Ašur-etil-ilani
Ašur-etil-ilani, takođe se piše Asur-etel-ilani [1] i Ašuretililani[2] (neoasirski klinopis : 
, [3] [4] što znači „ Ašur je gospodar drveta“),[5] je bio kralj neoasirskog carstva od smrti svog oca Ašurbanipala 631. godine p. n. e.. do njegove smrti 627. godine p. n. e..[6] Ašur-etil-ilani je opskurna figura sa kratkom vladavinom od koje je ostalo malo natpisa. Zbog ovog nedostatka izvora, može se zaključiti vrlo malo konkretnih podataka o kralju i njegovoj vladavini.
| Ašur-etil-ilani | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 627. p. n. e. |
| Porodica | |
| Potomstvo | Sin-šar-iškun |
| Roditelji | Ašurbanipal |
| Kralj Asirije | |
| Period | 631. p. n. e. - 627. p. n. e. |
| Prethodnik | Ašurbanipal |
| Naslednik | Sin-šar-iškun |
Moguće je da je Aššur-etil-ilani bio slab vladar jer ne postoje zapisi o tome da je kralj ikada preduzeo vojnu kampanju ili išao u lov, aktivnosti koje su prethodni asirski kraljevi činili vrlo često; ovo je, zauzvrat, možda pomogao da se neki od asirskih vazala, kao što je Judejsko kraljevstvo, oslobode asirske kontrole i počnu da deluju nezavisno. Ašur-etil-ilanija je nasledio njegov brat Sin-šar-iškun pod neizvesnim, mada ne nužno nasilnim okolnostima.
Vladavina uredi
Aššur-etil-ilani je stupio na presto posle smrti svog oca Ašurbanipala 631. p. n. e.. [7] Aššur-etil-ilani je dao zemljište njegovom rab šaqi (generalu koji mu je služio od dečaka) Sin-šumu-liširu sugeriše da je Asurbanipal umro prirodnom smrću. [8] Kao iu mnogim drugim sukcesijama u asirskoj istoriji, uspon Aššur-etil-ilanija na asirski tron u početku je naišao na protivljenje i nemire. [7] Ista dodela zemljišta Sin-šumu-liširu upućuje na postupke asirskog zvaničnika po imenu Nabu-rihtu-usur koji je uz pomoć drugog zvaničnika, Sin-šar-ibnija, pokušao da uzurpira asirski presto. Sin-šum-lišir je verovatno pomogao kralju da zaustavi Nabu-rihtu-usur i Sin-šar-ibnija. [8] Kako nijedan izvor ne ukazuje na suprotno, čini se da je zavera relativno brzo razbijena. [7] Iskopavanja u Ninivi iz vremena oko Ašurbanipalove smrti pokazuju štetu od požara, što ukazuje da je zavera možda rezultirala određenim nasiljem i nemirima u samoj prestonici. [9]
Širenje natpisa Ašur-etil-ilanija u Vaviloniji sugeriše da je on vršio istu količinu kontrole u južnim provincijama kao što je imao njegov otac Ašurbanipal, imajući vazalnog kralja (Kandalanu), ali je tamo sam vršio stvarnu političku i vojnu vlast. Njegovi natpisi su poznati iz svih većih gradova, uključujući Vavilon, Dilbat, Sipar i Nipur.[7] Premalo natpisa Ašur-etil-ilanija je preživelo da bi se dale određene pretpostavke o njegovom karakteru. Iskopavanja njegove palate u Kalhuu, jednom od važnijih gradova u carstvu i nekadašnjoj prestonici, mogu ukazivati na to da je bio manje hvalisav od svog oca jer nije imala reljefe ili statue slične onima koje su njegovi prethodnici koristili da ilustruju svoju snagu. i uspeh. [10] Nedostatak ovakvih prikaza može delom biti zato što ne postoje zapisi o tome da je Ašur-etil-ilani ikada vodio vojnu kampanju ili išao u lov. Njegova palata Kalhu bila je prilično mala sa neobično malim sobama po asirskim kraljevskim standardima.