Apoditerijum (lat. apodyterium),[1][2] ili svlačionica jedan je od prostorija Rimskog kupatila — termi koja se u antičkom svetu koristii kao svlačionica za presvlačenje odeće.[3]

Apoditerijum u Pompeji
Na planu termi iz Pompeje apoditerijum je prikazan u desnom donjem uglu

Poreklo naziva

uredi

Apoditerijum ili (lat. apodyterium) potiče od latinizirane grčke reči ἀποδυτήριον, nastale od glagola ἀποδύω (svlačiti se, skidati se).[4][5][6]

Namena i karakteristike

uredi

Apoditerijum u koji se moglo stupiti direktno spolja, kroz vestibulm ili atrijum u rimskom kupatilu je bio povezan sa prostorom za vežbu i prostorijama za kupanje, a iz njega se moglo ići direktno u lakonikum (lat. laconicum/sudatorium.[3]

Kako nisu sva kupatila imala odvojene svlačionice, odeća je mogla da se odlaže u frigidarijumu ili tepidarijumu. Ukoliko je postojala veza između apoditerijuma i palestre, onda su u apoditerijumima bili instalirani labrumi za uklanjanje prljavštine i znoja nakon vežbanja u palestri, pre nego što se uđe u prostorije za kupanje.

U apoditerijumu je, ukoliko nije postojala posebna prostorija, mogao da sedi i gardarober (lat. capsarius), koji je naplaćivao ulaz u kupatilo.

Po pravilu, svlačionica je četvorougaona prostrana prostorija sa klupama i kasetama za odlaganje odeće i obuće. U ranim termama u apoditerijumu su se često nalazila plića česma na postolju (labrum) ili korito za noge četvrtastog oblika, u blizini vrata, koji su kasnije postali sastavni deo frigidarijuma.[3]

Prostorija u načelu nije zagrevana, sa izuzetkom carskih termi ili termi u hladnim krajevima Rimskog carstva. U ovim svlačionicama grejanje je vršeno indirektno, preko tepidarijuma, ili su građeni posebni zimski apoditerijumi sa sopstvenim instalacijama za grejanje.

Prostorije su imale ravnu tavanicu građenu od drveta i poluoblica. Često su bile ukrašavane mermernim pločama i stubovima, freskodekoracijom ili statuama, kako to pokazuju natpisi iz Severne Afrike i Italije.[3]

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ „Definition of APODYTERIUM”. www.merriam-webster.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-02. 
  2. ^ „Apodyterium - Archaeologs”. www.archaeologs.com. Pristupljeno 2021-02-03. 
  3. ^ a b v g Inge Nielsen, Thermae et Balnea. The Architecture and Cultural History of Roman Public Baths , Vols. I-II, 2 nd edition, Aarhus University Press, Aarhus. (1993). str. 153.
  4. ^ „Apodyterium - definition, etymology and usage, examples and related words”. www.finedictionary.com. Pristupljeno 2021-02-03. 
  5. ^ „APODYTERIUM - Definition and synonyms of apodyterium in the English dictionary”. educalingo.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-03. 
  6. ^ „Apodyterium”. www.pbs.org. Pristupljeno 2021-02-02. 

Literatura

uredi
  • Lalović, Jovanović i Ružić 1997 - Anka Lalović, Svetozar Jovanović, Mira Ružić, Romulijana - Gamzigrad. Kasnoantička utvrđena palata. Terme, Starinar n. s. 48, Beograd, 199-208.

Spoljašnje veze

uredi