Astrafobija

Astrafobija, takođe poznata i kao astrapofobija, brontofobija, keraunofobija ili tonitrofobija, je nenormalan strah od gromova i munja. Ova fobija je izlečiva, a pojavljuje se i kod ljudi i kod životinja. Izraz astrafobija je skovan od grčkih reči ἀστραπή, astrape, što znači "munja" i φόβος, phobos, što znači "strah".

Simptomi

Osoba koja pati od astrafobije često se oseća anskiozno tokom grmljavine, čak i kada razume da je pretnja od grmljavine minimalna. Neki simptomi su isti kao i kod mnogih drugih fobija, kao što je drhtanje, plakanje, znojenje, panične reakcije, iznenadna potreba za korišćenjem kupatila, mučnina, osećaj straha, prsti u ušima i brzi otkucaji srca. Međutim, postoje neke reakcije koje su jedinstvene za astrafobiju. Na primer, astrafobičari često traže potvrđivanje od druge osobe, a simptomi se sami pogoršavaju. Mnogi ljudi koji imaju astrafobiju traže dodatno sklonište od oluje. Mogu se sakriti ispod kreveta, ispod pokrivača, u ormaru, podrumu ili bilo kom drugom prostoru u kom se osećaju sigurnije. Uglavnom se trude da priguše zvuk grmljavine; prekrivaju uši i navlače zavese na prozore.

Znak da neko ima astrafobiju je veoma izražen interes za vremensku prognozu. Astrafobična osoba želi da bude obaveštena na vestima o nadolazećim olujama. Mogu gledati vreme na televiziji tokom kišnih nastupa i možda prate oluje na internetu. Ovo može postati dovoljno ozbiljno da osoba više ni ne izlazi napolje bez prethodne provere vremena. Ovo može dovesti do anksioznosti. U vrlo ekstremnim slučajevima astrafobija može dovesti do agorafobije, straha od napuštanja kuće.

Deca

Naučnici su, 2007. godine, oktrili da je astrafobija treća najčešća fobija u SAD. Može se pojaviti kod ljudi svih starosnih dobi. Pojavljuje se kod mnoge dece i ne bi trebalo odmah da se proglasi fobijom, jer se deca često plaše raznih stvari dok odrastaju. Njihov strah od groma i munje ne može se smatrati potpuno razvijenom fobijom, osim ako se ne održi više od šest meseci. U ovom slučaju, treba se obratiti stručnjacima, jer može postati ozbiljan problem kada odrastu.

Da bi se smanjio dečji strah tokom grmljavine, detetu se mogu skrenuti misli igrama i aktivnostima. Bolji pristup je da se oluja tretira kao zabava; neustrašiva odrasla osoba je odličan uzor za decu.

Lečenje

Najčešće korišćeno i moguće najefikasnije lečenje astrafobije je izlaganje olujama i eventualno građenje imuniteta. Kognitivna terapija je takođe često korišćena za lečenje astrafobije. Pacijentu se, u mnogim slučajevima, savetuje da ponavlja fraze za sebe kako bi se smirio tokom oluje.

Psi i mačke

Psi često pokazuju anskioznost tokom oluja sa grmljavinom; između 15 i 30 posto pasa je pogođeno ovom fobijom. Istraživanje potvrđuje da je kod pasa visok nivo kortizola - hormona povezanog sa stresom - tokom i nakon oluje. Lekovi uključuju terapije ponašanja kao što su kontra-uslovljavanje i desensitizacija, lekovi protiv anksioznosti i feromon za smirivanje pasa, sintetski analog hormonu koji se izlučuje kada majka doji štenad.

Studije su takođe pokazale da mačke mogu da se plaše grmljavine. Iako je vrlo retko, poznato je da se mačke skrivaju ispod stola ili iza kauča tokom grmljavine. Uopšte, ako je neka životinja zabrinuta tokom oluje ili bilo kakvog sličnog, praktično bezopasnog događaja (na primer, tokom vatrometa), preporučuje se jednostavno da se nastavi normalno ponašanje, umesto da se pokuša utešiti životinja. Pokazivanje neustrašivosti je, možda, najbolji način da se "leči" anksioznost.

Literatura

• Johnson, Trevor (2009). Fear of Thunder - Dealing With Astraphobia. EzineArticles.com.