Antonio de Nebriha
Antonio Martines de Kala i Harava (šp. Antonio Martínez de Cala y Jarava; Lebriha, 1444 - Alkala de Enares, 2. jul 1522), poznatiji kao Antonio de Nebriha, bio je španski humanista i lingvista. Zauzima značajno mesto u istoriji španskog jezika kao autor prve gramatike španskog jezika, zbog čega se smatra ocem španske lingvistike. Bio je profesor retorike i gramatike na Univerzitetu u Salamanki, a kasnije i na Univerzitetu u Alkali.[1]
| Antonio de Nebriha | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Antonio Martines de Kala i Harava |
| Datum rođenja | 1444. |
| Mesto rođenja | Lebriha, Španija |
| Datum smrti | 2. jul 1522. (77/78 god.) |
| Mesto smrti | Alkala de Enares, Španija |
| Književni rad | |
| Najvažnija dela | Gramática de la lengua castellana, Intoducciones latinas, Diccionario latino-español |
Biografija uredi
Antonio de Nebriha rođen je u Lebrihi, seviljskoj provinciji. Njegovi roditelji bili su Huan Martines de Kala i Katalina de Harava i Oho. Bio je drugi od petoro dece. Nije poznata tačna godina njegovog rođenja, jer sam Nebriha daje kontradiktorne informacije u svojim delima i pismima. Opšteprihvaćeno je da je rođen 1444. godine.[2]
Osnovno obrazovanje je stekao u Lebrihi, a dalje školovanje je nastavio na Univerzitetu u Salamanki. Sa 19 godina odlazi u Italiju kao stipendista Španske kraljevske škole u Bolonji, gde stiče znanja iz teologije, prava i medicine. Inspirisan uticajima italijanskog humanizma, latinizuje svoje ime u Aelius Antonius Nebrissensis (šp. Elio Antonio de Nebrija). Njegovo prezime je inspirisano latinskim nazivom za rodnu Lebrihu- Nebrissa Veneria.[3]
Nakon povratka iz Italije dobija poziv od Alonsa de Foneske, seviljskog nadbiskupa, da bude njegov pisar i tutor njegovog rođaka, koga je podučavao sve do nadbiskupove smrti. Posle nadbiskupove smrti 1473. godine, vraća se na Univerzitet u Salamanki, ali kao profesor. Radi kao profesor poezije i retorike, a već 1476. godine postaje upravnik Katedre za gramatiku. Na ovoj poziciji potvrđuje svoja mišljenja iz mladosti da je neophodno obnoviti načine predavanja latinskog. Tako 1481. godine objavljuje prvo svoje delo Introducciones latinae, udžbenik latinske gramatike i književnosti. Delo je doživelo veliki uspeh, na šta ukazuje činjenica da je prvo izdanje veoma brzo rasprodato, kao i brojna izdanja koja su napravljena tokom njegovog života i narednim vekovima.[2]
Inspirisan uspehom koji je postigao, Nebriha smatra da je ograničen okvirima učionice, jer želi da utiče na veći broj ljudi. Nailazi na ekonomski problem: svoju porodicu je izdržavao od svoje profesorske plate.[1] Rešenje se pojavljuje u vidu kardinala Huana de Sunjige, koji mu je ponudio pokroviteljstvo i oslobodio ga predavačkih obaveza. Pod njegovom protekcijom stvorio je neka od svojih najznačajnijih dela. 1492. godine objavio je Latinsko-španski rečnik (šp. Diccionario latino-español). To nije bio prvi latinsko-španski rečnik, ali je postao značajan jer je na osnovu njega napisao Špansko-latinski rečnik (šp. Vocabulario español-latino), koji je objavio 1495.[3] On je služio kao osnova za druge španske rečnike. 1492. je objavio Gramatiku španskog jezika (šp. Gramática de la lengua castellana), koju je posvetio kraljici Izabeli. Za razliku od Introducciones, njegova gramatika nije doživela veliki uspeh sve do 18. veka.[2]
