Bitka kod Zame
Bitka kod Zame bila je konačna i odlučujuća bitka Drugog punskog rata, a odigrala se oko 19. oktobra 202. p. n. e..[1] Rimsku armiju je predvodio Publije Kornelije Scipion Afrikanac, a kartaginjansku Hanibal. Kartagina je poražena u toj bici i molila je za mir. Tom bitkom se završava Drugi punski rat, a Kartagini se nameće plaćanje ratne odštete i zabranjuje se da ima vojsku bez dozvole Rima.
| Bitka kod Zame | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Drugog punskog rata | |||||||
 Bitka kod Zame, slika od Kornelija Korta 1567. | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
| Kartagina | Rimska republika | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
| Hanibal | Publije Kornelije Scipion Afrikanac | ||||||
| Jačina | |||||||
|
oko 50.000 pešadije 4.000 konjanika 80 slonova |
34.000 pešadije 2.700 rimskih konjanika 6.000 numidijskih konjanika | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
|
20.000 ubijeno 10.000 ranjeno 15.000 zarobljeno |
1.500 mrtvih 4.000 ranjenih | ||||||
Uvod uredi
Hanibal je izvršio invaziju, a velikim pobedama u bitkama kod Ticina, Trebije, Trazimenskog jezera i Kane ponizio je rimsku vojsku. U bici kod Kane uništio je celu jednu armiju. Te pobede koristio je ne bi li dobio saveznike u Italiji. Odziv je bio slab. Koristio je politiku spržene zemlje, ali nije uspevao da dobije pojačanje potrebno za konačnu pobedu. U bici kod Metaura stradao mu je brat Hazdrubal Barka, koji je došao preko Alpa kao dugo čekano pojačanje.
Publije Kornelije Scipion Afrikanac preseljava bitke u Španiju i tu pobeđuje i pretvara Španiju u rimsku provinciju. Zatim Scipion predlaže da se rat preseli u Afriku, blizu same Kartagine. Posle Scipionove pobede u bici kod Bagbrada, Hanibal je pozvan iz Italije da dođe da odbrani samu Kartaginu.
Numidija, stalno pod kontrolom Kartagine, daje vojsku Rimu, da bi se oslobodila kartaginjanske vlasti. Hanibal skuplja šaroliku nedovoljno spremnu i na brzinu skupljenu armiju od lokalnih građana i veterana iz Italije. S druge strane suočava se s najboljim delom rimske armije.
Snage pred bitku uredi
Za razliku od drugih bitaka Drugog punskog rata Rimljani ovaj put imaju više konjice od Hanibala, zahvaljujući Numiđanima, koji su prebegli Rimu. Numiđani su dotad bili glavni konjanici Hanibalove vojske. Hanibalova konjica je ovoga puta bila neiskusna, dok su rimsku predstavljali iskusni Numiđani. Rimljani su imali 34.000 vojnika pešadije, 2.700 rimskih konjanika i 6.000 numibijskih konjanika.[1] Hanibal je imao 50.000 vojnika pešadije i 4.000 konjanika i 80 slonova.
Početni raspored uredi
Hanibal postavlja svoju neiskusnu konjicu na krila. Iza slonova postavlja trupe u tri linije falangi. Prva linija sastojala se od pešadije Gala, Liguraca i Balerijana. U drugu liniju postavlja skupljene Kartaginjane i Libijce, a svoje veterane postavlja u treću liniju. Hanibal namerno postavlja treću liniju kao rezervu da spreči Scipiona da okruži Hanibalove linije, kao u bici kod Ilipa. Hanibal se nadao da će kombinacija ratnih slonova i dubine prve dve linije oslabiti i dezorganizovati rimski napad, a da će on ostvariti pobedu pomoću rezervne treće linije. Iako je to Hanibal dobro zamislio pobeda mu se nije osmehnula.
Bitka uredi
Superiornija i brojnija rimska i numiđanska konjica su brzo pomeli kartaginjansku konjicu i oterali ih sa bojnog polja. Hanibal ostaje u bici bez konjice. Hanibalove prve dve linije nisu bile spremne da se nose sa dobro obučenim rimskim vojnicima i bile su izbačene iz bitke. Godinama se Hanibal borio i pobeđivao u Italiji sa iskusnom armijom, a sada se suočavao sa najboljim delom rimske armije. Protiv nje je vodio vojsku skupljenu na brzinu.
Osim toga Publije Kornelije Scipion Afrikanac je našao i način da se reši hanibalovih slonova. Hanibal je pre izgubio gotovo sve slonove u Italiji, ali nabavio je nove u Africi. Scipion je znao da slonovi nastupaju samo prema napred pravom linijom. Zbog toga svoju vojsku raspoređuje tako da se mogu otvoriti prolazi, kojima će proći slonovi, a da ne učine nikakvu štetu trupama. Kad bi slonovi prošli bili bi izbodeni.
Kada su se Rimljani suočili sa Hanibalovom trećom linijom, usledila je krvava bitka, u kojoj nijedna strana nije ostvarivala pobedu. Jedno vreme je čak Hanibal bio na rubu pobede. Ali Publije Kornelije Scipion Afrikanac je uspio sakupiti svoje ljude i konjicu nakon ganjanja kartaginjanske konjice. Rimska konjica se vraća taman na vreme da zada odlučujući udarac odotraga Hanibalovim veteranima. Napad konjicom sa leđa, a rimskim vojnicima spreda razara kartaginjansku formaciju.[1] Hanibal je pretrpio težak poraz.
Hanibal se nije mogao suprotstaviti dobro obučenim rimskim vojnicima koristeći se trupama skupljenim zbrda zdola. Oko 20.000 hanibalovih vojnika je ubijeno, a 15.000 je zarobljeno u bici kod Zame. Rimljani su imali samo 1.500 mrtvih i 4.000 ranjenih.
Posledice uredi
Posle poraza kod Zame kartaginjanski senat moli mir. Ovaj put Kartagini se nameću vrlo teški uslovi mira, koji uključuju plaćanje ratne odštete.
- Španija više ne pripada Kartagini
- nametnuta je ratna odšteta u iznosu od 10.000 talenata
- mornarica je ograničena na 10 brodova
- zabranjeno je da ima ili regrutuje vojsku bez rimske dozvole
Reference uredi
- ^ a b v „Bitka kod Zame”. Srpska enciklopedija. Pristupljeno 21. 1. 2020.
