Asimilacija Tališa
Asimilacija Tališa je socio-kulturni proces tokom kojeg Tališi prestaju da se identifikuju kao deo tališke etničke i kulturne zajednice. Asimilacija se odvija kroz identifikaciju sa kulturom, religijom, nacionalnim ili političkim idealima asimilacijske sredine ili kroz mešovite brakove.[1]
Asimilacija uredi
Uticaj etničkih procesa, pre svega procesa prirodne asimilacije, na promenu etničkog sastava stanovništva bio je još značajniji nego u prethodnom periodu. Asimilacija od strane Azerbejdžanaca naroda Šahdaške grupe, Tata, Tališa, itd., doprinela je povećanju apsolutnog broja Azerbejdžanaca i njihovog udela u celokupnom stanovništvu republike. Tako su u popisu iz 1959. godine i u narednim popisima Tališi nazvali azerbejdžanski svojim maternjim jezikom, a sebe Azerbejdžanima. Međutim, deo Tališa je nastavio da smatra Tališ svojim maternjim jezikom.[2] Prema popisu iz 1897. godine, u Ruskoj imperiji je živelo 35.219 Tališa[3], a prema popisu iz 1926. godine u Azerbejdžanskoj SSR je bilo 77.039 Tališa. Od 1959. do 1989. Tališi nisu bili uključeni ni u jedan popis kao posebna etnička grupa, već su se smatrali delom Azerbejdžana, odnosno Turaka[4], iako Tališi govore iranski. Godine 1999. azerbejdžanska vlada je izjavila da u Azerbejdžanu ima samo 76.800 Tališa, ali se veruje da je to ispod stvarnog broja s obzirom na probleme sa registracijom kao Tališa. Neki tvrde da je broj Tališa koji naseljavaju južne regione Azerbejdžana 500 000. Prema Tališkom kulturnom centru u Lankaranu, u Masali ima 60% Tališa, samo 2 sela u Lankaranu su turska, Astara je potpuno tališka, samo u Leriku 2 sela su takođe turska. Dobijanje tačne statistike je teško zbog nedostatka pouzdanih izvora, mešovitih brakova i opadanja znanja tališkog jezika. Iako su Tališi ugnjetavani siromaštvom, nezaposlenošću, nedostatkom osnovne infrastrukture kao što je struja, oni imaju visok natalitet i samim tim će njihov udeo u azerbejdžanskom stanovništvu rasti. Ova pitanja, u kombinaciji sa strahom od odmazde i percepcijom dosluha između Tališa i Jermenije, u velikoj meri utvrđuju Tališe u njihovom etničkom identitetu i nacionalizmu.[5]
Reference uredi
- ^ Kozlov, Viktor Ivanovich (1988). The Peoples of the Soviet Union (na jeziku: engleski). Hutchinson. str. 211. ISBN 978-0-09-173033-8.
- ^ SOVETSKAЯ ЭTNOGRAFIЯ • №5-1982 / Sobolь N. S.. — Moskva: Nauka, 1982. — S. 67—68. — 178 s.
- ^ Talыšincы / Эnciklopediя Brokgauza i Эfrona
- ^ Žirohov M.A. Meč i ogonь Karabaha. Hroniki neznamenitoй voйnы. 1988-1994. — Moskva: ZAO Izdatelьstvo Centrpoligraf, 2012. — S. 126—127. — 283 s. — ISBN 9785227032270.
- ^ Hema Kotecha. Islamic and Ethnic Identities in Azerbaijan: Emerging trends and tensions