Википедија

Bajonet

Bajonet (franc. baïonnette) je nož ili bodež koji se zakači na cev puške.[1] Dobio je naziv po francuskom gradu Bajon. Zakačen na pušku služi umesto starinskog koplja, a može da posluži i kao običan nož.

Bajonet
Britanski pešadijac 1941. sa uzorkom bajoneta iz 1907. pričvršćenim na njegovu pušku

Bajonete su prvi put upotrebili u XVII veku seljaci u francuskom gradu Bajonu koji su na svoje ručno rađene puške stavljali noževe, kojima su se služili kao kopljima kada im ponestane municije.

Istorija uredi

 
Prikaz kineske cevno-puneće muskete sa pričvršćenim bajonetom iz 1606. Uputstvo za upotrebu oružja i specifikacije prikazani su iznad.

Sam termin bajonet datira od sredine do kraja 16. veka, ali nije jasno da li su bajoneti u to vreme bili noževi koji su se mogli pričvrstiti na krajeve vatrenog oružja ili jednostavno vrsta noža. Na primer, Kotgrejvov Rečnik iz 1611 opisuje bajonet kao „neku vrstu malog ravnog džepnog bodeža, opremljenog noževima; ili veliki nož koji se može okačiti o pojas”. Isto tako, Pjer Borel je 1655. godine napisao da je u Bajonu napravljena vrsta dugog noža nazvanog bajonet, ali ne daje nikakav dalji opis.[2]

Nasadni bajoneti uredi

 
Nasadni bajoneti iz 17. veka

Prvi zabeleženi primer bajoneta nalazi se u kineskoj vojnoj raspravi, 兵录 objavljenoj 1606. Bio je u obliku 子母鳥銃 (puška sin i majka), muskete sa zatvaračem koja je bila izdata sa otprilike 57,6 cm (22,7 in) dugim nasadnim bajonetom, što joj daje ukupnu dužinu od 1,92 m (6 ft 4 in) sa pričvršćenim bajonetom. Označen je kao „puščana oštrica“ (tradicionalni kineski: 銃刀; pojednostavljeni kineski: 铳刀) pri čemu je opisan kao „kratki mač koji se može umetnuti na cev i pričvrstiti laganim uvrtanjem“ da bi se koristio „kada su u borbi iscrpljeni i barut i meci, kao i kada se bore protiv razbojnika, kada se snage uzimaju učešća u borbi prsa u prsa, ili kada naiđu na zasedu“ i ako „ne može napuniti puška u vremenu koje je potrebno da se pokrije par metra zemlje, potrebno je da se pričvrsti bajonet i drži kao koplje“.[3][4]

Rani bajoneti su bili tipa „čep”, gde je bajonet bivao umetnut direktno u cev muskete.[5][6][7] Ovo je omogućavalo da se laka pešadija pretvori u tešku pešadiju i zadrži konjičke napade. Bajonet je imao okruglu dršku koja je klizila direktno u cev muškete. Ovo je prirodno sprečilo pucanje iz oružja. Prvi poznati pomen upotrebe bajoneta u evropskom ratovanju nalazi se u memoarima Žaka de Šastena, Vikonta de Puisegura.[8] On je opisao Francuze koji su koristili grube bajonete od 1 ft (0,30 m) tokom Tridesetogodišnjeg rata (1618–1648).[8] Međutim, tek 1671. godine general Žan Martin je standardizovao i izdao nasadne bajonete francuskom puku strelaca koji je tada formiran. Oni su izdati delu engleskog dragunskog puka formiranog 1672. i Kraljevskim fuzilijerima kada su formirani 1685.

Utični bajoneti uredi

 
Utičnica od bajoneta, trouglastog poprečnog preseka i žljebovanih stranica.

Najveći problem sa nasadnim bajonetima bio je taj što su onemogućavale ispaljivanje muškete kada su bili pričvršćeni, što je od vojnika zahtevalo da sačekaju do poslednjeg mogućeg trenutka pre borbe prsa u prsa da postave bajonet. Poraz snaga lojalnih Vilijamu Oranskom od strane Jakobitskih gorštaka u bici kod Kilikrenkija 1689. je bio posledica (između ostalog) upotrebe nasadnih bajoneta.[6][9] Gorštaci su se približili na 50 metara, ispalili jedan rafal, odbacili muskete i upotrebom sekira i mačeva brzo su savladali lojaliste pre nego što oni su stigli da poprave bajonete. Ubrzo nakon toga, veruje se da je poraženi vođa, Hju Mekej, uveo bajonet sa utičnicom sopstvenog izuma. Uskoro su bajoneti sa „utičnicom“ uključivali nosače i pomereno sečivo koje je stajalo oko cevi muskete, što je omogućavalo da se musketa ispaljuje i ponovo puni dok je bajonet pričvršćen.