[11] Moguće je da su neki od asirskih vazala iskoristili vladavinu onoga što su smatrali slabim vladarom da bi se oslobodili asirske kontrole i čak usudili da napadnu asirske ispostave. Oko 628. godine pre nove ere, Josija, navodno asirski vazal i kralj Jude na Levantu, proširio je svoju zemlju tako da je stigla do obale, zauzevši grad Ašdod i nastanio tamo nešto sopstvenog naroda.[11]
Često se pretpostavlja, bez ikakvih potkrepljujućih dokaza, da se Ašur-etil-ilanijev brat Sin-šar-iškun borio sa njim za presto.[12] Iako su tačne okolnosti Ašur-etil-ilanijeve smrti i uspona njegovog brata Sin-šar-iškuna na presto nepoznate, nema dokaza koji bi ukazivali na to da je Ašur-etil-ilani svrgnut i/ili ubijen u prevratu.[7]
Titula uredi
Vrlo malo natpisa je sačuvano od Ašur-etil-ilanijeve kratke vladavine. Sačuvani na ciglama hrama Nabu u Kalhuu[13] mogu se pročitati sledeće titule:
I am Aššur-etil-ilāni, King of the Universe, King of Assyria, son of Ashurbanipal, King of the Universe, King of Assyria, grandson of Esarhaddon, King of the Universe, King of Assyria.[13]
Reference uredi
- ^ a b Leick 2002, str. 28.
- ^ Reade 1970, str. 1.
- ^ Bertin 1891, str. 50.
- ^ Na’aman 1991, str. 248.
- ^ Tallqvist 1914, str. 39.
- ^ His reign is often given erroneously as 627–623 BC, under the assumption that Ashurbanipal died in 627 BC and not in 631 BC.[1]
- ^ a b v g d Na’aman 1991, str. 255.
- ^ a b Ahmed 2018, str. 121.
- ^ Ahmed 2018, str. 122.
- ^ Ahmed 2018, str. 128.
- ^ a b Ahmed 2018, str. 129.
- ^ Ahmed 2018, str. 126.
- ^ a b Luckenbill 1927, str. 408.
Literatura uredi
- Ahmed, Sami Said (2018). Southern Mesopotamia in the time of Ashurbanipal. Walter de Gruyter GmbH & Co KG. ISBN 978-3111033587.
- Bertin, G. (1891). „Babylonian Chronology and History”. Transactions of the Royal Historical Society. 5: 1—52. JSTOR 3678045. S2CID 164087631. doi:10.2307/3678045.
- Lipschits, Oled (2005). The Fall and Rise of Jerusalem: Judah under Babylonian Rule. Eisenbrauns. ISBN 978-1575060958.
- Leick, Gwendolyn (2002). Who's Who in the Ancient Near East. Routledge. ISBN 978-0415132312.
- Luckenbill, Daniel David (1927). Ancient Records of Assyria and Babylonia Volume 2: Historical Records of Assyria From Sargon to the End. University of Chicago Press.
- Na’aman, Nadav (1991). „Chronology and History in the Late Assyrian Empire (631—619 B.C.)”. Zeitschrift für Assyriologie. 81 (1–2): 243—267. S2CID 159785150. doi:10.1515/zava.1991.81.1-2.243.
- Reade, J. E. (1970). „The Accession of Sinsharishkun”. Journal of Cuneiform Studies. 23 (1): 1—9. JSTOR 1359277. S2CID 159764447. doi:10.2307/1359277.
- Reade, J. E. (1998). „Assyrian eponyms, kings and pretenders, 648-605 BC”. Orientalia (NOVA Series). 67 (2): 255—265. JSTOR 43076393.
- Tallqvist, Knut Leonard (1914). Assyrian Personal Names (PDF). Leipzig: August Pries.