Biseksualnost

Biseksualnost predstavlja seksualnu i/ili romantičnu sklonost ka osobama istog i suprotnog pola, i muškog i ženskog pola. Biseksualnost se ponekad naziva panseksualnost. Biseksualnost, kao jedna od mogućih seksualnih orijentacija, je potencijal osobe da oseti seksualnu privlačnost i da se uključi u emotivnu ili seksualnu vezu sa ljudima istog i različitog pola. Biseksualna osoba ne mora biti podjednako sklona pripadnicima oba pola, a stepen privlačnosti može varirati tokom vremena.

Zastava biseksualizma

Seksualna orijentacija se razlikuje od seksualnog ponašanja pošto se odnosi na osećanja pojedinca i shvatanja samoga sebe. Pojedinci mogu ali ne moraju izraziti svoju seksualnu orijentaciju kroz svoja seksualna ponašanja. Prema tome percepcija sebe je ključ i u slučaju biseksualnog identiteta. Mnogi ljudi imaju seksualne odnose sa ljudima oba pola, ali se ipak ne identifikuju kao biseksualni. Isto tako, drugi ljudi se uključuju u seksualne odnose samo sa ljudima jednog pola, ili nemaju uopšte seksualne odnose a ipak sebe smatraju biseksualnim.

... razvoj lezbijskog, gej ili biseksualnog seksualnog identiteta je složen i često težak proces. Za razliku od drugih manjina (etničkih na primjer), većina LGBT pojedinaca ne odrastaju u zajednicama sa pojedincima koji su im slični i od kojih bi mogli da nauče, ojačaju i nađu podršku svom identitetu. Nasuprot tome, LGBT pojedinci obično odrastaju u zajednicama gdje ostali pojedinci koji je čine, ili nemaju saznanja o, ili su otvoreno neprijateljski nastrojene prema homoseksualnosti.

Termin biseksualnosti uglavnom se upotrebljava za označavanje romantičnih ili seksualnih osjećanja prema muškarcima i ženama. Ovaj pojam jedan je od tri glavne klasifikacije seksualne orijentacije pored heteroseksualnosti i homoseksualnosti; poslednje dve seksualne orijentacije sačinjavaju heteroseksualno-homoseksualni kontinuum. Biseksualnost ne mora isključivo označavati podjednaki nivo privlačnosti oba spola; česta je pojava da se osobe koje imaju izrazite, ali ne isključive seksualne sklonosti prema jednom polu takođe izjašnjavaju kao biseksualci.

Biseksualnost se kroz istoriju može pronaći u raznim ljudskim zajednicama i u životinjskom carstvu. Međutim, termini bi-, hetero- i homoseksualnost tek su se počeli koristiti u 19. veku.

Definicije

Seksualna orijentacija, identitet i sklonost

Biseksualnost je romantična ili seksualna sklonost prema muškarcima i ženama. Američko udruženje psihologa navodi da je „seksualna orijentacija negde duž kontinuuma. Drugim rečima, neko ne mora isključivo biti homoseksualac ili heteroseksualac, već može osetiti razne stepene obe orijentacije. Seksualna orijentacija razvija se kroz životni vek svake osobe – različite osobe u raznim fazama svog života mogu shvatiti da su hetero, bi ili homoseksualci.”

Moguće je da seksualna privlačnost, ponašanje i identitet budu nekongruentni, jer seksualna privlačnost i ponašanje mogu biti različiti od identiteta. Neke se osobe izjašnjavaju kao hetero, homo ili biseksualci bez prethodnog seksualnog iskustva. Druge osobe su imale homoseksualna iskustva, ali ne smatraju da su gej, lezbijke ili biseksualci. Takođe je moguće da osobe koje se izjašnjavaju da su gej ili lezbijke imaju polni odnos s osobama različitog pola, a da ne smatraju da su biseksualci. Za opis seksualnog identiteta ili prikazivanja seksualnost ponašanja takođe se mogu upotrebljavati termini kvir, poliseksualnost, heterofleksibilnost, muškarci koji imaju polne odnose s muškarcima i žene koje imaju polne odnose sa ženama.

Neki izvori definiraju biseksualnost kao romantičnu ili seksualnu privlačnost prema svim rodnim identitetima ili kao romantičnu ili seksualnu privlačnost osobama bez obzira na biološki pol ili deklarirani pol te osobe time izjednačavajući biseksualnost s panseksualnošću. Pojam panseksualnosti namerno odbacuje binarnost rodnog sistema, odnosno „pojam dva pola i specifičnih seksualnih orijentacija”, jer su panseksualne osobe zainteresovane za odnos s osobama koje ne smatraju da su isključivo muškarci ili žene.

