Arterija
Arterije (grč. ἀρτηρία / artēria — „dušnik”, „arterija”)[1] su krvni sudovi koji nose krv od srca. Iako većina arterija nose krv bogatu kiseonikom, postoje dva izuzetka za ovo pravilo: plućne i umbilikalne arterije. Efektivni volumen arterijske krvi (EABV) je ona ekstracelularna tečnost (ECF) koja se nalazi u arterijskom sistemu.
| Arterije | |
|---|---|
 Glavne arterije u ljudskom organizmu, kao deo cirkulatornog sistema (na engleskom jeziku) | |
| Detalji | |
| Identifikatori | |
| Latinski | Arteria (množina: arteriae) |
| MeSH | D001158 |
| TA | A12.0.00.003 A12.2.00.001 |
| FMA | 50720 |
| Anatomska terminologija | |
Cirkulatorni sistem je vitalan za održanje života.[2][3] Za njegovo normalno funkcionisanje je odgovorno dopremanje kiseonika i nutrijenata svim ćelijama, kao i otklanjanje ugljen-dioksida i otpadnih produkata, održavanje optimalne pH vrednosti i cirkulacija proteina i ćelija imunog sistema. U razvijenijim zemljama, dva vodeća uzroka smrti su, infarkt miokarda (srčani udar) i cerobrovaskularni insult (moždani udar), koja oba mogu biti direktan rezultat arterijskog sistema koji je sporo i progresivno oštećen deterioracijom. (Vidi arterioskleroza.)
Opis uredi
Arterijski sistem je deo krvotoka pod pritiskom. Arterijski pritisak varira između najvišeg pritiska tokom kontrakcije, zvanog sistolni pritisak, i minimalnog dijastolnog pritiska između kontrakcija, kada se srce širi i ponovo puni. Varijacija u pritisku arterija proizvodi puls koji se može primetiti na svakoj arteriji, i on je odraz srčane aktivnosti. Arterije takođe pomažu da srce pumpa krv. Arterije nose oksigenizovanu krv od srca do tkiva, osim pulmonarnih arterija koje nose krv do pluća radi oksigenacije. (Vene nose dezoksigenizovanu krv do srca.)[4]
Anatomija uredi
Anatomija arterija može biti podeljena na bruto anatomiju, na makroskopskom nivou, mikroskopsku anatomiju, koja može jedino biti proučavana pomoću mikroskopa.
Bruto anatomija uredi
Arterijski sistem ljudskog tela podeljen je na sistemske arterije, koje nose krv od srca prema celom telu i plućne arterije, koje nose dezoksigenizovanu krv od srca prema plućima.
Sistemske arterije uredi
Sistemske arterije su arterije sistemskog krvotoka, koje su deo cirkulatornog sistema, koje nose oksigenizovanu krv od srca do drugih delova organizma, i vraćaju dezoksigenizovanu krv nazad u srce.[5]
Plućne arterije uredi
Plućne arterije su arterije plućnog krvotoka, koji je deo cirkulatornog sistema koji nosi dezoksigenizovanu krv od srca u pluća.[6][7][8]
Mikroskopska anatomija uredi
Krajnji gornji sloj je poznat kao tunica externa, takođe poznat i kao tunica adventitia, i sačinjen je od vezivnog tkiva kojeg čine kolagenska vlakna. Unutar ovog sloja nalazi se tunica media ili media, koja je napravljena od glatkih mišićnih ćelija i elastičnog tkiva (takođe zvanog pravilno vezivno tkivo). Najdublji sloj, koji je u direktnom kontaktu sa protokom krvi je tunica intima, uobičajeno poznata kao intima. Ovaj sloj je sačinjen uglavnom iz endotelijumskih ćelija. Izdubljena unutrašnja šupljina u kojoj protiče krv zove se lumen.
Vrste arterija uredi
Plućne arterije uredi
Plućne arterije nose dezoksigenizovanu krv iz srca u pluća, gde će ugljen-dioksid biti zamenjen za kiseonik.
