Атентат (roman)
Atentat (na holandskom: De aanslag) je roman holandskog književnika Harija Muliša čija se radnja odvija za vreme Drugog svetskog rata. Roman se fokusira na 35 godina života jednog holanđanina koji u Harlemu u toku jedne noći, za vreme nemačke okupacije, spletom nesrećnih okolnosti ostaje bez porodice. Tema romana Atentat je uticaj prošlosti na sadašnjost, obrađena kroz epizode raznih nepredvidivih okolnosti, a pre svega moralna dilema junaka u situacijama, kada se ne može jednostavno doneti ispravna i pravedna odluka. Glavni junak je primoran da se suoči sa realnošću da su tragični događaji iz njegovog detinjstva, zapravo obična slučajnost ili sudbina, a ne isplanirani napad na njega i njegovu porodicu. Prvo izdanje romana pojavilo se 1982. godine u Amsterdamu. Pet godina kasnije, 1987. godine, je na teritoriji Jugoslavije objavljen prevod knjige sa nemačkog jezika. Devedesetih godina, izdavačka kuća Rad po prvi put Atentat prevodi na srpski s holandskog jezika. Godine 2008. je u Beogradu objavljena i zvučna knjiga, u interpretaciji glumca Andreja Šepetovskog.[1] Knjiga je pored srpskog prevedena na desetine drugih jezika, a 1986. godine je pretvorena u film, koji je iste godine osvojio Oskara za najbolji film na stranom jeziku.
| Atentat | |
|---|---|
| Orig. naslov | De aanslag |
| Autor | Hari Muliš |
| Zemlja |  Holandija |
| Jezik | holandski |
| Žanr / vrsta dela | Roman |
| Izdavanje | |
| Datum | 1982. |
| Broj stranica | 254 |
| Tip medija | Meki povez |
Radnja romana uredi
Atentat je rekonstrukcija događaja iz života holanđanina Antona Stejnvejka u pet epizoda od kojih se prva odvija tokom 1945, druga 1952, treća 1956, četvrta 1966. i poslednja 1981. godine.
Radnja počinje slikom jedne januarske večeri, kada Anton Stejnvejk, dvanaestogodišnji dečak, koji živi u Harlemu, sa svojom porodicom započinje partiju igre „Čoveče, ne ljuti se“. Južna polovina Holandije je u tom periodu već oslobođena, dok je sever, na kojem Anton živi, i dalje pod okupacijom i bori se protiv gladne zime. Partiju te večeri prekidaju pucnjevi koji se oglašavaju u njegovoj ulici. Fejk Pluh, nacistički kolaboracionista, upucan je i leži mrtav na susednom pragu. Panika u domu Stejnvejkovih, međutim, nastaje tek kada njihove komšije, telo premeste u njihovo dvorište. Kao rezultat toga što je kraj kuće Stejnvejokvih nađeno telo uvaženog člana partije, kolaboracionisti spaljuju kuću, ubijaju porodicu, a Antona, koji još nije svestan toga šta se desilo sa njegovom porodicom, odvode u pritvor. Anton veče provodi u zatvorskoj ćeliji sa nepoznatom ženom, za koju kasnije saznajemo da je član pokreta otpora, a da su ona i njen partner zaslužni za sprovedeni atentat. Nakon te noći mladića šalju da živi sa rođacima. Nakon sedam godina se Anton vraća nazad u Harlem i napokon saznaje sve o smrti svojih roditelja, dok sudbina njegovog brata i dalje nije poznata. Anton nastavlja sa svojim životom, počinje da studira medicinu, međutim, godinama ga proganja sve što se desilo u noći napada: zašto su komšije premestile telo pred njegovu kuću, a ne pred kuću nekog od drugih suseda? Šta se tačno dogodilo njegovom bratu, Peteru? Iz epizode u epizodu Anton polako pronalazi odgovore na svoja pitanja, a pretraga se završava u poslednjoj epizodi godine. Anton je već odrastao i ima ženu i dete kada se na protestima provosa susreće sa svojom nekadašnjom komšinicom Karin, koja je zajedno sa ocem premestila telo na njegov prag. Ona mu napokon otkriva kako je njegov brat ubijen, kao i razlog zbog kojeg je čitava njegova porodica stradala. Anton se suočava sa činjenicom da je njegova tragična sudbina bila igra sudbine. Naime, u želji da zaštite svoju kolekciju guštere i da ne razotkriju jevreje koji su se krili u komšiluku, oni su porodicu Stejnvejk nesvesno osudili na smrt. Roman se zatvara simboličnom slikom Antona koji se zajedno sa sinom priključuje protestima, po prvi put spokojan posle 35 godina.[2]
Značaj naslova uredi
Hari Muliš čitaoca u roman uvodi sa opisom atentata na holandskog kolaboracionistu, Fejka Pluha. Ovaj atentat ubrzo zatim dovodi do smrti porodice Stejnvejk, ali se uticaj zločina ne zaustavlja samo na sudbini jedne porodice, već menja živote svih likova romana. Atentat je centralni događaj oko kojeg se cela radnja romana odvija, pa je ga je zato Muliš izabrao za naslov.