Biseksualna aktivistkinja, Robin Ohs, biseksualnost je definisala kao „mogućnost da Vas privlače – romantično i/ili seksualno – osobe više od jednog pola i/ili rodnog identiteta; ne mora obavezno biti istovremeno, na isti način ili u istoj meri.”

Prema Rosarju, Šrimšavu, Hanteru i Braunu iz 2006:

...razvoj seksualnog identiteta lezbijki, gejeva i biseksualaca (LGB) može da bude složen i težak proces. Za razliku od drugih manjina (npr. etničkih ili rasnih manjina), većina LGB pojedinaca nisu okruženi zajednicom sličnih osoba od kojih mogu više saznati o svojem identitetu i koji mogu ojačati i podržati taj identitet. Umesto toga, LGB pojedinci često su odgojeni u zajednicama koje su neupućene ili otvoreno neprijateljski nastrojene prema homoseksualnosti.

Biseksualnost je ispitana i kao prelazni identitet. Prema istraživanju o razvoju seksualnog identiteta mladih lezbijki, gej i biseksualnih osoba sprovedenom longitudinalnom metodom, Rosario i dr. „pronašli su pokazatelje značajne doslednosti, kao i promene seksualnog identiteta LGB osoba tokom vremena”. Postojala je oko tri puta veća verovatnoća da se mlade osobe koje su se izjasnile kao homoseksualne i biseksualne osobe pre kraja istraživanja, izjasne samo kao homoseksualne osobe na kraju istraživanja. Od svih mladih osoba koje su se izjasnile kao biseksualne osobe, 60–70% njih nastavilo se tako izjašnjavati na kraju istraživanja, dok se oko 30–40% osoba počelo izjašnjavati kao homoseksualne osobe. Rosario i dr. navode da „iako je bilo mladih osoba koje su se dosledno izjašnjavali kao biseksualne osobe tokom celog istraživanja, biseksualni identitet je drugim mladim osobama služio kao prelazni identitet naknadnog homoseksualnog identiteta.” Nasuprot ovome, istraživanje Lize M. Dijamon, takođe sprovedeno longitudinalnom metodom u razdoblju od 10 godina, koje se fokusiralo na žene koje su se izjašnjavale kao lezbijke, biseksualke ili nisu koristile bilo kakva obeležja, ustanovilo je da je „više žena usvojilo identitete biseksualki ili jednostavno nije koristilo bilo kakva obeležja nego da su se odrekle tih identiteta.” Istraživanje je takođe ustanovilo da je „više biseksualnih/neobeleženih žena imalo ukupno stabilne raspodele privlačnosti prema istom ili drugom polu.” Liza je takođe istraživala mušku biseksualnost i naglasila je da je „skoro isti broj muškaraca prešlo na homoseksualni identitet kao i s homoseksualnog identiteta na biseksualni, kvir ili jednostavno na odbacivanje bilo kakvih obeležja.”

Kinsijeva skala

Glavni članak: Kinsijeva skala

Prikaz Kinsijeve skale

Krajem 1940-ih, zoolog Alfred Kinsi napravio je skalu za označavanje kontinuuma seksualne orijentacije kod ljudi. Proučavao je ljudsku seksualnost i smatrao je da ljudi mogu biti hetero- ili homoseksualne orijentacije čak i ako se to ne ispoljava u trenutnim okolnostima. Skala se upotrebljava za opis seksualnih iskustava osobe ili seksualnih reakcija u datom vremenu. Raspon skale počinje od nule kojom se označava da je osoba isključivo heteroseksualna, a završava sa šesticom kojom se označava da je osoba isključivo homoseksualna.

Osobe koje se plasiraju 2–4, često se smatraju biseksualnim; nije tolika česta pojava da osobe budu na bilo kojoj krajnosti skale. Sociolozi Martin S. Vajnberg i Kolin Dž. Vilijams pišu da u principu, osobe koje se plasiraju 1–5 mogli bi se smatrati biseksualcima.

Psiholog Džim Maknajt piše da je zamisao da je biseksualnost posredna orijentacija između homoseksualnosti i heteroseksualnosti, kako je to implicitno navedeno u Kinsijevoj skali, „značajno upitna” od objave Vajnbergove i Belove knjige Homoseksualnosti: Studija različitosti među muškarcima i ženama 1978.

Biseksualni identitet

Postoje podeljena mišljenja usled čega se javlja biseksualnost:

• da se osoba rađa kao heteroseksualna, homoseksualna ili biseksualna (na primer, zahvaljujući prenatalnim hormonalnim uticajima), i da je taj njihov identitet nasledan i nepromenljiv; - ova teorija prihvaćena je u svetu
• da seksualna orijentacija zavisi od načina socijalizacije (na primer ili imitiranjem ili odbijanjem roditeljskih modela) ili svesnim izborom (na primer, biranjem lezbijstva kao dela političkog feminističkog identiteta);
• da su svi ovi faktori u interakciji. Zato što su biološki, sociološki i kulturalni faktori različiti za svaku osobu, zato je svačija seksualnost visoko individualna, bilo da su biseksualni, gej ili lezbijke, heteroseksualni ili aseksualni ljudi u pitanju.