Neuspešna proba utičnih ili cik-cak bajonetima izvedena je nakon Bitke kod Flerusa 1690. godine, u prisustvu kralja Luja XIV, koji je odbio da ih usvoji, jer su imali tendenciju da padnu sa muškete. Ubrzo nakon Risvičkog mira (1697), Englezi i Nemci su ukinuli piket i uveli bajonete sa utičnicom.[9] Britanski utični bajonet imao je šiljak trouglastog poprečnog preseka, a ne ravnu oštricu, sa ravnom stranom prema njušci i dvema nazubljenim stranama do dužine od 15 in (38 cm). Nije imao bravu da ga drži čvrsto za njušku, i dobro je dokumentovano da je otpadao u žaru bitke.[6]

Sabljasti bajoneti uredi

Devetnaesti vek je uveo koncept sabljastog bajoneta, oružja sa dugom oštricom sa jednom ili dve oštrice koja se takođe moglo koristiti kao kratki mač. Njegova prvobitna svrha bila je da obezbedi da strelci mogu pravilno da formiraju pešadijski kvadrat kako bi se odbranili od napada konjice kada su u redovima sa musketmenima, čije je oružje bilo duže. Najbolji rani primer puške sa sabljastim bajonetom je Britanska pešadijska puška iz 1800–1840, kasnije poznata kao „Bejkerova puška“. Drška je obično imala zaštitnike modifikovane tako da su prilagođeni cevi puške i mehanizam drške koji je omogućavao da se bajonet pričvrsti za bajonetnu ušicu. Sabljasti bajonet se mogao koristiti u borbi kao sekundarno oružje. Kada se pričvrsti za musketu ili pušku, efektivno je pretvarao skoro svaku dugu pušku u koplje ili glejv, pogodno ne samo za zabadanje već i za rezanje.

Dok je britanska vojska na kraju odbacila sabljasti bajonet, bajonet sa utičnicom je preživeo uvođenje muskete sa narezkom u britansku službu 1854. Nova musketa je kopirala francuski sistem prstenova za zaključavanje.[6] Novi bajonet je dokazao svoju vrednost u Bici kod Alme i Bici kod Inkermana tokom Krimskog rata, gde su Carskoj ruskoj armiji naneti znatni gubici njime.[6]

 
Bajonetski montažni sistem Časepota

Od 1869. godine, neke evropske nacije počele su da razvijaju nove puške sa zatvaračem (kao što je Šaspo) i sabljaste bajonete pogodne za masovnu proizvodnju i upotrebu od strane policije, pionira i inženjerskih trupa.[10] Odluku da se bajonet preradi u kratki mač neki su smatrali priznanjem opadanja značaja fiksnog bajoneta kao oružja suočenom sa novim napretkom u tehnologiji vatrenog oružja.[11] Kako su napisale britanske novine, „komitet je, kada je preporučio ovaj novi bajonet sa mačem, imao u vidu činjenicu da će se bajoneti od sada ređe nego u ranijim vremenima koristiti kao oružje za napad i odbranu; oni su stoga želeli da ga zamene instrumentom opšte korisnosti."[11]

Višenamenski bajoneti uredi

 
British obrazac 1875 Snajderov testerasti bajonet (sa koricama) za artiljerijski karabin.

Jedan od ovih višenamenskih dizajna bio je bajonet 'testera', koji je inkorporirao zupce testere na hrbat sečiva.[10] Bajonet sa leđnom testerom je bio namenjen za upotrebu kao alat opšte namene i kao oružje; zubi su bili namenjeni da olakšaju seču drveta za razne odbrambene radove kao što su stubovi od bodljikave žice, kao i za kasapljenje stoke.[1][11][12][13] U početku su ga usvojile nemačke države 1865. godine; do sredine Prvog svetskog rata otprilike 5% svakog stila bajoneta je dopunjeno verzijom sa testerom, na primer u Belgiji 1868, Velikoj Britaniji 1869. i Švajcarskoj 1878. (Švajcarska je svoj poslednji model predstavila 1914. godine).[1][11][12][13][14] Originalni bajoneti sa testerom su tipično bili tipa teških mačeva, izdavani su inženjerima, pri čemu je u izvesnoj meri aspekt bajoneta bio sekundaran u odnosu na aspekt „alata“. Kasnije nemačke testere su bile više pokazatelj ranga nego funkcionalna testera. Ovakve testere su se pokazale relativno neefikasnim kao alat za sečenje, i ubrzo su zastarele zbog poboljšanja vojne logistike i transporta; većina nacija je odustala od ove funkcije do 1900. godine.[1] Nemačka vojska je 1917. godine prekinula upotrebu bajoneta sa testerom nakon protesta da je nazubljeno sečivo izazvalo nepotrebno teške rane kada se koristi kao fiksni bajonet.[1][13]

