Википедија

Biofidbek terapija

безболна, неинвазивна техника примене биофидбек тренинга
(preusmereno sa Биофидбек)

Biofidbek terapija (engl. biofeedback therapy) je bezbolna, neinvazivna tehnika primene biofidbek treninga, kojim se pacijent obučava da kontroliše određene telesne fiziološke i moždane procese koji nisu pod kontrolom naše volje, kao što je funkcija mozga, ritam rada srca, tonus glatkih mišića, temperatura itd. Tako je npr. biofidbek EEG mozga — neurofidbek. [1] Naziv za ovu vrstu terapije potiče iz engleskog jezika biofeedback therapy što u prevodu znači terapija povratnim informacijama — o fiziološkim funkcijama.[2]

Biofidbek terapija
Biofidbek terapija uz pomoć senzora povezanih sa kompjuterom
ICD-10-PCSGZC
ICD-9-CM94.39
MeSHD001676
MedlinePlus002241

Istorija

uredi

Tehnologije relaksacije datiraju još iz biblijskih vremena, a brojni fizioterapeuti i njihovi prethodnici decenijama unazad su koristili biofidbek uz pomoć svojih ruku kao senzora.[3]

Prvi biofidbek uređaji za tretman urinarneinkontinencije datira iz 1940-ih godina, a korišćeni su i uređaji za rehabilitaciju narušene funkcije mišića, čija je aktivnost praćena na osciloskopima.

Savremena biofidbek tarapija započela je šezdesetih godina 20. veka (1961. godine od strane Nil Milera) koji je biofidbek koristio da bi opisao laboratorijske procedure u eksperimentalnim istraživanjima, poput promene aktivnosti mozga, krvnog pritiska, pulsa i drugih telesnih funkcija, koje obično nisu voljno kontrolisane.

U početnom istorijskom razdoblju naučnici su se nadali da će doći dan kada će uspeti da ostvare veću kontrolu nad našim telom, i da ćemo snagom volje prisiliti naše telo da radi pod kontrolom naše volje. Neki su išli toliko daleko da su smatrali da će biofidbekomogućiti prestanak lečenja lekova, koji često izazivaju neželjena dejstva.

Danas se mnogi naučnici slažu da su takve velike nade nerealne. Istraživanja su pokazala da biofidbek može pomoći u lečenju mnogih bolesti i bolnih stanja, jer ćovek može imati veću kontrolu nad nevoljnim fizičkim funkcijama nego što se prvobitno mislilo da je moguće. Mešutim kako priroda ograničava obim takve kontrole, naučnici sada pokušavaju da odrede koliko tačno voljnu kontrolu možemo da koristimo u lečenju.

U budućnosti se predviđa još šira primena biofidbeka, jer se svaki dan povećava broj bolesti i poremećaja vezanih za stres, a bifidbek se pokazao kao odličan način za tretiranje takvih problema. Primena biofidbeka u sportu, obrazovanju i psihologiji, takođe je postala svakim danom sve više rasprostranjena, a uz primenu savremenijih senzora svakako treba očekivati i pojavu novih načina primene.

Opšta razmatranja

uredi

Biofidbek kao terapija treningom u svetu se primenjuje više od pedeset godina. Ona se može smatrati posebnim oblikom bihevioralne terapije, iako njena svrha nije promena ponašanja, nego stvaranje određenih stanja ili uticaja na rad nekih unutrašnjih organa. Biofdbek je na neki način i poteko od bihevioralista, koji su eksperimentalno proučavali različite vrste učenja, od koji je verovatno najpoznatiji klasično uslovljavanje (npr Pavlovovljev eksperimenti sa psima koji je otkrio da je moguće „naučiti” organizam da počne da povezuje neke ranije neutralne stimuluse, kao što je zvuk zvona, sa urođenom reakcijom na salivaciju koji se obično javlja kao reakcija na hranu). Ovim eksperimentima otvorene su mogućnosti uticanja na biološke procese u telu, na kojima se i zasniva biofidbek terapija.

Brojne studije, na globalnom nivou pokazale su da je biofidbek izuzetno korisna tehnika koja se može primeniti kako u lečenju dece i adolescenata tako i u lečenju odraslih, zbog objektivnosti njenih rezultata.