Sistemske arterije uredi
Sistemske arterije mogu biti potpodeljene na dve vrste — mišićne i elastične — prema relativnom sastavu elastičnog i mišićnog tkiva u njihovoj tunica medi-ji, kao i njihovoj veličini i prema tome od čega je sačinjena unutrašnja elastična pločica. Velike arterije (>10 mm u prečniku) obično su elastične i male (0,1-10 mm); teže da budu mišićne. Sistemske arterije dopremaju krv do arteriola, a potom do kapilara, gde su hranljive materije i gasovi razmenjeni.[9]
Aorta uredi
Aorta je korenska sistemska arterija. Prima krv direktno od leve komore srca preko aortnog ventila. Kako se aorta grana, i ove arterije se granaju zauzvrat, one postaju primetno manje u prečniku, do arteriole. Arteriole snabdevaju kapilare koji se zauzvrat prazne u venule. Prve arterije koje se granaju od aorte su koronarne arterije, koje dopremaju krv do samog srčanog mišića. One su praćene grananjem aortnog svoda, naime brahiocefaličkom, levom glavnom karotidom, i levom subklavijalnom arterijom.[10][11][12][13]
Arteriole uredi
Arteriole, najmanje prave arterije, pomažu u regulaciji krvnog pritiska, pomoću različitih kontrakcija glatkih mišića njihovih zidova, i dopremaju krv do kapilara.[14][15]
Arteriole i krvni pritisak uredi
Arteriole imaju najveći zbirni uticaj na lokalni protok krvi i ukupni krvni pritisak. One su primarne „podesive mlaznice“ u krvnom sistemu, kroz koje nastaje najveći pad pritiska. Kombinacija srčanog učinka (karijalnog učinka) i sistemskog vaskularnog otpora, koji se odnosi na zbirni otpor svih arteriola u organizmu, glavni su određivači arterijskog krvnog pritiska u bilo kojem trenutku.
Kapilari uredi
Kapilari su najmanji krvni sudovi i deo su mikrokrvotoka. Kapilari imaju širinu jedne ćelije u prečniku, što im omogućava brzo i lako vršili difuziju gasova, šećera i hranljivih materija u okolnim tkivima.[16]
Funkcije kapilara uredi
Kapilari nemaju okolnih glatkih mišića i prečnika su manjeg od eritrocita; crveno krvno zrnce obično ima 7 mikrometara u spoljnjem prečniku, dok je kod kapilara 5 mikrometara obično unutrašnji prečnik. Eritrociti moraju biti iskrivljeni da bi prošli kroz kapilare.
Mali prečnici kapilara obezbeđuju relativno veliku površinsku oblast za razmenu gasova i hranljivih materija.
Uloge kapilara uredi
Kapilari su odgovorni za:
- razmenu ugljen-dioksida za kiseonik u plućima,
- razmenu kiseonika, ugljen-dioksida, hranljivih i otpadnih materija u tkivima,
- oslobađanje otpadnih materija iz bubrega, da bi bile izbačene iz organizma,
- prikupljanje hranljivih materija iz tankog creva i oslobađanje otpada.
Embrioni razvoj uredi
Formiranje arterija počinje kada endotelijalne ćelije počnu da izražavaju gene specifične za arterije, kao što su Efrin B2.[17]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Henry George Liddell; Robert Scott. ἀρτηρία. A Greek-English Lexicon. perseus.tufts.edu
- ^ Hall, John E. (2011). Guyton and Hall textbook of medical physiology (Twelfth izd.). Philadelphia, Pa. str. 4. ISBN 9781416045748.
- ^ Saladin, Kenneth S. (2011). Human anatomy (3rd izd.). New York: McGraw-Hill. str. 520. ISBN 9780071222075.
- ^ Maton, Anthea; Hopkins, Jean; et al. (1999). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-981176-0.
- ^ Guyton, Arthur; Hall, John (2000). Guyton Textbook of Medical Physiology (10 изд.). ISBN 978-0-7216-8677-6.
- ^ Ryan, Stephanie (2011). „2”. Anatomy for diagnostic imaging (Third изд.). Elsevier Ltd. стр. 126, 133. ISBN 9780702029714.
- ^ Edwards, P D; Bull, R K; Coulden, R (1998-10-01). „CT measurement of main pulmonary artery diameter.”. The British Journal of Radiology. 71 (850): 1018—1020. ISSN 0007-1285. PMID 10211060. doi:10.1259/bjr.71.850.10211060.
- ^ Truong, Quynh A.; Massaro, Joseph M.; Rogers, Ian S.; Mahabadi, Amir A.; Kriegel, Matthias F.; Fox, Caroline S.; O'Donnell, Christopher J.; Hoffmann, Udo (2012-01-01). „Reference Values for Normal Pulmonary Artery Dimensions by Noncontrast Cardiac Computed Tomography”. Circulation: Cardiovascular Imaging. 5 (1): 147—154. PMC 3275437
. PMID 22178898. doi:10.1161/CIRCIMAGING.111.968610.