Teme i motivi uredi
Krivica i potraga su centralne teme romana Atentat. Pitanje ko je kriv temeljno je pitanje romana. Ono pokreće čitavu radnju, a najviše motiviše glavnog lika koji čezne da pronađe pravog krivca, čoveka koji je počinio sam zločin i jedne zimske noći ubio Fejka Pluha, a time neposredno ubijio i njegovu porodicu. Anton sve do samog kraja zna veoma malo o tome zašto je baš njegov dom zadesila tragična sudbina. Želja za odgovorima i unutrašnji nemir navode ga da krene u ranije pomenutu potragu za istinom, koja će trajati veći deo njegovog života. Drugi svetski rat, pored činjenice da ukazuje na vremenski okvir u kojem se radnja odvija, takođe, ima tematski značaj. Ratna tematiku za pisca sadrži i autobiografski momenat. Rat je, naime, snažno uticao na život književnika, tj. činjenica da mu je majka bila Jevrejka, a otac austrijsko-nemačkog porekla i nacistički kolaboracionista, što objašnjava tematiku moralne dileme u romanu.
Motiv kockice uredi
Najvažniji motiv romana, sa kojim se susrećemo na više mesta, jeste motiv kockice. Ona simbolično predstavlja sudbinu Antona Stejnvejka. Pisac se ovim motivom koristi u trenucima kada u životu glavnog lika dolazi do neke promene. Prvi put se sa kockicama susrećemo neposredno pred sam atentat, koji je ujedno i najveća prekretnica u romanu. Osim promene, kockice ujedno simbolizuju i slučajnost: kada bacimo kockicu nikada nismo sigurni šta ćemo dobiti. Tako je i radnja Atentata samo jedan splet okolnosti.[3]
Reakcije uredi
Roman su kritičari kao i publika odmah priznali kao kvalitetno delo, koje će neizbežno postati klasik. Prvo izdanje romana Atentat se u Holandiji prodalo u 500,000 primeraka što ga je učinilo momentalnim uspehom,[4] uprkos činjenici da se Muliš u delu bavio problematikom tog vremena, kao i kritikom, što je primoralo narod da se suoči sa svojom prošlošću, uključujući i njihovu kolaboracionističku istoriju.[5]
Ekranizacija uredi
.jpg)
Atentat je doživeo ekranizaciju 1986. godine u režiji Fonsa Rademakersa. Neke od glavnih uloga u filmu igraju Derek de Lint, Mark van Uhelen i Monik van de Fen. Film je iste godine osvojio Oskara za najbolji film na stranom jeziku, Zlatni globus za najbolji film na stranom jeziku i nagradu za najbolji film na Međunarodnom filmskom festivalu u Sijetlu. [6]
Druge adaptacije uredi
Godine 2010. je radnja romana prerađena u pozorišni komad od strane Leona van der Sandena, dok je za režiju bio zaslužan Ursul de Her. Izvođenje ovog komada krenulo je 2011. godine, a neki od glumaca bili su Viktor Lob, Peter Bolhaus i dr.[7] Roman je pored ove adaptacije 2015. godine pretvoren i u grafičku novelu, čiji je autor holandski crtač stripova Milan Hulsing.[8]
Reference uredi
- ^ „Atentat CD - audio knjiga : Hari Muliš : : Knjizara.com: Knjige”.
- ^ Corstius, Hugo Brandt (21. 05. 2005). „Mulisch laat de oorlog een halve eeuw duren”. Trouw (na jeziku: holandski).
- ^ den Boef, August Hans (1996). „Naar aanleiding van Mulisch' De oer-aanslag”. Literatuur. 13: 387.
- ^ „Literatuurgeschiedenis | de twintigste/eenentwintigste eeuw”.
- ^ Kampel, Stewart (02. 02. 1986). „BOOK TRANSLATOR'S 'LABOR OF LOVE'” (na jeziku: engleski).
- ^ „The 59th Academy Awards | 1987” (na jeziku: engleski).
- ^ Alkema, Hanny (01. 02. 2011). „’De Aanslag’: glorieuze en louterende toneelbewerking”. Trouw (na jeziku: holandski).
- ^ „Milan Hulsing” (na jeziku: engleski).