Biofidbek terapija, nije klasičan oblik lečenja već proces učenja kroz kontinuirano treniranje „nalik učenju bilo kog sporta ili nove veštine”, samo što se u ovom slučaju treningom pruža mogućnost da pacijent upozna neke od funkcija sopstvenog telo i um, da shvati na koji način ono reaguje u različitim situacijama i da nauči da ih kontroliše. Prema tome kad iofidbek terapijom to savlada omna postiže značajno unapređuje zdravlje i efikasnost uklanjaju tegobe. Naime kada je osoba pod uticajem stresa, njeni unutrašnji procesi kao što je npr. krvni pritisak postaju vema aktivni (oscilirajući). U takvim uslovima osoba vođena biofidbek terapeutom može naučiti kako smanjiti krvni pritisak tehnikom relaksacije i mentalnim vežbama. Kada se osoba uspešno opusti i snizi krvni pritisak, povratni biofidbek signali pokazuju da je pacijent u tome uspeo, što deluje kao ohrabrenje i potvrda njegovog kontinuiranog napora.

Naučnici i dalje ne mogu tačno da objasne kako funkcioniše biofidbek, iako postoji bar jedan opšta karakteristika da biofidbek koristi većina ljudi koji imaju probleme izazvane stresoma. Iz tog razloga, mnogi oistraživači veruju da je relaksacija u osnovi uspeha biofidbek terapije.

Ciljevi biofidbek terapije

uredi

Kako tokom čitavog života čovek uči iz povratnih informacija, koje ga usmeravaju kako i na koji način nešto da radi tako i biofidbek terapija ima za cilj da se osoba sa određenim tegobama nauči da kontroliše narušene procese koji su pod kontrolom volje, čak i ona kada ona nije sposobna da artikuliše kako je stekla to znanje, i na taj način ustaljeni obrazac funkcionisanja zameni novim, željenim i adekvatnim.[4]

Kako se ove aktivnosti mogu registrovati elektrodama i beležiti na papiru, odnosno evaluirati na monitoru, mogu se koristititi za praćenje određenih funkcija u organizmu, i izradu plana narednih biofidbek tretmana u cilju postizanja optimalnih rezultata, ili se prezentuju pecijentu (roditelju ako se radi o detetetu).

Monitor korisnik predstavlja neku vrstu povratnih informacija o unutrašnjim procesima u njegovom telu, tako da onda ta osoba može naučiti kako koristiti te informacije da preuzme kontrolu nad tim „nevoljnim procesima”.

Efikasnost terapije biofeedback je još veća u kombinaciji sa drugim tehnikama relaksacije i kognitivne terapije. Posebno je utvrđena efikasnost u lečenju mnogih poremećaja povezanih sa stresom.

Dobre strane

Neke od glavnih prednosti biofeedbek terapije su:

  • Smanjivanje ili potpuna eliminacija lekova u terapiji
  • Podrška pacijentu u situacijama kada lekovi ne pomažu
  • Stavlja pacijenta u poziciju da upravlja sopstvenim lečenjem, pratite svoj napredak i učenje
  • Smanjenje troškova lečenja
  • Nema neželjenih efekata

Vrste biofidbeka

uredi

Mnogi različiti oblici biofidbeka koji se trenutno koriste u kliničkom okruženju uključuju:[5]

Elektromiograf

uredi
 
„Muscle Whistler“, sa površinskim EMG elektrodama, bio je jedan od prvih uređaja za biofeedbek koji su razvili Hari Garland i Rodžer Melen 1971. godine.[6]

Elektromiograf (EMG) koristi površinske elektrode za otkrivanje mišićnih akcionih potencijala iz skeletnih mišića koji iniciraju kontrakciju mišića. Kliničari snimaju površinski elektromiogram koristeći jednu ili više aktivnih elektroda koje su postavljene preko ciljanog mišića i referentne elektrode koja je postavljena unutar šest inča od bilo oje aktivne elektroda. Površinski elektromiogram se meri u mikrovoltima (milionitim delovima volta).[7][8]

Pored površinskih elektroda, kliničari takođe mogu da ubace žice ili igle intramuskularno da bi snimili EMG signal. Iako je ovo bolnije i često skupo, signal je pouzdaniji jer površinske elektrode preuzimaju unakrsni odgovor iz obližnjih mišića. Upotreba površinskih elektroda je takođe ograničena na površne mišiće, što intramuskularni pristup čini korisnim za dobijanje signala iz dubljih mišića. Električna aktivnost koju pokupe elektrode beleže se i prikazuje na isti način kao i one sa površinske elektrode.[9] Pre postavljanja površinskih elektroda, koža se obrije, očisti i eksfolira da bi se dobio najbolji signal. Sirovi EMG signali liče na šum čiji napon fluktuira; stoga se normalno obrađuju na tri načina: ispravljanjem, filtriranjeem i integracijom skignala. Ova obrada omogućava dobijanje ujedinjenog signala koji se zatim može uporediti sa drugim signalima koristeći iste tehnike obrade.

