Bajanje

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Basma.

Bajanje, basma ili vračanje je glagolska imenica od bajati; je postupak kojim se mogu izlečiti bolesti ili bolest ili zlo koje je po narodnom verovanju prouzrokovano bajanjem. U narodnoj medicini bajanje označava izgovaranje reči ili rečenica od strane bajača, bajačica, basmara, basmarica, koje, po narodnom verovanju, mogu da izleče određena psihičke i fizičke bolesti i duševna stanja, ili da od neke osobe odvrati kakva prirodna nedaća, neku vrstu stradanja ili nevolje. Po narodnom verovanju bajanje navodno, svojom magijskom, čarobnom moćima može čoveka da spase od brojnih zdravstvenih i drugih nedaća.

Bajanje od strane muškaraca

Bajanje od strane žene

Začarani vrt u kome bajlica priča u stilu bajke, preuveličavajući događaje

Kroz viševekovnu istoriju stariji su upućivali mlađe kako da se čuvaju i brane od uroka, učina, vradžbina i uopšte neobičnih, štetnih osoba i pojava. Retki među njima, kojima su preneta i „posebna znanja“ postali su vračare, gatare i bajalice.

Iako se bajanja, vračanja, gatanja između sebe razlikuju ipak ih na mnogi ponekad nazivaju zajedničkim imenom – vračanjima, vradžbinama.

Basma, bajalica bajanje — pojmovno određenje

Basma (bajanje)

Vuk Karadžić, je ovaj pojam obako odredio i zapisao,

„Basme su — one riječi skupa što bajalica ili bajač govori kad baje“.

Pored ove Vukove definicije postoje i ove:

• Bȁjati, „govoriti, držati prediku, savetovati“ ist.-bos. Ere (Remetić).
• Bȁjāt „pričati tiho i nerazumljivo (o detetu); pričati šapatom kao da se dozivaju duhovi; zevati“ Zagarač (Ćupići)

Basma, kao termin koristi se i u teoriji književnosti i folkloristici gde označava oblik narodne lirske molitvene poezije, koji se...od ostalih srodnih pesama i govornih tvorevina sa istom ili sličnom namenom izdvaja slikovitošću i konciznošću izraza i ekspresivnošću tajnog jezika.

Leksikografska definicija bajanja

Leksikografski, bajanje se definiša kao:

• Izgovaranje vradžbina i vršenje propratnih magijskih radnji.
• Proricanje
• Izgovaranje vradžbine i istovremeno vršenje propratne magijske radnje.

Bajalica (bajač)

U istom značenju kao basma primenjuje se i reč bajalica; ali ona za razliku od basme označava i osobu (bajača ili bajalicu) koja baje (muškaraca — bajač ili, češće, ženu — bajaruša). U istom značenju kao bajalica u upotrebi su još i reči — vračara i gatara...odnosno vračare (u vranjskom kraju vračarice, sa naglaskom na pretposlednjem slogu) i gatare – osobe koje vračaju, gataju.

Sinonimi za bajalicu su: čarobnjak, čarobnica, čudotvor, čudotvorac vrač, vračar, vračara, vračarica, prorok, proročica, proricatelj, vidovnjak, vizionar, veštac, vrač pogađač, bajalo, gatar, gatara, gatalac, čudak, čudnjak, jasnovidac, taumaturgija, mag, beli mag, crni mag, obajnik, volšebnik, volšebnica, teurg, uročnik, čaralac, epod, Zombi, nigromat, manganija, prestigijator, batelaža, eskamoter, manganeut, negromant, nekromant, alrauna, vala, druda, drud, Kirka, faletarica, prorok, opsenar, autodafe, šaman, žrec, mađioničarka, mađionica, magičar, učitelj magijskih veština, maganeut, iluzionist, iluzionista, sihirbaz, zadig, zadik, vjedogodnja, zduhač, orakul, zloduh.

Bajanje

Bajanje, kao najarhaičniji vid narodne medicine, je poseban termin koji služi da označi sam čin kazivanje basme, odnosno tajanstvenu radnju......koja se vrši uz primitivnu molitvu ili pretnju da se zla bića, koja pakoste i nanose bolest, udalje ili unište i da bolesnik ozdravi, ili da se, makar, dođe do napretka.

Semantički derivati i metafore reči bajanje

Kao semantički derivati i metafore, bajanje se može definisati kao:

• Vaskrsavati iz prošlosti, buditi uspomenu.
• Pričati u stilu bajke, preuveličavajući.
• Pokušavati nešto postići, nekoga pridobiti, lepim rečima.

Opšte informacije

Kroz verovanja (ubeđenja), radnje (postupke) i učenja, zasnovana na vračanju, gatanju i bajanju, čovek je činio prve korake da izleči njemu blisku osobu.

Bajanje od strane sveštenog lica

Prve korake čovečanstvo je učinilo ka nauci i religiji – upoznavanju sveta, života, otkrivanju „mehanizama“ delovanja pojava, stvari, ljudi, kroz verovanja (ubeđenja), radnje (postupke) i učenja, zasnovana na vračanju, gatanju i bajanju.

Bajanje koje potiče iz „davne davnine“ paleolitskog i neolitskog duhovnog nasleđa čovečanstva, i pored velikog napretka čovečanstva (koje se menjalo, prilagođavalo potrebama zajednica, društava i iz toga proisteklog načina života), opstalo je je do danas u istom obliku kao:

Duh, duša, volja lica koja ih provode (vračare, gatare, bajalice) „vlada“ materijom i duhom „ciljanih“ predmeta, bića, pojava. Pri tom se ti „posrednici“ (mediji) koriste i određenim materijalnim i duhovnim sredstvima, (predmeti, reči) i tako stupaju u vezu s vladajućim silama, bićima s „one strane“ izvan svima dostupnog, vidljivog sveta (duhovi, duše pokojnika, bogovi).

