Ahelil iz Gourara

Ahelil iz Gourara
Ahelil iz Gourara
Nematerijalno kulturno nasleđe
Region	Alžir
Datum upisa	2008.
Svetska baština Uneska
Lista upisa	UNESKO
Unesko oznaka	00121

Ahelil iz Gourara je poetski i muzički žanr koji je simbol Zenati populacije Gourare. To jej region arhipelaga oaza na jugozapadu Alžira sa oko stotinu oaza u kojima živi preko 50.000 stanovnika berberskog, arapskog i sudanskog porekla. Ahelil, koji je specifičan za deo Gourare koji govori berberski jezik, redovno se prikazuje na verskim svečanostima i hodočašćima, kao i na sekularnim proslavama, kao što su venčanja i drugi događaji u zajednici. Ahelil simbolizuje koheziju zajednice koja živi u surovom okruženju i, istovremeno, prenosi vrednosti i istoriju stanovništva Zenata na jeziku kome preti izumiranje.

Istovremeno interpretiran kao poezija, polifono pevanje, muzika i igra, ovaj žanr izvode svirač flaute bengri, pevač i hor do stotinu ljudi. Stojeći u krugu oko pevača, polako se kreću oko njega dok plješću rukama. Ahelilski nastup se sastoji od niza pevanja po redosledu koji odredi instrumentalista ili pevač i prati prastari obrazac. Prvi deo obuhvata sve učesnike i obuhvata kratke, dobro poznate napeve koje se pevaju do kasno u noć. Drugi deo izvode samo iskusni izvođači koji nastavljaju do zore. U svitanje nastupaju samo najuspešniji izvođači.

Ova tradicija je ugrožena zbog sve manjeg broja prilika u kojima se izvodi. To je povezano sa retkošću tradicionalnih svečanosti. Sve je veća migracija mladih ljudi u gradove i preovlađujuća sklonost da slušaju široko dostupne Ahelil snimke radije nego da aktivno učestvuju u nastupima uživo. ^[1]

Postoje neuverljivi dokazi o uticaju Songhai jezika na Gouraru.^[2]

Lokalna tradicija ahelilske poezije i muzike u Gourari, opisana u L'Ahellil du Gourara Moulouda Mamerija,^[3] je uvrštena 2008. godine na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva od strane UNESKO-a.

Reference

^ „Ahellil of Gourara”. ich.unesco.org. Pristupljeno 20. 10. 2023.
^ Maarten Kossmann, "Is there a Songhay substratum in Gourara Berber?", in ed. Maarten Kossmann, Rainer Vossen, Dymitr Ibriszimow, Nouvelles études berbères: Le verbe et autres articles, Rüdiger Köppe: Köln 2004, pp. 51–66.
^ Mouloud Mammeri, L ‘Ahellil du Gourara, M.S.H.:Paris 1984.

[1] „Ahellil of Gourara”. ich.unesco.org. Pristupljeno 20. 10. 2023.

[2] Maarten Kossmann, "Is there a Songhay substratum in Gourara Berber?", in ed. Maarten Kossmann, Rainer Vossen, Dymitr Ibriszimow, Nouvelles études berbères: Le verbe et autres articles, Rüdiger Köppe: Köln 2004, pp. 51–66.

[3] Mouloud Mammeri, L ‘Ahellil du Gourara, M.S.H.:Paris 1984.

[1]

[2]

[3]