Biofidbek terapeuti koriste EMG biofeedbak kada leče:[10][11]

  • anksioznost i zabrinutost,
  • hronični bol,
  • poremećaj povezan sa računarom,
  • esencijalnu hipertenziju,
  • glavobolju (migrena, mešana glavobolja i glavobolja tenzionog tipa),
  • bol u donjem delu leđa,
  • fizičku rehabilitaciju (cerebralna paraliza, nepotpune lezije kičmene moždine , i moždani udar),
  • disfunkcija temporomandibularnog zgloba,
  • tortikolis,
  • analna inkontinencija,
  • urinarna inkontinencija i bol u karlici.

Fizioterapeuti takođe koristile EMG biofeedbek za procenu aktivacije mišića i pružanje povratnih informacija pacijentima.[12]

Elektroencefalograf

uredi

Elektroencefalograf (EEG) meri električnu aktivaciju mozga sa mesta na koži glave koji se nalaze iznad ljudske kore (korteksa) mozga. EEG pokazuje amplitudu električne aktivnosti na svakom kortikalnom mestu, amplitudu i relativnu snagu različitih talasnih oblika na svakom mestu, i stepen do kojeg se svako kortikalno mesto aktivira u sprezi sa drugim kortikalnim mestima (koherentnost i simetrija).[13]

EEG koristi elektrode od plemenitih metala za detekciju napona između najmanje dve elektrode koje se nalaze na skalpu. EEG beleži i ekscitatorne postsinaptičke potencijale (EPSP) i inhibitorne postsinaptičke potencijale (IPSP) koji se uglavnom javljaju u dendritima u piramidalnim ćelijama smeštenim u makrokolumnama, nekoliko milimetara u prečniku, u gornjim slojevima korteksa. Neurofidbek prati i spore i brze kortikalne potencijale.[14]

Spori kortikalni potencijali su postepene promene membranskih potencijala kortikalnih dendrita koje traju od 300 ms do nekoliko sekundi. Ovi potencijali uključuju kontingentnu negativnu varijaciju (KNV), potencijal spremnosti, potencijale vezane za kretanje i potencijale P300 i N400.[15]

Brzi kortikalni potencijali se kreću od 0,5 Hz do 100 Hz. Glavni frekventni opsezi uključuju delta, teta, alfa, senzomotorni ritam, nisku beta, visoku beta i gama aktivnost. Pragovi ili granice koje definišu opsege frekvencija značajno variraju među profesionalcima. Brzi kortikalni potencijali mogu se opisati njihovim preovlađujućim frekvencijama, ali i od toga da li su sinhroni ili asinhroni talasni oblici. Sinhroni talasni oblici se javljaju u pravilnim periodičnim intervalima, dok su asinhroni talasni oblici nepravilni.[14]

Sinhroni delta ritam se kreće od 0,5 do 3,5 Hz. Delta je dominantna frekvencija od 1. do 2. godine, a kod odraslih je povezana sa dubokim snom, kritičnim za pamćenje, kogniciju, održavanje sna i mentalno zdravlje. Poremećaji koji ometaju san kao što su nesanica, traumatske povrede mozga, opstruktivna apneja u snu i druga neuropsihijatrijska stanja takođe su povezani sa delta ritmom.[16]

Sinhroni teta ritam se kreće od 4 do 7 Hz. Teta je dominantna frekvencija kod zdrave male dece i povezana je sa pospanošću ili početkom spavanja, REM spavanjem, hipnagoškim slikama (intenzivne slike koje se doživljavaju pre početka spavanja), hipnozom, pažnjom i obradom kognitivnih i perceptivnih informacija.

Sinhroni alfa ritam se kreće od 8 do 13 Hz i definisan je svojim talasnim oblikom, a ne frekvencijom. Alfa aktivnost se može primetiti kod oko 75% budnih, opuštenih osoba i zamenjena je desinhronizovanom beta aktivnošću niske amplitude tokom kretanja, složenog rešavanja problema i vizuelnog fokusiranja. Ovaj fenomen se naziva alfa blokada.

Sinhroni senzomotorni ritam (SSR) kreće se od 12 do 15 Hz i nalazi se iznad senzomotornog korteksa (centralni sulkus). Senzomotorni ritam je povezan sa inhibicijom pokreta i smanjenim tonusom mišića.

Beta ritam se sastoji od asinhronih talasa i može se podeliti na niske beta i visoke beta opsege (13–21 Hz i 20–32 Hz). Niska beta je povezana sa aktivacijom i fokusiranim razmišljanjem. Visoka beta je povezana sa anksioznošću, hiperbudnošću, panikom, vrhunskim performansama i brigom.

EEG aktivnost od 36 do 44 Hz se takođe naziva gama aktivnost, koja je povezana sa percepcijom značenja i meditativnom svešću.[14]

Neuroterapeuti koriste EEG biofidbek kada leče:

  • zavisnost,
  • poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD),
  • smetnje u učenju,
  • poremećaje anksioznosti (uključujući brigu,
  • opsesivno-kompulzivni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj),
  • depresiju,
  • migrenu,
  • generalizovane napade.