 
Američki bajonet model 1873 mistrije

Mistrija ili ašov je bio još jedan višenamenski dizajn, namenjen za upotrebu i kao ofanzivno oružje i kao alat za kopanje za iskopavanje rovova.[15][16] Od 1870. godine, američka vojska je izdavala ovakve bajonete pešadijskim pukovima na osnovu dizajna potpukovnika Edmunda Rajsa, oficira američke vojske i veterana građanskog rata, koje je proizvodila oružarnica u Springfildu.[17] Osim što je upotrebljiv i kao fiksni bajonet i kao alat za kopanje, Rajsov bajonet se mogao koristi za malterisanje koliba od brvana i kamenih dimnjaka za zimske odaje; naoštren na jednoj ivici, mogao je da seče stubove i kolčeve za šatore.[17] Deset hiljada je na kraju izdato, a dizajn je upotrebljen tokom Nez Persove kampanje 1877. godine.[18] Rajs je 1877. dobio dozvolu da demonstrira svoj bajonet za nekoliko nacija u Evropi.[18] Jedan pešadijski oficir ga je preporučio uz isključenje svih drugih dizajna, napominjući da „oruđe za ukopavanje vojske retko izlazi na front dok ne prođe potreba za njihovom upotrebom.“ [17] Rajsov bajonet je proglašen zastarelim od strane američke vojske u decembru 1881.[18]

Reference uredi

  1. ^ a b v g d Brayley, Martin, Bayonets: An Illustrated History, Iola, WI: Krause Publications, ISBN 978-0-87349-870-8 (2004), pp. 9–10, 83–85
  2. ^ H. Blackmore, Hunting Weapons, p. 50
  3. ^ Needham, Volume 5, Part 7, 456.
  4. ^ Binglu 《兵錄》, Scroll 12.
  5. ^ Norris, John (2016-01-03). Fix Bayonets! (na jeziku: engleski). Pen and Sword. ISBN 978-1-4738-8378-9. 
  6. ^ a b v g d „Cold Steel – The History of the Bayonet”. BBC News. 18. 11. 2002. Pristupljeno 2011-07-29. 
  7. ^ Jones, Gareth, ur. (2012-10-01). Military History: The Definitive Visual Guide to the Objects of Warfare (na jeziku: engleski). DK Publishing. ISBN 978-1-4654-1158-7. 
  8. ^ a b „Bayonet History Timeline – 1647 First Military Use of the Bayonet”. Worldbayonets.com. Pristupljeno 2018-09-20. 
  9. ^ a b   Jedna ili više prethodnih rečenica uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Bayonet”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 
  10. ^ а б Owen, John Ivor Headon, Brassey's Infantry Weapons of the World: Infantry Weapons and Combat Aids in Current Use by the Regular and Reserve Forces of All Nations, Bonanza Press, ISBN 978-0-517-24234-6 (1975), p. 265
  11. ^ a b v g „The Soldier's Side-Companion”. Punch's Almanack for 1869. London: Punch Publications Ltd. 57 (1465): 54. 7. 8. 1869. hdl:2027/uc1.c2583869?urlappend=%3Bseq=60. 
  12. ^ a b Knight, Edward H., Knight's American Mechanical Dictionary (Vol. 1), New York: J. B. Ford & Co. (1874), p. 252
  13. ^ a b v Rhodes, Bill, An Introduction to Military Ethics: A Reference Handbook, ABC CLIO LLC, ISBN 978-0-313-35046-7 (2009), pp. 13–14
  14. ^ Foulkes, Charles J., and Hopkinson, Edward C., Sword, Lance & Bayonet: A Record of the Arms of the British Army & Navy (2nd ed.), Edgware, Middlesex: Arms & Armour Press (1967) p. 113
  15. ^ Ripley, George, and Dana, Charles A., The American Cyclopaedia: A Popular Dictionary of General Knowledge (Vol. II), New York: D. Appleton & Co. (1873), p. 409
  16. ^ Board of Officers Assembled at St. Louis, Missouri, Schofield, J.M. (Maj. Gen.) President, Bayonets: Resume of the Proceedings of the Board, June 10, 1870, Ordnance Memoranda, Issue 11, United States Army Ordnance Dept., Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office (1870), p. 16
  17. ^ a b v Belknap, William W., Trowel-Bayonet, Letter from the Secretary of War In Answer to a Resolution of the House of April 4, 1872, The Executive Documents of the House of Representatives, 42nd Congress, 2nd Session (1871–1872), Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office (1872), pp. 1–20
  18. ^ a b v McChristian, Douglas C., Uniforms, Arms, and Equipment: Weapons and Accouterments, University of Oklahoma Press, ISBN 978-0-8061-3790-2 (2007), pp. 128–142

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Bajonet na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бајонет&oldid=27555180”