Amakusa Širo

Amakusa Širo (jap. 天草四郎, oko 1620-15. april 1638), pravim imenom Masuda Tokisada, a poznat i pod hrišćanskim imenom Jeronim Amakusa, bio je jedan od vođa ustanka japanskih seljaka na poluostrvu Šimabara 1638. godine. Ovaj mladi samuraj jedna je od najtajanstvenijih ličnosti japanske istorije. U relativno mladim godinama predvodio je ustanike u Šimabari i komandovao je odbranom zamka Hara, a ubijen je kada je zamak pao. Ostala je sačuvana njegova zastava, koja prikazuje hrišćansko sveto pričešće (putir sa svetim vinom) okruženo sa dva anđela.^[1]^[2]

Biografija

Amakusa Širo na slici iz 19. veka.

Masuda Širo Tokisada, kasnije kršten hrišćanskim imenom Jeronim, rođen je početkom 1620-ih, negde na lancu ostrva Amakusa, južno od Kjušu-a, u porodici tajnih hrišćanskih vernika. Smatra se da je njegov otac Petar (japansko ime Masuda Jošicugu) bio jedan od hrišćanskih samuraja. koji je preživeo poraz kod Sekigahare (1600) u službi hrišćanskog gospodara Koniši Jukinage.^[2]

Njegovo izbijanje na čelo ustanka seljaka i ronina na poluostrvu Šimabara u decembru 1637. uprkos njegovoj mladosti i nedostatku ratnog iskustva do danas je nerazjašnjeno. Većina istoričara smatra da su ga bivši samuraji Koniši Jukinage, u koje je spadao i njegov otac, koji su zapravo organizovali i vodili ustanak, izabrali za vođu kako bi inspirisali skrivene hrišćane u Šimabari i Amakusi, pošto su bar nekoliko meseci pre ustanka obilazili sela i širili priče o njemu kao o obećanom Mesiji poslatom sa neba da spase hrišćane i baci pagane u pakao. Predstavljanje mladog Jeronima Masude kao čoveka sa neba koji ima natprirodne moći, kako su ga vođe ustanka predstavljale u svojim proglasima, silno je ojačalo moral ustanika, i dalo ustanku pretežno hrišćanski karakter.^[3]

Posle ustaničke pobede kod zamka Hondo, jedan lokalni trgovac opisao ga je kao nežnog mladića u prostom kimonu ispod izvezene bele odežde, sa krstom naslikanim na čelu, krunom od kineske koprive (Boehmeria nivea) i štapom ukrašenim konopljom i papirnim trakama, kao kod šintoističkih sveštenika, kojim je komandovao ustanicima oko sebe. Sačuvani izvori navode da je Jeronim lično komandovao ustanicima u neuspeloj opsadi zamka Tomioka ().^[4]

Posle pada zamka Hara, 15. aprila 1638, njegovu glavu identifikovali su njegova majka Marta, koja je zatim pogubljena sa ostatkom njegove porodice i rođaka, i izdajnik Jamada Emonsaku, koji je tokom opsade pokušao da preda zamak vladinim trupama, i bio jedn od retkih pomilovanih ustanika.^[3]

Reference

^ Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 29. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
^ ^a ^b Clements, Jonathan (2016). Christ's samurai : the true story of the Shimabara Rebellion. London. str. 19—51. ISBN 978-1-4721-3741-8. OCLC 947026236.
^ ^a ^b Morris, Ivan (2014). The Nobility of Failure : Tragic Heroes in the History of Japan. Cork: BookBaby. str. 231—284. ISBN 978-4-902075-68-7. OCLC 896799260.
^ Clements, Jonathan (2016). Christ's samurai : the true story of the Shimabara Rebellion. London. str. 87—102. ISBN 978-1-4721-3741-8. OCLC 947026236.

[:0-1] Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 29. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.

[:1-2] Clements, Jonathan (2016). Christ's samurai : the true story of the Shimabara Rebellion. London. str. 19—51. ISBN 978-1-4721-3741-8. OCLC 947026236.

[:6-3] Morris, Ivan (2014). The Nobility of Failure : Tragic Heroes in the History of Japan. Cork: BookBaby. str. 231—284. ISBN 978-4-902075-68-7. OCLC 896799260.

[:12-4] Clements, Jonathan (2016). Christ's samurai : the true story of the Shimabara Rebellion. London. str. 87—102. ISBN 978-1-4721-3741-8. OCLC 947026236.

[1]

[2]

[3]

[4]