliku da se upoznaju i prodiskutuju.

Lični život

Alchajmer je bio blizak prijatelj sa Vilhelmom Hajnihrom Erbom koji je u ono vreme, bio vodeći stručnjak za sifilis. Pričalo se da je neki bogati bankar, zaražen sifilisom, zatražio pomoć od Erba. Posle uspešnog lečenja bankar je želeći da se oduži ponudio da plati troškove naučne ekspedicije po zemljama Afrike. Pod uslovom da on i supruga budu deo ekspedicije. Kako Erb nije imao ništa protiv ekspedicija je krenula. Tokom boravka ekspedicije u Alžiru, Erbu je stigao telegram kako je bankar doživeo još jedan nervni slom. Erb se obratio Alchajmeru koji je zatim otputovao u Alžir sa namerom da bankara i suprugu mu vrati u Nemačku. Bankar je ubrzo umro a posle nekog vremena Alchajmer se oženio sa udovicom Cecilie Simonette Nathalie Geisenheimer 1894 godine sa kojom je imao troje dece. Sesil je umrla 1901 godine.

Smrt

Avgusta 1912, Alchajmer se razboleo u vozu na putu do University of Breslau, gde je bio proglašen za profesora psihijatrije u julu 1912. Najverovatnije je imao infekciju streptokokama a zatim reumatsku groznicu koja je vodila ka bolesti srca, što je dovelo do otkazivanja rada srca i bubrega. Nikad se u potpunosti nije oporavio od ove bolesti. Umro je od srčanog zastoja 19. decembra 1915 u svojoj 51 godini u Bresliju. Sahranjen je 23. decembra 1915 pored svoje žene u Frankfurtu.

Ostala interesovanja

Alchajmer je bio poznat po svojim različitim medicinskim interesovanjima demencija, tumori, epilepsija... Alchajmer je bio vodeći specijalista histopatologije u Evropi. Njegove kolege su ga poznavale kao posvećenog profesora.