Termometar sa povratnom informacijom

uredi

Termometar sa povratnom spregom detektuje temperaturu kože pomoću termistora (otpornika osetljivog na temperaturu) koji je obično pričvršćen na prst ili nožni prst i meri se u stepenima. Temperatura kože uglavnom odražava prečnik arteriola. Zagrevanje i hlađenje ruku se proizvode posebnim mehanizmima, a njihovo regulisanje uključuje različite veštine.[17] Zagrevanje ruku uključuje vazodilataciju arteriola koju proizvodi beta-2 adrenergički hormonski mehanizam.[18] Ručno hlađenje uključuje vazokonstrikciju arteriola uzrokovanu povećanim aktiviranjem simpatičkih C-vlakna.[19]

Biofeedbak terapeuti koriste temperaturni biofidbek kada leče:

  • hronični bol,
  • edem,
  • glavobolju (migrena i glavobolja tenzionog tipa),
  • esencijalnu hipertenziju,
  • Rejnoova bolest,
  • anksioznost i stres.

Elektrodermograf

uredi

Elektrodermograf (EDG) meri direktno električnu aktivnost kože (provodljivost kože i potencijal kože) i indirektno (otpor kože) pomoću elektroda postavljenih preko prstiju ili šake i zgloba. Usmereni odgovori na neočekivane stimuluse, uzbuđenje i zabrinutost i kognitivna aktivnost mogu povećati aktivnost ekrinih znojnih žlezda, povećavajući provodljivost kože za električnu struju.[17]

U provodljivosti kože, elektrodermograf nameće neprimetnu struju preko kože i meri koliko lako ona putuje kroz kožu. Kada anksioznost podiže nivo znoja u znojnom kanalu, provodljivost se povećava. Provodljivost kože se meri u mikrosimensu (milioniti deo simensa). U potencijalu kože, terapeut postavlja aktivnu elektrodu preko aktivnog mesta (npr. palmarnu površinu šake) i referentnu elektrodu preko relativno neaktivnog mesta (npr. podlaktice). Potencijal kože je napon koji se razvija između ekrinih znojnih žlezda i unutrašnjih tkiva i meri se u milivoltima (hiljaditim delovima volta). U otporu kože, koji se takođe naziva galvanski odgovor kože, elektrodermograf nameće struju preko kože i meri količinu opozicije na koju nailazi. Otpor kože se meri u kΩ (hiljadu oma).[20]

Biofidbek terapeuti koriste elektrodermalni biofidbek kada:[21]

  • leče anksiozne poremećaje,
  • hiperhidrozu (prekomerno znojenje)
  • stres.

Elektrodermalni biofidbek se koristi kao dodatak psihoterapiji kako bi se povećala svest klijenata o njihovim emocijama. Pored toga, elektrodermalne mere su dugo služile kao jedan od centralnih alata u poligrafiji.

Akcelerometar

uredi

Akcelerometar meri vibraciju, odnosno ubrzanje kretanja strukture, Pod uticajem sila izazvanih vibracijom nastaje promena kretanja (ubrzanje) koje uzrokuje da masa „stisne“ piezoelektrični materijal koji proizvodi električni naboj koji je proporcionalan sili na koju se deluje.[22]

Ograničenja za aplikacije biofidbeka uglavnom leže na terapeutu. S obzirom na dobro razumevanje osnovnih principa terapije u kombinaciji sa kliničkim razumevanjem problema pacijenata, postoji mnogo novih primena za terapiju.

Reoencefalografija

uredi

Reoencefalografija (REG), ili biofidbek protoka krvi u mozgu, je biofidbek tehnika svesne kontrole krvotoka. Elektronski uređaj koji se zove reoencefalograf koristi se za biofidbek protoka krvi u mozgu. Elektrode su pričvršćene za kožu na određenim tačkama na glavi i omogućavaju uređaju da neprekidno meri električnu provodljivost tkivnih struktura koje se nalaze između elektroda. Tehnika krvotoka mozga zasniva se na neinvazivnoj metodi merenja bioimpedanse. Promene u bioimpedansi se generišu zapreminom krvi i protokom krvi i registruju se pomoću reografskog uređaja.[23] Pulsativne promene bioimpedanse direktno odražavaju ukupan protok krvi u dubokim strukturama mozga na osnovu visokofrekventnih merenja impedanse.[24]

