Autofobija

Autofobija, takođe nazvana monofobija, izolofobija ili eremofobija, je specifična fobija ili morbidni strah ili strah od samog sebe ili od toga da ste sami, izolovani, napušteni i ignorisani. Ova specifična fobija je povezana sa idejom da budete sami, često izazivajući tešku anksioznost.

Iako autofobija nije prepoznata kao sopstveni individualni fobični poremećaj u glavnim publikacijama za dijagnostiku mentalnog zdravlja, ona je i dalje poremećaj koji se može lečiti kao bilo koji drugi poremećaj zasnovan na anksioznosti upotrebom lekova i terapija.

Pacijenti sa ovim stanjem pate u nizu situacija, kako u samoći tako i u društvu drugih. Izolovani, ljudi sa autofobijom bore se sa strahom od nesposobnosti da se sami nose sa izazovima. S druge strane, oni sa ovim stanjem mogu i dalje da se bore u strahu od napuštanja i održavanja veze čak i kada su oni sa kojima su u vezi fizički prisutni.

Suprotno onome što bi se zaključilo bukvalnim čitanjem termina, autofobija ne opisuje „strah od sebe” niti je to strah od automobila. Obično se razvija i povezuje se sa ličnom traumom, anksioznošću, depresijom ili drugim poremećajima.

Autofobija može biti povezana ili praćena drugim fobijama, kao što je agorafobija, i generalno se smatra delom agorafobičnog klastera, što znači da ima mnoge od istih karakteristika kao i određeni anksiozni poremećaji i poremećaji hiperventilacije i može biti prisutna u komorbidnom stanju sa ovi poremećaji, iako mogu postojati sami. Glavna briga ljudi sa fobijama u agorafobičnom klasteru je njihova sposobnost da dobiju pomoć u hitnim slučajevima. Zbog toga se često plaše da izađu u javnost, da budu uhvaćeni u gomili, da budu sami ili da budu nasukani.

Autofobiju ne treba mešati sa agorafobijom (strah od boravka u javnosti ili u gomili), samomržnjom ili socijalnom anksioznošću, iako može biti blisko povezana sa njima. To je posebna fobija koja ima tendenciju da bude praćena ili povezana sa drugim anksioznim poremećajima, sindromima traume, problemima mentalnog zdravlja ili fobijama.

Znaci i simptomi

Znaci i simptomi autofobije razlikuju se od slučaja do slučaja. Međutim, mnogi ljudi koji pate od ovog stanja pokazuju niz uobičajenih simptoma. Jedna od najpoznatijih indikacija autofobije je doživljavanje intenzivne količine strepnje i anksioznosti kada ste sami ili razmišljate o situacijama u kojima je izolacija od drugih pouzdanih neminovna. Ljudi sa ovim poremećajem takođe često veruju da postoji predstojeća katastrofa koja čeka da se dogodi kad god budu ostavljeni sami. Iz tog razloga, autofobi idu do krajnjih granica kako bi izbegli da budu u izolaciji. Međutim, ljudi sa ovom bolešću često ne moraju da budu u fizičkoj izolaciji da bi se osećali napušteno. Autofobi će često biti u gužvi ili grupi ljudi i osećati se kao da su potpuno sami.

Takođe je postojala određena povezanost sa dijagnostikom autofobije kod ljudi koji takođe imaju granične poremećaje ličnosti.

Mentalni simptomi:

• Strah od nesvestice
• Nesposobnost da se koncentrišete na bilo šta osim na bolest
• Strah od gubitka razuma
• Nemogućnost jasnog razmišljanja

Emocionalni simptomi:

• Stres zbog predstojećih vremena i mesta na kojima ćete možda biti sami
• Strah od osamljivanja

Fizički simptomi:

• Omaglica, vrtoglavica
• Znojenje
• Drhtavica
• Mučnina
• Hladni i vrući talasi
• Ukočenost ili peckanje
• Suva usta
• Povećan broj otkucaja srca
• Ne kreće se kada je izolovan tresući se rukama i nogama

Pozadina

Autofobija može biti izvedena iz socijalne anksioznosti. Kada ljudi sa ovom fobijom ostanu sami, često će doživeti napade panike, što je uobičajena reakcija kod onih sa socijalnom anksioznošću. Ova bolest takođe može proizaći iz depresije jer kada ljudi postanu ozbiljno autofobični, počinju da smatraju da je određene zadatke i aktivnosti gotovo nemoguće završiti. Ovo se obično dešava kada su autofobi suočeni sa mogućnošću da odu na javno mesto gde ima mnogo ljudi ili jednostavno na mesto koje im je neprijatno ili nepoznato. Ova fobija takođe može biti blisko povezana sa agorafobijom, što dovodi do sniženog samopouzdanja i nesigurnosti u njihovu sposobnost da završe određene aktivnosti koje treba da urade sami. Ljudi sa ovom fobijom imaju tendenciju da zamišljaju najgori mogući scenario. Na primer, mogli bi da imaju napad panike i onda misle da će umreti od ovog događaja.

