Barbara Lorens (zoologinja)
Barbara Lorens ili Barbara Lorens Ševil (engl. Barbara Lawrence или Barbara Lawrence Schevill) je bila američka paleozoologinja i mamaloginja, kustoskinja Muzeja uporedne zoologije Univerziteta Harvard, poznata po svojim studijama o kanidima, pliskavicama i drekavcima.[1][2]
| Barbara Lorens | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 30. jul 1909. |
| Mesto rođenja | Boston (Masačusets), SAD |
| Datum smrti | 1997. (87–88 god.) |
| SAD | |
| Obrazovanje | Koledž Vasar |
| Naučni rad | |
| Polje | Paleozoologija Mamalogija |
| Institucija | Univerzitet Harvard Muzej uporedne zoologije |
Rođenje i obrazovanje
urediBarbara Lorens je rođena 30. jula 1909. u Bostonu u porodici Teodore (rođene Eldridž) i Harisa Hupera Lorensa, kao njihovo treće dete. Udala se za Vilijama E. Ševila 23. decembra 1938. godine, dok je još pohađala koledž Vasar, gde je 1931. godine stekla diplomu bečelora.[1][2]
Karijera i istraživanja
urediNakon što je prihvatila položaj kustoskinje u Muzeju uporedne zoologije, krenula je na svoje prvo putovanje kako bi obavila terensko istraživanje majmuna drekavaca (urlikavaca) u istočnoj Africi. Putovala je na Filipine i Sumatru 1936. i 1937. gde je proučavala slepe miševe. Sarađivala je sa svojim suprugom Vilijamom Ševilom na studiji komunikacije i eholokacije kitova, tada su napravili prve snimke poziva pliskavica i kitova, čime su postavili temelje za „bukvalno stotine naučnih studija koje su sproveli drugi naučnici od 1960-ih do današnjih dana”.[3][4] Dok je radila na Harvardu, usavršila je postupak prikupljanja potpunih skeleta sisara. Takođe je putovala u Njasalend (današnji Malavi) gde je vršila terenska istraživanja sisara. Lorens je radila na terenu u Novom Meksiku i Iraku gde je istraživala evoluciju pripitomljenih životinja, a kasnije je otišla u Tursku da tamo proučava fosile pasa.[1][2] Naročito je bila poznata po svom radu na kanidima:[5] i saradnji sa Vilijamom Bosertom 1967. godine na istraživanju roda Canis koje je bilo poznato po inovativnoj primeni statistike na evoluciona i ekološka pitanja.[6]
Nasleđe
urediUmrla je 1997. tri godine nakon svog supruga sa kojim je imala kćerku Li i sina Edvarda.[7] Etnobiološko društvo svake godine dodeljuje Lorensinu nagradu perspektivnom svršenom studentu etnobiologije.[2]
Izvori
uredi- ^ a b v Harvey, Joyce; Ogilvie, Marilyn (27. 7. 2000). The Biographical Dictionary of Women in Science: Pioneering Lives from Ancient Times to the Mid-Twentieth Century. Taylor & Francis. ISBN 9780203801451.
- ^ a b v g „BARBARA LAWRENCE (1909–1997) | Society of Ethnobiology”. ethnobiology.org. Pristupljeno 17. 10. 2015.
- ^ BACKUS, R. H., BUMPUS, D., LAWRENCE, B., NORRIS, K. S., RAY, C. E., RAY, G. C., TWISS, J. R. and WATKINS, W. A., 1995 William Edward Schevill 1906–1994. Marine mammal science 11 : 416–419
- ^ Rolfe, WD Ian. "William Edward Schevill: palaeontologist, librarian, cetacean biologist." Archives of Natural History 39.1 (2012): 162-164. - https://www.euppublishing.com/doi/pdfplus/10.3366/anh.2012.0069
- ^ Kaufman, Dawn M.; Kaufman, Donald W.; Kaufman, Glennis A. (1996). „Women in the Early Years of the American Society of Mammalogists (1919-1949)”. Journal of Mammalogy. 77 (3): 642. JSTOR 1382670. doi:10.2307/1382670
.
- ^ Armstrong, David M.; Johnson, Murray L.; Peterson, Randolph L. (1994). „Other Prominent Members”. Ur.: Birney, Elmer C.; Choate, Jerry R. Seventy-five Years of Mammalogy, 1919-1994. American Society of Mammalogists. str. 110–120. ISBN 0935868739.
- ^ W. E. Schevill Dies; Authority on Sounds Of Whales Was 88 (New York Times) - https://www.nytimes.com/1994/07/27/obituaries/w-e-schevill-dies-authority-on-sounds-of-whales-was-88.html