Mnogi pretpostavljaju da je biseksualnost samo faza kroz koju ljudi prolaze. Zapravo, svaka seksualna orijentacija može biti faza. Ljudi su različiti, i individualna seksualna osećanja i ponašanje menjaju se vremenom. Stvaranje i konsolidacija seksualnog identiteta je proces koji traje. Pošto su ljudi, generalno, socijalizovani kao heteroseksualci, biseksualnost je stanje koje mnogi iskuse kao deo procesa otkrivanja sopstvene homoseksualnosti. Mnogi počinju da se identifikuju kao biseksualci posle perioda gej ili lezbijske identifikacije. Biseksualnost, kao homoseksualnost i heteroseksualnost mogu biti ili prelazan korak u procesu seksualnog otkrivanja, ili stabilan, dugogodišnji identitet.

Zastupljenost

Većina studija seksualnosti fokusirala se na homoseksualnost ili heteroseksualnost. Kinsijev izveštaj iz 1950-ih tvrdi da od 15 do 25% žena i 33-46% muškaraca mogu biti biseksualni, na osnovu njihovih iskustava ili objekta privlačenja. Biseksualci su na mnoge načine sakrivena populacija. U zapadnoj kulturi, generalno se pretpostavlja da je osoba ili heteroseksualna ili homoseksualna. Pošto se biseksualnost ne uklapa u ove standardne kategorije, često je poricana ili ignorisana. Kada se prepozna, biseksualnost se često vidi kao deo heteroseksualnog ili deo homoseksualnog, a ne kao poseban identitet.

Biseksualci, kao svi ljudi, imaju različite vrste veza. Suprotno opštem mitu, biseksualna osoba nema potrebu da u isto vreme bude u seksualnom odnosu sa muškarcem i ženom. Zapravo, neki ljudi koji se identifikuju kao biseksualci su sve vreme imali odnose sa jednim polom. Kao heteroseksualni i homoseksualni ljudi, mnogi biseksualci biraju da budu seksualno aktivni samo sa jednim partnerom i da imaju duge veze. Drugi biseksualci mogu imati otvorene brakove koji dozvoljavaju veze sa partnerima istog pola, tročlane veze ili više partnera istovremeno. Važno je samo imati slobodu izbora seksualne ili emotivne veze, koja je ispravna za ljude koji su u nju uključeni, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju.