Još jedno iskustvo za koje lekari veruju da navodi pojedince da razviju ovu fobiju su deca koja budu napuštena, obično od strane roditelja, kada su veoma mala. Ovo prvo uzrokuje traumu u detinjstvu koja zatim nastavlja da utiče na njih kad odrastaju. Ovo se pretvara u autofobiju jer se sada plaše da će ih svi važni ljudi u njihovim životima napustiti. Stoga, ova posebna fobija može proizaći iz ponašanja i iskustava koje su ovi ljudi imali dok su odrastali. Međutim, napuštanje ne znači nužno da ste fizički ostavljeni sami, to takođe uključuje izolaciju finansijsku ili emocionalnu. Drastična iskustva koja menjaju život, posebno izazivaju više trauma što ovu fobiju pogoršava. Ljudi koji imaju veoma visoku anksioznost i u ovom slučaju su „napetiji“, podložniji su ovoj fobiji.

Iako se ova fobija često razvija u mladosti, može se razviti i kasnije u životu. Pojedinci ponekad razviju ovaj strah sa smrću voljene osobe ili prestankom važne veze. Autofobija se takođe može opisati kao strah od ostanka bez određene osobe. Tragični događaji u životu neke osobe mogu stvoriti ovaj strah od ostanka bez jedne određene osobe, ali će to često na kraju prerasti u strah od osamljenosti uopšte.

Dijagnoza

Autofobija je blisko povezana sa monofobijom, izolofobijom i eremofobijom, međutim, malo varira u definiciji. Prema Merrijam-Vebster Medikal Diktionari, eremofobija je morbidni strah od izolacije. Nasuprot tome, The Praktitioner's Medikal Diktionari definiše autofobiju kao morbidni strah od samoće ili samog sebe.

Osobe za koje se sumnja da imaju ovo stanje zasnovano na strahu prolaze psihološku procenu od strane specijaliste za mentalno zdravlje. Da bi se isključili bilo kakvi fiziološki uzroci poremećaja, prikuplja se medicinska istorija. Situaciona fobija, autofobija ometa svakodnevne zadatke ili rutine pojedinca zbog simptoma izazvanih stanjem, kao što je anksioznost.

Tretmani

Autofobija je oblik anksioznosti koji kod maloletnika može izazvati ekstremni osećaj opasnosti ili straha kada je sam. Ne postoji poseban tretman za izlečenje autofobije jer utiče na svaku osobu drugačije. Većina ljudi sa ovim stanjem se leči psihoterapijom, uključujući kognitivno bihejvioralnu terapiju (CBT) i terapiju izloženosti u kojoj se polako povećava količina vremena koje su oni sami. Lekovi se mogu koristiti za stabilizaciju anksioznosti pacijenta. Ovi lekovi uključuju (ali nisu ograničeni na) beta blokatore, lekove protiv anksioznosti i depresije koji se nazivaju selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i benzodiazepinske sedative.

Nije neuobičajeno da pogođeni ljudi nisu svesni da imaju ovaj poremećaj i da odbace ideju da potraže pomoć. U mnogim slučajevima, pacijenti će se umesto toga sami lečiti alkoholom i/ili lekovima. Često efekti ovih mehanizama suočavanja na kraju pogoršavaju anksioznost osobe, a situacija se vremenom može pogoršati. Pacijenti koji traže lečenje od medicinskih stručnjaka prijavili su ublažavanje anksioznih efekata ovog poremećaja.

U blagim slučajevima autofobije, lečenje ponekad može biti veoma jednostavno. Terapeuti preporučuju mnoge različite lekove kako bi se pacijenti osećali kao da nisu sami čak i kada je to slučaj, kao što je slušanje muzike kada sam obavlja svoje zadatke ili uključivanje televizije kada su kod kuće zbog pozadinske buke. Korišćenje buke za prekidanje tišine izolovanih situacija često može biti od velike pomoći osobama sa autofobijom.

Važno je shvatiti da samo zato što osoba ponekad može da doživi nervozu dok je sama ne znači da ima autofobiju. Većina ljudi se ponekad oseća usamljeno i povučeno; ovo nije neobična pojava. Tek kada strah od samog sebe počne da prekida način na koji osoba živi svoj svakodnevni život, ideja o autofobičnosti postaje mogućnost.