Arbicion

Flavije Arbicion (lat. Flavius Arbitio) je bio vrhovni zapovednik rimske vojske (lat. magister militum). Tokom 50-ih godina 4. veka bio je najznačajniji i najuticajniji vojni zapovednik cara Konstancija II, a 355. počastvovan je i konzulatom. Do smrti cara Konstancija II (361) nalazio se neprekidno na carskom dvoru i koristio položaj da intrigira protiv suparničkih zapovednika kao što su Silvan, Urzicin i Barbacion. Borio se kod Bodenskog jezera protiv Alamana. I pod Konstancijevim naslednikom Julijanom ostao je u početku u službi. Štaviše, sudio je u procesima, koji su nekim Julijanovim neprijateljima doneli smrt ili izgnanstvo. Posle povlačenja iz službe 362, igrao je još jednom značajnu ulogu prilikom Prokopijeve uzurpacije, čije ugušivanje je pomagao. Glavni izvor za Arbicionov život je Amijan Marcelin, koji ga uglavnom opisuje u veoma negativnom svetlu.

Biografija

Kao običan vojnik je stupio u vojsku za vreme Konstantina Velikog i dogurao do zapovednika konjice (lat. magister equitum). Istakao se u građanskim ratovima koje je Konstancije vodio, naročito u ratu protiv Magnencija, a po okončanju istih postavljen je za konzula (355).

Zahvaljujući tome što je znao da protiv svakog istaknutog vojskovođe pobudi i hrani carevo nepovorenje, do Konstancijeve smrti je vršio na dvoru štetan uticaj i postigao takvu moć da je mogao sebe dovesti u sumnju da pretenduje na vlast. Borio se 355. sa promenljivom srećom protiv Alamana, pripremao odbranu granice od Persijanaca 361. i predvodio Konstancijevu izvidnicu kada je ovaj bio na pohodu protiv Julijana. Ovaj poslednji ga je 361. izabrao u komisiju, koja je sudila za uhođenje, koje je kao cezar iskusio, ali je nedugo potom Arbicion morao da napusti službu. Prilikom Prokopijevog ustanka (365) gledao je na početku da ostane neutralan. Međutim, pošto mu je uzurpator, ozlojeđen Arbicionovim odbijanjem da se pojavi na dvoru, zapalio kuću u Konstantinopolju, priključio se Valensu. Njegov ugled kod vojnika bio je presudan da se Prokopijeva vojska raspadne.

Literatura

• Seeck, Otto (1895). „Arbitio 1)”. Paulys Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft. II/1. Stuttgart.