Banka opasnih virusa
Banka opasnih virusa je specijalizovana ustanova koja će na osnovu ugovora koji je potisala Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sa Švajcarskom početkom juna 2021. godine, na osnovu koga će ta zemlja biti domaćin Svetskoj banci virusa, laboratoriji u kojoj će se čuvati i proučavati osnovni patogeni agensi uzročnici teških bolesti, uključujući i koronavirus, koji je izazvao svetsku pandemiju. Ugovor su u Ženevi potpisali švajcarski ministar zdravlja Alan Barse i generalni sekretar Svetske zdravstvene organizacija Tedros Adanom Gebrejesus.[1]
Položaj i katalogizacija uredi
Sedište Svetske banke opasnih virusa prema odluci potpisnica ugovora je grad Špic (u kome živi 15.000 stanovnika), na jezeru Tun, u kantonu Bern, Švajcarska (koja je izabrana zbog njena međunarodne političke neutransoti).[2] U ovom gradu sedište banke virusa biće smešteno u postojećoj Saveznoj laboratoriji, Saveznog ureda za civilnu zaštitu švajcarske u kojoj se nalazi i Centar za ispitivanje nekonvencionalnog oružja, poput hemijskih i bojnih otrova.[3]
Savezna laboratoriji Švajcarske u gradu Špicu biće katalogizirani kao potencijalno opasna po opšte zdravlje, poput kovida 19 i ebole.
Bezbednost uredi
Svetske banke opasnih virusa, na čijem je osnivanju insistirala Svetska zdravstvena organizacija, predstavljala bi organizovan sistem neprekidne i stalne razmene informacija svih zemalja, na dobrovoljnom nivou. Sve ovo bi trebalo da funkcioniše na način koji građane neće dovesti u opasnost i neće biti potrebno uvesti preventivne mere sigurnosti za svakog čoveka ponaosob.
Laboratorija u Špicu je u tom smislu izbrana jer se dokazala da već godinama uspeva da čuva nekonvencionalno hemijsko i biološko oružje, i da je u stanju da upravlja i ovakvom laboratorijom.
Izbor države i laboratorije uredi
Više razloga je dovelo do toga da baš Švajcarska bude izabrana kao sedište ovakve laboratorij
Prvi razlog: prema trenutnoj političkoj situaciji u Svetu Švajcarska je međunarodno politički neutralna.
Drugi razlog: Švajcarska je danas sedište i drugih velikih međunarodnih organizacija.
Treći razlog: laboratorija u Špicu (Spiez Laboratory) je otvorena početkom 20. veka kao laboratorija u kojoj su se proizvodili bojni otrovi za švajcarsku vojsku tokom Prvog svetskog rata. Kasnije je postala „Bio-lab“ koji sarađuje sa Ujedinjenim nacijama, Agencijom za atomsku energiju, Agencijom za kontrolu hemijskog oružja, Crvenim krstom, i naučno doprinosila podršci miru i sigurnosti ljudi i okoline. Upravo je u ovoj laboratoriji potvrđeno korišćenje hemijskog oružja u iransko-iračkom ratu osamdesetih godina i u građanskom ratu u Siriji.[3] Godine 2018.ova laboratorija je bila centar špijunske afere, povezane sa slučajem „Skripalj“, u kojoj su uhapšena dva ruska tajna agenta.[4]
Zadatak uredi
Svetske banke opasnih virusa ima zadatak da radi na saradnje među državama kako bi mogle da mnogo brže i efikasnije intervensati ukoliko bi ponovo došlo do slične situacije kao što je pandemija kovida 19.[5] Prema navodima Mark Kadiš, trenutnog direktor laboratorije u Špicu i budućeg direktora ove ustanove,osnivanje banke virusa bila bi...
...jedna vrsta prevencije.Jer ako bi se ovako nešto ponovo dogodilo, ne bi svaka zemlja mogla da samostalno reaguje i potrebna je saradnja na globalnom nivou...
Mark Kadiš takođe kao razlog osnivanja banke navodi tvrdnju
Da pandemija SARS-KoV-2 nije najgora koja bi mogla da zadesi planetu narednih godina, i da ukoliko bi naredna pandemija pogodila radno sposobno stanovništvo, što se ekonomske strane tiče, ceo svet bi doživeo krah.
Izvori uredi
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „U Švajcarskoj se otvara banka opasnih virusa”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-06-17.
- ^ „SVE U SVRHU ISTRAŽIVANJA I PREVENCIJE: U Švajcarskoj se otvara banka opasnih virusa”. kurir.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-05-10.
- ^ a b „SPIEZ LABORATORY - Spiez Laboratory”. www.labor-spiez.ch. Arhivirano iz originala 24. 06. 2021. g. Pristupljeno 2021-06-17.
- ^ „Netherlands expels Russians for hacking lab investigating Skripal case”. UPI (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-06-17.
- ^ „VirusBank Platform enhances society's preparedness against future viral epidemics and pandemics”. nieuws.kuleuven.be (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-28.
Spoljašnje veze uredi
- Labor Spiez Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. oktobar 2019) (jezik: engleski)