Vračanja, gatanja i bajanja kao izraz svesti da čovek može da utiče na sve što čulima oseća i mislima zamišlja, čineći ga „samouverenim“ svojstvena je uglavnom rodovskim i plemenskim, besklasnim društvima. Međutim ona ostaje i u klasnim društvima mnogoboštva pa i jednoboštva (npr u hriščanstvu), s tim što se u nekim prilikama tokom bajanja, upućuju zahtevi, odnosno molbe bogovima/bogu. Time je nakon „priznavanja“ novih bogova/boga, želeo da se učini ustupak starog novom.

Isceliteljska sposobnost bajanja u tradiciji Srba

U nardonoj medicini Srpskog naroda bajanje je njen najarhaičniji vid nastao još iz vremena nastanka srpskih plemana< kao deo magijske medicine, iz straha od boesti i prirodnih stihija pred kojima je čovek najčešće bio bespomoćan.

Neprosvećenost, koja je dovodila do prevlasti mašte nad razumom, u trenucima bolesnih i abnormalnih stanja, kod čoveka rezultovala je pojavom verovanja (nade) da se nedaća može sprečiti magičnom moći reči i/ili magijskim radnjama. Tako su nastale bajalice...kao neka vrsta primitivne molitve ali i pretnje bolestima i svim nedaćama koje se doživljuju kao antropomorfna bića...kojima je moguće...„ta bića“ stoga udaljiti, uništiti i tako učiniti da bolesnik ozdravi ili da se ljudi oslobode kakve napasti ili zaštite od prirodnih katastrofa.

Poznato je da su bajalice tražile neku stvar, predmet, deo tela (pramen kose) osobe na koju su htele da utiču odnosno izleče (bajanjem). Tako su bajalice tražile, lični beleg npr. da im se da otsećen pramen kose, iznad koga bi bajale.

Primeri

Na osnovu brojnih istraživanja utvrđeno je da postoje razne, da se medicinskim rečnikom izrazimo indikacije, za duševne, ali i fizičke bolesti i patnje. Za svaku bolest i nedaću u Srba su postojale posebne vrsta bajanja. Pa je je tako npr:

• U leskovačkom kraju zabeleženo da bajanjea leče bolesnike: „od stra“, „od brzaka“, „od nevaljalštine“, „od uroci“, „od rusu“, „od crvenog vetra“ i od drugih bolesti,
• U vranjskom kraju je zabeleženo da, pored navedenih bolesti za leskovački kraj, bajalice leče još i od: „od pupak“, „od lišu“, „od pod grudi“, „od padaći boles“, „od proliv“, „od peruštac“...
• U Vojvodini se verovalo da su ognjište, kasnije i odžak, mesta na kojim se i preko kojih se ostvaruje veza s duhovima predaka, onostranim — pa su ispod otvorenog odžaka stare babe bajale, npr. ovako:

  One premrse obolelog. Svoju ruku bajalica namaže mašću ili slaninom i nagari je garom u odžaku i so tom rukom samo oko njega (kruži) i govori nešto.

Primera „lečenja“ raznih bolesti basmama

Bajalica od „Od urok“	Bajalica „Od pupak“	Bajalica „Od lišu“
Plave oči, žuti oči, crni oči. Begajte, uroci, niz potoci. Te gi idev Turci, će ve isečev, će ve ispečev.	Vrtim, vrtim, pa uvrtim. Vrtim, vrtim, pa razvrtim. Bolje vrtim da uvrtim, Nego što ću da da razvrtim. Da se pupak ne razvija, Da mu boljka ne dodija.	Liša njiva, pepel seme; seme njivu izgubilo.

Bajanje ili basma u funkciji poetike

Basma označava i kraću govornu formu u okviru narodne književnosti, vrstu molitvenog narodnog pesništva protiv raznih duševnih i fizičkih bolesti. Ona je najarhaičniji vid narodne medicine koja počiva na verovanju da se magijom izgovornih reči u vidu stihova može oterati svako zlo od čoveka.

Iako su basme danas izgubile „isceliteljsku“ namenu i funkciju, mnoge od njih zadržale su poetske vrednosti, kao deo drevne narodne kulture, ili prema mišljenju književnih kritičara:

Ovakve basme predstavljaju poseban vid naše arhaične i primitivne poezije.

Lečenje zasnovana na vračanju, gatanju i bajanju, datira iz davnih vremana, i ako se iz bajanja izuzmu „pomoćni“ sredstava i rekvizita koji se tom prilikom koriste, ono poprima oblik izgovaranja arhaične i primitivne poezije.

Evo dva primera basmi, koje se mogu doživeti kao poetske tvorevine — ako se prate izolovamno od njihove upotrebe u nadrilekarskom zanatu, i bez „pomoćnih“ sredstava i rekvizita koji su tom prilikom korišćeni, i ako zanemarimo ritualna ponašanja i ambijent u kome se on obavlja.:

Prvi primer

Ne plaši se, dete!

izede se Sunce,

izede se Mesec,

izedoše se zvezde,

izedoše se životinje.

Izede se sve ono,

što čoveka jede,

izede se i upla.

Drugi primer

Pomeri se Mesec,

pomeri se Slunce,

pomeri se zvezda.

Pomeriše se puške od čivije,

pomeriše se noževi od pojesi,

pomeri se boljka odovde.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).