Vidi još

• Heteroseksualnost
• Homoseksualnost

Literatura

• Weinberg, Martin S.; Williams, Colin J.; Pryor, Douglas W. (1995). Dual Attraction: Understanding Bisexuality. New York: Oxford University Press. str. 41. ISBN 978-0-19-509841-9. 
• Bagemihl, Bruce (1999). Biological Exuberance: Animal Homosexuality and Natural Diversity. London: Profile Books, Ltd. ISBN 978-1-86197-182-1. 
• Crompton, Louis (2003). Homosexuality and Civilization. Cambridge, Massachusetts: Belknap Press. ISBN 978-0-674-01197-7. 
• Eisner, Shiri (2013). Bi: Notes for a Bi Revolution. Seal Press. ISBN 978-1-58005-474-4. 
• McKnight, Jim (1997). Straight Science: Homosexuality, Evolution and Adaptation. Routledge. str. 33. 
• Rice, Kim (2009). „Pansexuality”. Ur.: Corporation, Marshall Cavendish. Sex and Society. 2. Marshall Cavendish. str. 593. ISBN 978-0-7614-7905-5. Pristupljeno 3. 10. 2012. 
• Firestein, Beth A. (2007). Becoming Visible: Counseling Bisexuals Across the Lifespan. Columbia University Press. str. 9—12. ISBN 978-0-231-13724-9. Pristupljeno 3. 10. 2012. 
• Freud, Sigmund (januar 2001). Three Contributions to the Theory of Sex. Dover Publications, Incorporated. ISBN 978-0-486-41603-8. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Soble, Alan (2006). „Bisexuality”. Sex from Plato to Paglia: a philosophical encyclopedia. 1. Greenwood Publishing Group. str. 115. ISBN 978-0-313-32686-8. 
• Michel Larivière. Homosexuels et bisexuels célèbres, Delétraz Editions. Larivière, Michel (1997). Homosexuels et bisexuels célèbres: Le dictionnaire. Delétraz. ISBN 978-2-911110-19-1. 
• Eva Cantarella. Bisexuality in the Ancient World, Yale University Press, New Haven, 1992. Cantarella, Eva (2002). Bisexuality in the Ancient World. Yale University Press. ISBN 978-0-300-09302-5. 
• Kenneth J. Dover. Greek Homosexuality, New York; Vintage Books. Dover, Kenneth James (1978). Greek Homosexuality. Vintage Books. ISBN 978-0-394-74224-3. 
• Hubbard, Thomas K. (2003). Homosexuality in Greece and Rome. University of California Press. ISBN 978-0-520-23430-7. 
• Herald Patzer. Die Griechische Knabenliebe [Greek Pederasty], Wiesbaden: Franz Steiner Verlag, 1982. In: Sitzungsberichte der Wissenschaftlichen Gesellschaft an der Johann Wolfgang Goethe-Universität Frankfurt am Main, Vol. 19 No. 1.
• W. A. Percy III (1996). Pederasty and Pedagogy in Archaic Greece. University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-02209-8. 
• Stephen O. Murray; Will Roscoe (1997). Islamic Homosexualities: Culture, History, and Literature. New York: New York University Press. ISBN 978-0-8147-7468-7. 
• J. Wright & Everett Rowson (1998). Homoeroticism in Classical Arabic Literature. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-10507-1.  (pbbk)/. Wright, Jerry W.; Rowson, Everett K. (1997). Homoeroticism in Classical Arabic Literature. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-10506-4.  (hdbk)
• Leupp, Gary (1995). Male Colors: The Construction of Homosexuality in Tokugawa Japan. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-20900-8. 
• Watanabe, Tsuneo; Jun'ichi Iwata (1987). The Love of the Samurai. A Thousand Years of Japanese Homosexuality. London: GMP Publishers. ISBN 978-0-85449-115-5. 
• Bisexuality: Theories, Research, and Recommendations for the Invisible Sexuality. by D. Joye Swan and Shani Habibi, Editors. Joye Swan, D.; Habibi, Shani (19. 3. 2018). Bisexuality: Theories, Research, and Recommendations for the Invisible Sexuality. Springer. ISBN 9783319715346. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Dual Attraction: Understanding Bisexuality. by Martin S. Weinberg, Colin J. Williams, & Douglas W. Pryor. Weinberg, Martin S.; Williams, Colin J.; Pryor, Douglas W. (1994). Dual Attraction: Understanding Bisexuality. Oup USA. ISBN 978-0-19-509841-9. 
• Bi Any Other Name : Bisexual People Speak Out. by Loraine Hutchins, Editor & Lani Ka'ahumanu, Editor. Hutchins, Loraine; Kaahumanu, Lani (1991). Bi Any Other Name: Bisexual People Speak Out. Alyson Pub. ISBN 978-1-55583-174-5. 
• Getting Bi : Voices of Bisexuals Around the World. by Robyn Ochs, Editor & Sarah Rowley, Editor. Ochs, Robyn; Rowley, Sarah E. (2005). Getting Bi: Voices of Bisexuals Around the World. Bisexual Resource Center. ISBN 978-0-9653881-4-6. 
• Klein, Fred; Klein, Fritz (1993). The Bisexual Option. Haworth Press. ISBN 978-1-56023-033-5. 
• Bi Men : Coming Out Every Which Way. by Ron Suresha and Pete Chvany, Editors. Suresha, Ron Jackson; Chvany, Pete (2005). Bi Men: Coming Out Every which Way. Harrington Park Press. ISBN 978-1-56023-615-3. 
• Burleson, William E. (2005). Bi America: Myths, Truths, and Struggles of an Invisible Community. Harrington Park Press. ISBN 978-1-56023-478-4. 
• Rust, Paula C., ur. (2000). Bisexuality in the United States: A Social Science Reader. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-10226-1. 
• Firestein, Beth A., ur. (20. 8. 1996). Bisexuality : The Psychology and Politics of an Invisible Minority. SAGE Publications. ISBN 978-0-8039-7274-2. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Fox, Ronald C., ur. (2004). Current Research on Bisexuality. Harrington Park Press. ISBN 978-1-56023-289-6. 
• Bryant, Wayne M. (1997). Bisexual Characters in Film: From Anaïs to Zee. Harrington Park Press. ISBN 978-1-56023-894-2. 

Spoljašnje veze

• The British Columbia Bisexual Network - Vankuver, Kanada
• Bisexual Resource Center (USA)
• Bi Tribune Magazine (USA)
• Bisexual Women's Forums and Resources (USA) Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2007)
• American Institute of Bisexuality
• American Psychological Association's Lesbian, Gay, Bisexual and Transgender Concerns Office
• "Bisexuality" at the Magnus Hirschfeld Archive for Sexology
• The Continuum Complete International Encyclopedia of Sexuality
• Bisexual na sajtu Curlie