Hemoencefalografija

uredi

Hemoencefalografija ili biofidbek HEG je funkcionalna infracrvena tehnika snimanja. Kao što njeno ime opisuje, on meri razlike u boji svetlosti koja se reflektuje kroz kožu glave na osnovu relativne količine oksigenisane i neoksigenisane krvi u mozgu. Istraživanja nastavljaju da utvrđuju njegovu pouzdanost, validnost i kliničku primenljivost. HEG se koristi za lečenje ADHD-a i migrene, kao i za istraživanje.[25]

Način rada

uredi
 
Fotopletizmograf, sa senzorom za prst za biofidbek trening
 
Biofidbeg program u terapiji posttraumatskog stresnog poremećaja

U biofidbek terapiji primenjuju se razne tehnike, ali osnovna je ona koja se zansiva na spajanju GSR uređaja na vrh prsta pacijenta. Tako se meri glavanski otpor kože ili količina izlučenog znoja u minuti. Što je pacijent više napet više je znoja na koži. Kako se pacijent smiruje, znoja ima sve manje

Elektrode koje se stavljaju na kožu su spojene sa uređajem koji pretvara električne veličine u oblik pogodan za praćenje, kao što su svetlosni ili zvučni signali. Pri radu uređaj se može podesiti tako da je zvuk umerenog intenziteta u početku terapije. Kako uređaj otkriva više znoja, veća je napetost pacijenta, a zvuk postaje glasniji. Ako se osoba smiri ona se manje znoji, zvuk postaje tiši i konačno nestaje.

Tokom tretmana obično se osobi povezanoj sa uređajem za biofidbek kaže da pokuša snagom volje da isključi zvuk ili svetlost. Kako osoba nema ideju šta da radi, on ili ona će početi sa eksperimentisanjem kako bi zaustavili „uznemirujući zvuk”. Ako pacijent npr. napne svoje mišiće, shvatiće da je zvuk postao glasniji, kao i da zvuk postaje tiši kada se smiri i opusti mišiće. Tako se nakon više pokušaja osoba smiri, a zvuk ne nestaje sasvim, već postaje sve tiši.

Pacijentu se savetuje da potom počne da se dovodi u različita stanja uma za koje veruje da će njima postići cilj. Pri tome treba imati u vidu postoji kašnjenje od nekoliko sekundi između senzacije i zvuka, jer je potrebno duže vreme da se znoj pojavi na koži, što će omogućiti pacijentu da dovoljno rano sazna da li uređaj reaguje na ono što želi. Pacijent potom pokušava drugim stanjem uma, zamišljajući različite scene, ljude, boje, da izmeni zvučni signal. U tim pokušajima pacijent odjednom otkriva da je zvuk nestao, i počne da mentalno proučava kako je došao u to stanje. I obično u tom istraživanju pacijent uspeva da ponovo sebe dovode u to stanje.

Terapeut će potom podesiti uređaj na veću osetljivost. Drugim rečima, zvuk će se čuti kada se otkriju manje količine znoja.

Nakon nekoliko terapija pacijenti će verovatno naučiti kako da kontroliše stres i proces se nastavlja sve dok se ne postigne zadovoljavajući nivo opuštanja. Jednom kada osoba razume kako da to uradi uz pomoć uređaja, on može da pronađe način i da naučnu radnju uz pomoć tehnike biofidbeka ostvari i bez uređaja.

Ista tehnika može se koristiti za učenje neke osobe kako da zagreje ruke (npr kada želi da nauči kako da kontrolišu migrenu). U ovom slučaju, umesto merenja znojenja, meri se telesna temperatura kože. Osoba tokom tretmana treba da zamišlja nešto za šta smatra da joj pomaže u kupiranju migreničnog napada. Kroz praksu je utvrđeno da neki ljudi tokom biofidbek treninga ne samo da mogu povećati telesnu temperaturu jedne ruke, već takođe mogu učiniti da jedan deo dlana postane topliji od susednog.

Trajanje i broj terapija

uredi

Biofidbek terapija obično traje 40—60 minuta. Broj nedeljnih terapija i trajanje treninga zavise od stanja pacijenta i napretka koji se ostvaruje tokom treninaga. Po pravilu, terapija ne bi trebalo traje duže od 15 tretmana.

Najvažniji deo treninga je da se pacijent nauči kako da sve sve saznajne postupke primeni u svakodnevnom životu bez pomoći biofidbek uređaja.

Namena i indikacije

uredi

Biofidbek se koristi u medicini, sportu i psihologiji za:

  • dijagnozu zdravstvenih problema,
  • lečenje zdravstvenih problema.
  • zdravstvenu edukaciju stanovništva,
  • edukacija i lečenje sportista (u sportskoj medicini)
  • psihoterapiju.
Najčešća stanja i bolesti u kojima se koristi biofidbek terapija
Poremećaji ponašanja Anksioznost, depresija, fobije, panika, neki su od bolesti kod kojih se može primeniti biofidbek terapija.

