Bačije u pirotskom kraju

Bačija je bila izvorna zadruga stočara, koja se sezonski obrazuje ne prema državnim propisima. već prema usmenim pravilima ortaka – njihovih osnivača. Za razliku od registrovanih zadruga, bačije su sačuvale izvorne sve zadružne vrednosti.

Organizacija bačija

Bačije u pirotskom kraju imaju utvrđena pravila rada i organizovanja – nezaiisana. Njihovim analiziranjem uočeno je sedam načela na osnovu kojih se one organizuju i danas u nekim selima ovog kraja.

Stočari koji su među sobom ortaci slobodnom voljom osnivaju bačiju. Bačiju organizuju pretežno isti poljoprivrednici. Međutim oni imaju slobodu izbora. Pojedini stočari mogu promeniti bačiju. ukoliko su prihvaćeni od ortaka druge bačije. Promena bačije je moguća samo pre početka njenog sezonskog rada.

Jedini organ upravljanja bačijom je skupština ortaka. To je u stvari u nekim selima đurđevdansko dogovaranje. Na Džurdžovdan (Džurdžovdvn, Đurđevdan) sakupe se svi ortaci, po starom srpskom običaju, uvek na istom, karakterističnom mestu. pod otvorenim nebom (česma, raskrsnica, drvo). Đurđevdansko dogovaranje je javno. Bačija, osim ovog kolektivnog organa, nema drugi, predstavnički (upravni i nadzorni odbor) niti inokosni organ upravljanja (direktora). Đurđevdanskim dogovaranjem utvrđuju se pravila rada bačije u konkretnoj godini. Ona se uglavnom neznatno menjaju.

Bačije se osnivaju za njihov rad na određeno vreme. Rad bačija u nekim selima traje od Džurdžovdana do G mitrovdana (Mitrovdana). Što znači, od šestog maja do osmog novembra. U tom periodu rada bačije ne menjaju se pravila njenog rada, broj i sastav ortaka.

Pramenka, domaća autohtona rasa koja je nekad bila raširena u celoj Evropi, a danas je najzastupljenija u balkanskim zemljama.

Ortaci ili članovi njihovih domaćinstava učestvuju u radu bačije koju su osnovali. Učešće ortaka u radu bačije je približno srazmerno broju ovaca koje su oni pojedinačno u nju „ukarali" (uveli). Rad bačije obuhvata, pre svega, poslove napasanja, čuvanja, pojenja, muže i merenja količine proizvodnog mleka u zajedničkom stadu. Raspodela mleka na pojedine ortake je srazmerna učešću proizvodnje mleka njihovih ovaca u ukupnoj proizvodnji, što se utvrđuje kontrolom – premuzom. tri puta u jednoj sezoni.

Ortaci prihvataju štetne posledice događaja sa negativnim dejstvom. Takav događaj je na primer napad vuka na stado. Stočar koji je čuvao stado toga dana dužan je da vlasniku ovce nađe i pokaže diru (ostatak ovce). čime se oslobađa lične odgovornosti, odnosno obaveze da nadoknadi štetu.

Ortaci obezbeđuju materijalne uslove za rad bačije i prisvajaju njene sporedne proizvode. Za vreme muže ovaca za mleko konkretnog ortaka ovaj u tom periodu obezbeđuje uslove za mužu i noćenje stada na svom posedu. izgradnjom trljaka ili ustupanjem na korišćenje postojećih ograda i zgrada. Isti ortak za pomenuti period obezbeđuje takođe i so za ovce. Izuzetno ortaci sa veoma malim brojem ovaca su oslobođeni ove obaveze.

Osnovni proizvod zajedničkog stada je ovčije mleko, dok je ovčije đubre sporedan proizvod. "Bubre od stada za vreme zadržavanja stada u trljaku ili y drugom objektu za čuvanje stada pripada ortaku koji je vlasnik tih objekata, ustupljenih bačiji na privremeno korišćenje. Ovo su opšta, nepisana pravila rada bačija u pirotskom kraju. Ona stočarima nisu nametnuta od strane nepoljoprivrednika. Njih je iznenadila svest o mogućnostima lakšeg ostvarivanja pojedinačnih interesa, kroz zajedničku akciju i samoorganizovanje. Načela rada bačija se u potpunosti primenjuju, za razliku od prakse registrovanih zadruga u odnosu na zadružna načela Međunarodnog zadružnog saveza. Na osnovu njih se svake godine utvrđuju pojedinosti za rad svake konkretne bačije.

Literatura

• Zadružni savez Jugoslavije, Vek i po zadrugarstva, Beograd. 1995.
• Pejčić H.: iMikroskonomski i makroekonomski ciljevi u zadrugarstvu", Agroekonomika, 26, Novi Sad, 1997.
• Pejčić H.: „Bačije u jugoistočnoj Srbiji: jedno organizaciono iskustvo u proizvodnji ovčjeg mleka", Pirotski zbornik, 22, Pirot, 1996.