- ^ Maton, Anthea; Jean Hopkins; Charles William McLaughlin; Susan Johnson; Maryanna Quon Warner; David LaHart; Jill D. Wright (1995). Human Biology Health. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-981176-0.
- ^ Tortora, Gerard J. (1995). Principles of Human Anatomy (Seventh изд.). Harper Collins. стр. 341, 367, 369. ISBN 978-0-673-99075-4.
- ^ Tortora, Gerard J.; Grabowski, Sandra Reynolds (1996). Principles of Anatomy and Physiology (Eighth изд.). Harper Collins. стр. 634. ISBN 978-0-673-99355-7.
- ^ Hole, John W. Jr.; Koos, Karen A. (1994). Human Anatomy (Second изд.). Wm. C. Brown. стр. 479. ISBN 978-0-697-12252-0.
- ^ De Graaff, Van (1998). Human Anatomy (Fifth изд.). WCB McGraw-Hill. стр. 548—549. ISBN 978-0-697-28413-6.
- ^ Federative International Committee on Anatomical Terminology (2008). Terminologia Histologica: International Terms for Human Cytology and Histology. Baltimore: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 87. ISBN 9780781766104.
- ^ „Structure and Function of Blood Vessels | Anatomy and Physiology II”. courses.lumenlearning.com. Приступљено 2021-11-19.
- ^ Maton, Anthea (1993). Human Biology and Health
. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. стр. 87, 114, 120. ISBN 978-0-13-981176-0.
- ^ Swift, MR; Weinstein, BM (13. 03. 2009). „Arterial-venous specification during development.”. Circulation research. 104 (5): 576—88. PMID 19286613. doi:10.1161/CIRCRESAHA.108.188805.
Литература uredi
- Maton, Anthea; Hopkins, Jean; et al. (1999). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-981176-0.
- How does the blood circulatory system work? - InformedHealth.org - NCBI Bookshelf. Institute for Quality and Efficiency in Health Care (IQWiG). 31. 1. 2019. Arhivirano iz originala 29. 1. 2022. g.
- Sherwood, Lauralee (2011). Human Physiology: From Cells to Systems. Cengage Learning. str. 401—. ISBN 978-1-133-10893-1. Arhivirano iz originala 2020-07-29. g. Pristupljeno 2015-06-27.
- „The lymphatic system and cancer | Cancer Research UK”. 29. 10. 2014. Arhivirano iz originala 30. 1. 2022. g. Pristupljeno 30. 1. 2022.
- Saladin, Kenneth S. (2011). Human anatomy (3rd izd.). New York: McGraw-Hill. str. 610. ISBN 9780071222075.
- Hall, John E. (2011). Guyton and Hall textbook of medical physiology (Twelfth izd.). Philadelphia, Pa. str. 4. ISBN 9781416045748.
- Saladin, Kenneth S. (2011). Human anatomy (3rd izd.). New York: McGraw-Hill. str. 540. ISBN 9780071222075.
- Pratt, Rebecca. „Cardiovascular System: Blood”. AnatomyOne. Amirsys, Inc. Arhivirano iz originala 2017-02-24. g.
- Lawton, Cassie M. (2019). The Human Circulatory System. Cavendish Square Publishing. str. 6. ISBN 978-1-50-265720-6. Arhivirano iz originala 2022-01-28. g. Pristupljeno 2022-01-28.
- Gartner, Leslie P.; Hiatt, James L. (2010). Concise Histology E-Book. Elsevier Health Sciences. str. 166. ISBN 978-1-43-773579-6. Arhivirano iz originala 2022-01-28. g. Pristupljeno 2022-01-28.
- Alberts, B.; Johnson, A.; Lewis, J.; Raff, M.; Roberts, K.; Walters, P. (2002). Molecular Biology of the Cell (4th izd.). New York and London: Garland Science. ISBN 978-0-8153-3218-3. Arhivirano iz originala 2006-08-17. g. Pristupljeno 2017-08-30.
Spoljašnje veze uredi
- Arterijski sistem čoveka
- SUNY Labs 20:01-0106 – "Heart: The Pericardial sac and Great vessels"
- SUNY Labs 20:07-0105 – "Heart: Openings of Great Vessels into the Pericardial Sac"
- Anatomy figure: 19:05-06 at Human Anatomy Online, SUNY Downstate Medical Center – "Mediastinal surface of the right lung"
- Anatomy figure: 19:06-02 at Human Anatomy Online, SUNY Downstate Medical Center – "Mediastinal surface of the left lung"