Википедија

Banu Džudam

Banu Džudam (arap. بنو جذام‎, Banu Džutham ili Bani Džutham) je pleme iz Jemena koje je emigriralo u Siriju i Egipat i egzistiralo na istom prostoru zajedno sa plemenima Azd i Hamdan Kahlani. Većina arapskih genealoga nije sigurno da li su oni Kahlani ili Himijarsko pleme.

Naseljavanje Sirije i Egipta uredi

Banu Džudam (Džurham) pleme ističe svoje jemensko poreklo. Oni su održali savez sa plemama Kalbid, Banu Amela i Azd u Gasanidskom kraljevstvu, uglavnom su nastanili Aman, Džabal Amel, Severni Egipat i Tabuk.

Pre islama, Banu Džudam je opisano kao hrišćansko pleme[1][2] i služilo je kao federat Vizantijskog carstva. Neki ogranci ovog plemena su takođe bili skloni ka judaizmu, međutim, malo njih je promenilo veru.[3]

Islamski period uredi

Tokom Muhamedovog života, pleme Džudam je odbacilo poruke i pridikovanje muslimana i ostalo lojalano Vizantijskom carstvu.[4]

U vreme bitke kod Jarmouka u 636. godini, oni su se udružili sa kolonama Gasanida koji su dezertirali i prešli na muslimansku stranu. Većina plemena je prešla u islam i na kraju razbila savez sa Gasanidima, zajedno sa Kalbidima, oni su igrali važnu ulogu u islamizaciji Sirije.

Tokom prve Fitne između Muavije i Alija, pripadnici plemena Džudam (kao i sva ostala arapska plemena Palestine i Jordana) potpuno su podržali prvog. Pleme je kasnije podeljeno, kada je njegov vođa bio u srodstvu sa Abd Alanom ibn el Zubairom u njegovoj pobuni protiv Omejada.[5]

Savez sa Kalbidima uredi

Pripadnici ovog plemena bili su saveznici Omejada, podržavajući pleme Kalb protiv plemena Kajsi, iako nisu to učinili u bici kod Mardž Rahite (684.). Njihov savez će ih zato skupo koštati. Plemena Kajsi je steklo veliku snagu nakon pada Omejada i porasta njihovih novih saveznika u Bagdadu (Abasidi), što je dovelo do serije osvetničkih ratova koji su se produžili do 18. veka.

Pleme Banu Džudam se na kraju spojilo sa plemenom Banu Amela na području Galileje, a početkom 11. veka, preselili su se u južni Liban.[6]

Reference uredi

  1. ^ Gilman, Ian; Hans-Joachim Klimkeit (2013). Christians in Asia before 1500. Routledge. str. 83. ISBN 9781136109782. 
  2. ^ Smith, Gerald Rex; Smart, James R.; Pridham, Brian R., ur. (1996). New Arabian Studies, Volume 3 (illustrated izd.). University of Exeter Press. str. 95. ISBN 9780859894791. 
  3. ^ Gil 1997, str. 18.
  4. ^ Gil 1997, str. 24.
  5. ^ Gil 1997, str. 76–7.
  6. ^ Setton, Kenneth M.; Zacour, Norman P.; Hazard, Harry W. (1985). A History of the Crusades: The Impact of the Crusades on the Near East (illustrated izd.). University of Wisconsin Press. str. 91. ISBN 9780299091446. 

Izvori uredi

  • Almaqhafi, Awwad: Qabayl Wa Biton Al-Arab

Literatura uredi

  • Gilman, Ian; Hans-Joachim Klimkeit (2013). Christians in Asia before 1500. Routledge. str. 83. ISBN 9781136109782. 
  • Smith, Gerald Rex; Smart, James R.; Pridham, Brian R., ur. (1996). New Arabian Studies, Volume 3 (illustrated izd.). University of Exeter Press. str. 95. ISBN 9780859894791. 
  • Gil, Moshe (1997). A History of Palestine, 634-1099 (revised izd.). Cambridge University Press. ISBN 9780521599849. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бану_Џудам&oldid=26818396”