Bacanje hrane za praznike
Bacanje hrane za praznike rasprostranjena je pojava širom sveta, bez obzira o kakvom prazniku je reč i gde se u svetu slavi. Tako decenijama u smeće završi npr. ruska salata za Novu godinu u Rusiji, kaša od crvenog pasulja za solsticij u Koreji, Halim za Ramazan u Indiji i na Bliskom istoku, pite sa mlevenim mesom za Božić u Engleskoj, pogača za pravoslavni Uskrs, kolači od banane za lunarnu Novu godinu u Vijetnamu itd.[1]
Opšte informacije uredi
.jpg)
Praznici su sjajno vreme za proslavu i kanzumiranje hrane ali i za njeno poštovanje, kao što se poštuje praznik. Ipak, u nekim delovima sveta praznici su postali sinonim za prejedanje i bacanje hrane.
I dok većina populacije baca hranu nakon praznika, za samo 200 poslednjih godina, svetska populacija je porasla sa 900 miliona na skoro 8.000 miliona ljudi. Do 2100. godine, prema UN-u, procenjuje se da će na našoj Zemlji živeti 10.000 do 11.000 miliona ljudi. Zato ne čudi podatak koji je objavio Svetski program za hranu u svom izveštaji da je više od 1 od 9 ljudi širom sveta (oko 821 miliona ljudi) gladno je svaki dan.
Samo u 2011. godini, FAO je procenio da je 1/3 sve proizvedene hrane u svetu izgubljena ili bačena. To iznosi 1,3 milijarde tona godišnje.[1] A hrana nije jedina stvar koja se gubi kada ostane nepojedena: svi resursi (kao što su seme, voda, hrana, itd.), novac i rad koji su uloženi u njeno pravljenje takođe su izgubljeni.[1]
Glad i neuhranjenost su toliko rasprostranjen problem da su UN naglasile da je „potrebna duboka promena globalnog sistema ishrane i poljoprivrede“ da bi se rešio ovaj problem. Ovaj prom bi trebalo da uključi težnju ka održivoj proizvodnji hrane, ali i razumnijem odnosu prema hrani koja se u izobilju sprema za praznike, a potom baca.[2]
Kako izbeći (smanjiti) bacanje hrane uredi
Evo šest preporuka Agencije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, o tome kako da se izbegne i smanji bacanje praznične hrane:[3]
- Realno planiranje
Unapred planirati količinu pripremu hrane prema broju gostiju. Ne pripremati hranu za 50 ljudi ako samo 5 dolazi na večeru.[2]
- Zamrzavanje ostataka hrane ili davanje gostima
Previše spremljene hrane, odmah staviti u zamrzivač i koristiti neki drugi dan. U principu, hranu ne treba ostavljati na sobnoj temperaturi duže od dva sata.[2]
- Pretvorite ostatke hrane u ručak ili večeru sledećeg dana
Koristeći na internetu mnogo kreativnih recepata za korišćenje ostataka hrane, mogu se spremiti raznovstni i ukusni obroci Pri tome sve ostatke hrane čuvate u frižideru i upotrebite što je pre moguće.[2]
- Od ostatka hrane napraviti nešto novo
Za svaki obrok napraviti nešto prilično neuobičajeno, ali pre nego što skuvate novo jelo, proverite da li imate nešto već pripremljeno i još uvek bezbedno za jelo da biste prvo sa njim završili.
Time se od ostataka nekog starog jela može napraviti novo jelo. Samo zapamtite da izbegavate da ponovo zagrevate hranu i da je kasnije vratite u zamrzivač
- Dozvolite gostima da se sami poslužuju
Koliko god bi bilo lepo i gostoljubivo služiti goste, domaćin možda neće tačno proceniti količinu hrane ili koliko malo neko želi da jede, i obično greši i servira gostu previše. Dozvoliti gostima da se sami poslužuju znači da oni mogu da biraju količinu koju bi želeli da pojedu.
Takođe savetuje se gostim: kada je obrok samouslužan, da ne uzimaju više nego što mogu da pojedu.
- Donirati ono što se neće pojesti
Konzerve, sušena roba ili druga nekvarljiva hrana se može donirati, lokalnim dobrotvornim organizacijama koje rado prihvataju ovu hranu.[2]
Izvori uredi
- ^ a b v „Make #NotWasting food a personal resolution”. Food and Agriculture Organization of the United Nations (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-17.
- ^ a b v g d „Kako da bacate manje hrane”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-10-22.
- ^ „Kako da smanjite bacanje hrane u vreme praznika”. Agroklub.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-10-22.
Spoljašnje veze uredi
- Srbi među najbahatijim narodima koji bacaju hranu: Pred praznike kupujemo 40% više nego što nam je potrebno, zašto je sramota kupiti dve šnicle? (VIDEO) - www.telegraf.rs