Berlinski dekret
Berlinski dekret doneo je 21. novembra 1806[1]. godine Napoleon Bonaparta nakon pobede nad pruskom vojskom u bici kod Jene. Berlinskim dekretom Napoleon je zaveo kontinentalnu blokadu.
Istorija uredi
Berlinskim dekretom zaveden je tzv. "kontinentalni sistem". Francuska i njene evropske saveznice prekinule su sve veze sa Britanijom, čak i preko pošte. Svakom brodu za koga se ispostavi da trguje sa Britancima biće oduzeta roba. Napoleon je preuzeo pravo kontrole nad trgovinom svih evropskih država, bez konsultovanja sa vladom tih država. Cilj Berlinskog dekreta bio je da nanese jak ekonomski udarac britanskoj ekonomiji nakon neuspešnog Napoleonovog pokušaja iskrcavanja na ostrvo[2]. Berlinski dekret imao je pogubne posledice po Francusku i njene saveznice, čak i više nego po samu Britaniju koja je preuzela kontrolu nad atlantskom trgovinom[3]. Kontinentalni sistem biće ukinut po padu Napoleona[4]. Sledeće, 1807. godine, donet je Milanski dekret pomoću koga je Napoleon sproveo odluke iz 1806. godine.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ "Berlin Decree". Napoleon.
- ^ Paul W. Schroeder, The Transformation of European Politics 1763-1848 (1994) pp. 305–10.
- ^ Alexander Grab, Napoleon and the Transformation of Europe (2003) pp. 29–33
- ^ Francois Crouzet, "Wars, blockade, and economic change in Europe, 1792-1815." Journal of Economic History (1964) 24#4 pp. 567–588.
Izvori uredi
- Crouzet, Francois. "Wars, blockade, and economic change in Europe, 1792-1815." Journal of Economic History (1964) 24#4 pp. 567–588 in JSTOR.