Bahilid
Bahilid (st.grč. Βακχυλίδης, živeo u 5 veku p.n.e) bio je lirski pesnik stare Grčke. Kasniji sunarodnici su ga stavili na kanonsku listu devet lirskih pesnika. Tu je uvršćen i njegov stric Simonid sa Keja. Elegancija i rafiniran stil Bahilidove lirike bili su predmet proučavanja u školama bar od vremena teoretičara književnosti Longina (De Sublimitate 33,5).[1] Neki kritičari su smatrali da ove odlike predstavljaju samo spoljni šarm, bez suštinskog značaja.[2] Njegova karijera se poklopila sa dobom u kome je poezija postala više dramska, kao što svedoče dela Eshila i Sofokla, tako da je on jedan od poslednjih pesnika koji je stvarao u tradiciji čiste lirske poezije.[3] Glavne osobine Bahilidove lirike su jasnoća izraza i jednostavnost misli,[4] po čemu je ona izuzetno pogodna kao uvod u izučavanje grčke lirske poezije i složenijih Pindarovih stihova.[5]
Reference uredi
Literatura uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Spoljašnje veze uredi