Među ove poremećaje spadaju i oremećaji školskih veština: učenja, čitanja, pisnja, govora (mucanje). Pri tome treba istaći da se kombinovanjem biofidbek metode sa defektološkim tretmanom kod Neki poremećaji najbolje postiže željeni cilj, odnosno sveobuhvatna promena u školskim veštinama.

Migrena [26] Ljudi često traže biofeedbek i tehnike opuštanja za lečenje glavobolje i migrene, ali studije o njegovoj efikasnosti dale su različite rezultate.[27]
Inkontinencija Jedna od indikacija za biofidbek terapiju je urinarna i fekalna inkontinencija koja se sprovodi kroz devet seansi u trajanju od 40 do 60 minuta, pod kontrolom obučene medicinske sestre u periodu od tri do šest meseci.[28]

Jedna studija pokazala je to biofidbek poboljšava funkciju mokraćne bešike i smanjuje simptome urinarne inkontinencije u do 94%.

Autizam
Predmenstrualni sindrom (PMS)
Nesanica
Premor
Bolesti zavisnosti
Gasterotestinalni problemi Hronični zatvor: tim sa Univerziteta u Ajovi otkrio je da je biofeedbek tretman pokazao bolje rezultate u odnosu na upotrebu laksativa za hroničnu konstipaciju i da biofeedbek može uspešno ponovo obučiti mišiće koji izazivaju hronični zatvor. Prema rečima glavnog autora studije, „rezultati pokazuju da je poboljšanje pražnjenja creva moguće kod skoro 80% pacijenata putem biofeedbaeka“. Ovo su podržali istraživači 2014. godine, koji su zaključili da će pacijenti sa opstipacijom, bilo sa ili bez sindroma iritabilnog creva IBS, „verovatno imati koristi od terapije biofeedbackom“.[29]

Fekalna inkontinencija: naučnici sa Univerziteta u Libeku u Nemačkoj otkrili su da je kombinovanje električne stimulacije sa biofeedback terapijom pomoglo pacijentima sa fekalnom inkontinencijom. Oni su u Međunarodnom časopisu kolorektalne bolesti objavili da „postoji dovoljno dokaza za efikasnost BF (biofeedback) plus ES (električna stimulacija) u kombinaciji u lečenju fekalne inkontinencije. Čini se da je AM-MF (amplitudno modulisana srednjefrekventna stimulacija plus BF najefikasniji i najbezbedniji tretman.”[30]

Visoki krvni pritisak
Epilepsija
Posttraumatski stresni poremećaj Neke vrste biofeedbek terapije mogu pomoći pacijentima sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP). Međutim jedna studija otkrila je da primena biofeedbeka za regulaciju varijabilnosti srca u standardnom tretmanu PTSP-a nije donela nikakvu korist. Međutim, 2016. godine naučnici su izvestili da je upotreba EEG biofeedbeka „značajno smanjila simptome PTSP-a“ kod 17 pacijenata sa PTSP-om.[31][32]

Komplikacije

uredi

Biofidbek je veoma sigurna i dobro tolerisana procedura koja ima minimalne komplikacije. Ako se biofidbek koristi sve vreme tokom terapije, može doći do pada učinka nakon njegovog prekida. Stoga je korisno praktikovati iste tehnike bez opreme za biofeedback kao deo ukupnog tretmana za trajno poboljšanje. Ako pacijent ne praktikuje tehnike često, onda tretman može imati manje rezultate od planiranih tokom vremena i može zahtevati ponovnu obuku.[33]