Posle objavljivanja svojih rečnika, Nebriha odlučuje da se posveti proučavanju Biblije. Želeo je da poboljša interpretaciju Biblije, ugledajući se na analizu koju italijanski humanisti primenjuju na klasična dela.[2] 1504. godine inkvizicija mu oduzima i uništava rad. Kada 1507. kardinal Sisneros nasledi Dijega Desu na mesu vrhovnog inkvizitora, Nebriha dobija dozvolu da nastavi svoj rad. Jedno vreme učestvuje u stvaranju poliglotske Biblije, na poziv kardinala Sisnerosa. Usled neslaganja sa konzervativim saradnicima, koji su odbijali njegove humanističe ideje, vratio se na u Salamanku.[1]
Po povratku proglašen je za kraljevskog hroničara i ponovo počeo da predaje retoriku. 1514. godine napušta Univerzitet u Salamanki, nakon što je izgubio glasanje za poziciju upravnika katedre. Zahvaljujući kardinalu Sisnerosu, dobija poziciju na katedri za retoriku na Univerzitetu u Alkali de Enares, gde ostaje do 1522. godine.[3]
Antonio de Nebriha umro je 2. jula 1522. godine u Alkali de Enares.
Trudeći se da formira potpunu sliku sveta, Nebriha je napisao i preveo veliki broj dela iz teologije, prava, pedagogije, arheologije i astronomije.[4]
Gramatika španskog jezika uredi
_Gram%C3%A1tica_castellana.png)
Gramatika španskog jezika (šp. Gramática de la lengua castellana) objavljena je 1492. godine i predstavlja prvu špansku gramatiku. Predstavlja prvo delo posvećeno španskom jeziku i njegovim pravilima. Smatra se prvom gramatikom modernog evropskog jezika. Nebriha smatra da je gramatika neophodna za stvaranje države. U posveti Izabeli navodi da je jezik instrument carstva i da će njegova gramatika biti od koristi kada pokore narode koji ne pričaju španski.[4]
Gramatiku je podelio na četiri knjige:
Peta knjiga je posvećena predavanju španskog kao stranog jezika.
Takođe, ustanovio je deset delove rečenice: imenica, zamenica, glagol, particip, predlog, prilog, uzvik, veznik, gerund i supin.[5]
Dela[1][6] uredi
- Introductiones latinae, 1481
- Gramática de la lengua castellana, 1492
- Diccionario latino-español, 1492
- Vocabulario español-latino, ca. 1495
- Iuris civilis lexicon 1506
- Artis rhetoricae, 1515
- Reglas de ortografía española, 1517
- Reglas de ortografía en la lengua castellana, 1523
Reference uredi
- ^ a b v g Urbano González de la Calle, Pedro (1945). „Elio Antonio de Lebrija (Aelius Antonius Nebrissensis) - Notas para un bosquejo biográfico” (PDF). Instituto Cervantes. Pristupljeno 30. 12. 2019.
- ^ a b v g „El autor: Biografía Elio Antonio de Nebrija (Lebrija, ¿1444?-Alcalá, 1522). Perfil biográfico - Elio Antonio de Nebrija”. www.cervantesvirtual.com. Pristupljeno 30. 12. 2019.
- ^ a b v „CVC. Alcalá de Henares. Elio Antonio de Nebrija.”. cvc.cervantes.es. Pristupljeno 30. 12. 2019.
- ^ a b Dalibor, Soldatić; Donić, Željko (2011). Svet hispanistika. Beograd: Zavod za udžbenike.
- ^ „Nebrija y la Gramática castellana” (PDF). Boletin de la Real Academia Española. 26: 335—367. sept. - dicbre. 1947. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Antonio de Nebrija. Semblanza biográfica. Universidad Nebrija”. www.nebrija.com. Pristupljeno 30. 12. 2019.
