Amalafrida
Amalafrida (lat. Amalafrida, Amalafrigda; umrla posle 523.) bila ostrogotska princeza iz dinastije Amala, sestra kralja Teodorika Velikog i majka Amalasvintinog savladara Teodada. Drugi brak je sklopila sa kraljem Vandala i Alana Trasamundom, ali je docnije umrla u tamnici, možda po naređenju vandalskog kralja Hilderiha.
Slično svom bratu Teodoriku, izgleda da je i Amalafrida provela određeno vreme na istočnorimskom (vizantijskom) dvoru u Konstantinopolju kao talac. Naime, Jovan iz Antiohije spominje neimenovanu Teodorikovu sestru koja je jedno vreme bila u pratnji carice Arijadne, supruge cara Zenona. Kada je 487. godine Teodorik krenuo direktno na Carigrad, Zenon je ostrogotskom kralju poslao njegovu sestru da ga odgovori od nauma.
Još dok su Ostrogoti boravili na Balkanu Amalafrida je udata za jednog od svojih saplemenika čije nam ime nije ostalo zabeleženo. Iz tog braka je imala dvoje dece, sina Teodada i ćerku Amalabergu koju je Teodorik između 507. i 511. udao za kralja Tiringa, Herminifreda.
Kako je Teodorik 493. nakon pobede nad Odoakarom postao kralj Italije, počeo je da vodi dinastičku politiku koja je trebalo da poveže Amale sa svim relevantnim vladarima poslerimskog Zapada. Oko 500. godine, nedugo pošto je ostala udovica, Amalafrida je upućena u Kartaginu da se uda za kralja Vandala i Alana Trasamunda. Kraljičin dolazak u vandalsku prestonicu bio je propraćen iskrcavanjem garde od pet hiljada naoružanih robova i počasne pratnje od hiljadu gotskih plemića. Kao miraz za svoju sestru, Teodorik je Vandalima prepustio strateški važnu sicilijansku luku Lilibejum.
Kada je Trasamund umro 523. nasledio ga je romanofilski raspoloženi brat od strica Hilderih. On je vratio ranije privilegije pravoslavnim Romanima, dozvolio im da izaberu novog episkopa Kartagine, čak je i odbacio arijanstvo i lično prešao u pravoslavlje. Amalafrida, koja je sada po drugi put ostala udovica, pobunila se protiv takve politike pošto su Ostogoti, poput Vizigota i Vandala, takođe bili sledbenici arijanskog učenja. Hilderih je odgovorio na ovaj izazov tako što je pogubio kraljičinu gotsku pratnju. Kraljica je nakon toga pobegla iz Kartagine i sklonila se među pustinjska plemena Berbera, ali je na kraju uhvaćena kod grada Kapse, nekoh 370 km jugozapadno od prestonice. Hilderih ju je bacio u tamnicu gde je Amalafrida i umrla negde između 523. i 526. godine. Po Kasiodoru Senatoru u Italiji se pričalo da je u tamnici život okončala nasilnim putem. Zbog toga je Teodorik Veliki počeo da oprema ratnu flotu kako bi kaznio vandalskog kralja, ali je tokom tih priprema i sam umro.
Literatura
uredi- The Prosopography of the Later Roman Empire II: A.D. 395-527, ed. J.R. Martindale, Cambridge 1980, pp. 63–64.