Izvori

uredi
  1. ^ Legg, Tymothi. „What is biofeedback therapy and who can benefit?”. Medical News Todey. Pristupljeno 15. 3. 2018. 
  2. ^ Krešimir Mudrovčić, Biofeedback Seminarski rad iz kolegija Sustav za praćenje i vođenje procesa Fakultet elektrotehnike i računarstva, Zavod za elektroničke sustave i obradbu informacija. Hrvatska. 2007.
  3. ^ Bernard, Claude; Cohen, I. Bernard; Greene, Henry Copley; Henderson, Lawrence J. (1957). An introduction to the study of experimental medicine. Internet Archive. New York : Dover. ISBN 978-0-486-20400-0. 
  4. ^ Biofeedback & relaxation therapy. (n.d.). Pristupljeno iz „www.mhni.com”. Arhivirano iz originala 15. 03. 2018. g. 
  5. ^ „Biofeedback Research Report” (PDF). Pristupljeno 12. 9. 2023. 
  6. ^ Garland, Harry; Melen, Roger (1971). „Build the Muscle Whistler”. Popular Electronics. 35 (5): 60—62. 
  7. ^ Tassinary LG, Cacioppo JT, Vanman EJ (2007). „The skeletomotor system: Surface electromyography.”. Ur.: Cacioppo JT, Tassinary LG, Berntson GG. Handbook of psychophysiology (3rd izd.). New York: Cambridge University Press. 
  8. ^ Florimond V (2009). Basics of surface electromyography applied to physical rehabilitation and biomechanics. Montreal: Thought Technology Ltd. 
  9. ^ „Electromyography (EMG)”. Johns Hopkins Medicine. Pristupljeno 2014-03-18. 
  10. ^ Peper E, Gibney KH (2006). Muscle biofeedback at the computer: A manual to prevent repetitive strain injury (RSI) by taking the guesswork out of assessment, monitoring, and training (PDF). Amersfoort, The Netherlands: BFE. Arhivirano iz originala (PDF) 2010-10-19. g. 
  11. ^ Yucha C, Montgomery D (2008). Evidence-based practice in biofeedback and neurofeedback (PDF). Wheat Ridge, CO: AAPB. Arhivirano iz originala (PDF) 2010-10-09. g. 
  12. ^ Forward E (april 1972). „Patient evaluation with an audio electromyogram monitor: "The Muscle Whistler"”. Physical Therapy. 52 (4): 402—3. PMID 5012359. doi:10.1093/ptj/52.4.402. 
  13. ^ Kropotov JD (2009). Quantitative EEG, event-related potentials and neurotherapy. San Diego, CA: Academic Press.
  14. ^ a b v Thompson M, Thompson L (2003). The biofeedback book: An introduction to basic concepts in applied psychophysiology. Wheat Ridge, CO: Association for Applied Psychophysiology and Biofeedback.
  15. ^ Stern, Robert Morris; Ray, William J.; Quigley, Karen S. (2001). Psychophysiological recording. Internet Archive. Oxford [England] ; New York : Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511358-7. 
  16. ^ Thompson M, Thompson L (2003). The biofeedback book: An introduction to basic concepts in applied psychophysiology. Wheat Ridge, CO: Association for Applied Psychophysiology and Biofeedback.
  17. ^ a b Andreassi JL (2007). Psychophysiology: Human behavior and physiological response (5th izd.). Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum and Associates, Inc. 
  18. ^ Cohen RA, Coffman JD (novembar 1981). „Beta-adrenergic vasodilator mechanism in the finger”. Circulation Research. 49 (5): 1196—201. PMID 6117377. doi:10.1161/01.res.49.5.1196  . 
  19. ^ Freedman RR, Sabharwal SC, Ianni P, Desai N, Wenig P, Mayes M (1988). „Nonneural beta-adrenergic vasodilating mechanism in temperature biofeedback”. Psychosomatic Medicine. 50 (4): 394—401. PMID 2842815. S2CID 24316214. doi:10.1097/00006842-198807000-00007. 
  20. ^ Dawson ME, Schell AM, Filion DL (2007). "The electrodermal system.". In Cacioppo JT, Tassinary LG, Berntson GG (eds.). Handbook of psychophysiology (3rd ed.). New York: Cambridge University Press.
  21. ^ Moss D (2003). "The anxiety disorders.". In Moss D, McGrady A, Davies T, Wickramasekera I (eds.). Handbook of mind-body medicine in primary care. Thousand Oaks, CA: Sage. pp. 359–375.
  22. ^ Vojna enciklopedija, Beograd, 1970, knjiga prva, pp. 68.
  23. ^ Tokarev VE (1989). A Rheoencephalogram (REG) Variability System Based on ISKRA-226 Personal Computer. Institute for Complex Problem of Hygiene Healthcare Conference. Novokuznetsk, Russia. pp. 115–116.
  24. ^ Tokarev VE (1994). Regulatory Mechanisms of Physiological Systems During REG Biofeedback. 25th Annual Meeting of Association of Applied Psychophysiology and Biofeedback. Atlanta, USA. 
  25. ^ Toomim H, Carmen J (2009). "Homoencephalography: Photon-based blood flow neurofeedback.". In Budzynski TH, Budzynski HK, Evans JR, Abarbanel A (eds.). Introduction to quantitative EEG and neurofeedback (2nd ed.). Burlington, MA: Academic Press.
  26. ^ Mullaly, W.J., Hall, K., & Goldstein, R. (2009 November). Efficacy of biofeedback in the treatment of migraine and tension type headaches. Pain Physician (6) 1005-11.
  27. ^ Odawara, M., Hashizume, M., Yosiuchi, K., Tsuboi, K. (2015, December 22). Real-Time Assessment of the Effect of Biofeedback Therapy with Migraine: A Pilot Study. International Journal of Behavioral Medicine (6):748-54.
  28. ^ Vonthein, R., Heimeri, T., Schwander, T. Ziegler, A. (2013, November). Electrical stimulation and biofeedback for the treatment of fecal incontinence: a systematic review. International Journal of Colorectal Disease 28 1567.
  29. ^ Vonthein, Reinhard; Heimerl, Tankred; Schwandner, Thilo; Ziegler, Andreas (2013-11-01). „Electrical stimulation and biofeedback for the treatment of fecal incontinence: a systematic review”. International Journal of Colorectal Disease (na jeziku: engleski). 28 (11): 1567—1577. ISSN 1432-1262. PMC 3824723  . PMID 23900652. doi:10.1007/s00384-013-1739-0. 
  30. ^ Ahadi, Tannaz; Madjlesi, Faezeh; Mahjoubi, Bahar; Mirzaei, Rezvan; Forogh, Bijan; Daliri, Seyedeh Somayeh; Derakhshandeh, Seyed Majid; Behbahani, Roxana Bazaz; Raissi, G. Reza (2014). „The effect of biofeedback therapy on dyssynergic constipation in patients with or without Irritable Bowel Syndrome”. Journal of Research in Medical Sciences : The Official Journal of Isfahan University of Medical Sciences. 19 (10): 950—955. ISSN 1735-1995. PMC 4274571  . PMID 25538778. 
  31. ^ Lande, R.G., Williams, L.B., Francis, J.L., Gragnani, C., & Morin, M.L. (2010, December). Efficacy of biofeedback for post-traumatic stress disorder. Complementary Therapies in Medicine (6)256-9.
  32. ^ Gapen, M., van der Kold, B.A., Hamlin, E., Hirshberg, L., Suvak, M., & Sinazzola, J. (2016, January 19). A pilot study of neurofeedback for chronic PTSD. Applied Psychophysiology Feedback. Pristupljeno iz www.traumacenter.org
  33. ^ Malik, Kashif; Dua, Anterpreet (2023), Biofeedback, StatPearls Publishing, PMID 31971716, Pristupljeno 2023-09-12 

Literatura

uredi
  • Needham, R. & Davies, S.J. (2013, July 12). Use of the Grindcare device in the management of nocturnal bruxism. British Dental Journal.
  • „Biofeedback therapy for Raynaud's disease symptoms”. 30. 8. 2010. Arhivirano iz originala 05. 09. 2017. g. 
  • Chiarioni, G., Nardo, A., Vantini, I., Romito, A., Whitehead, W.E. (2010, January 4). Biofeedback is superior to electrogalvanic stimulation and massage for treatment of levator ani syndrome. Gastroenterology. Pristupljeno iz www.ncbi.nlm.nih.gov
  • Dedeepya, P.; Nuvvula, S.; Kamatham, R.; Nirmala, S. V. S. G. (2014). „Behavioural and physiological outcomes of biofeedback therapy on dental anxiety of children undergoing restorations: A randomised controlled trial”. European Archives of Paediatric Dentistry. 15 (2): 97—103. PMID 23907736. S2CID 256366732. doi:10.1007/s40368-013-0070-3. 
  • Friel, P.N. (2007, June 12). EEG biofeedback in the treatment of attention deficit hyperactivity disorder. Alternative Medicine Review (2)(2):146-51.
  • Harkness, Timothy (2009). „Psykinetics and Biofeedback: Abhinav Bindra Wins India's First-Ever Individual Gold Medal in Beijing Olympics”. Biofeedback. 37 (2): 48—52. doi:10.5298/1081-5937-37.2.48. 
  • Krystal, J. (2010, September 9). Biofeedback for your brain. Pristupljeno iz www.elsevier.com
  • Liew, A. (2014). EEG biofeedback therapy for ADHD: A systematic review [abstract]. The BMJ. Pristupljeno iz jnnp.bmj.com
  • Moss, D., & Kirk, L. (2004). Foreword: Evidence-Based Practice in Biofeedback and Neurofeedback. Pristupljeno iz www.aapb.org
  • Preston, J.L., Brick, N., & Landi, N. (2013, November 1). Ultrasound biofeedback treatment for persisting childhood apraxia of speech. American Journal of Speech-Language Pathology. Pristupljeno iz ajslp.pubs.asha.org
  • Shamilyan, T., Wyman, J., Bliss, D.Z., Kane, R., & Wilt, T.J. (2007). Prevention of Urinary and Fecal Incontinence in Adults. Agency for Healthcare Research and Quality. Pristupljeno iz www.ncbi.nlm.nih.gov
  • University of Iowa. (2007, April 2) Biofeedback treats one type of chronic constipation [news release]. Pristupljeno iz „news-releases.uiowa.edu”. Arhivirano iz originala 18. 11. 2017. g. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Биофидбек_терапија&oldid=27847150”