Bitka kod Mimigave
Bitka kod Mimigave (Bitka kod reke Mimi), odlučujući poraz klana Otomo od strane klana Šimazu, koji je zauvek okončao moć klana Otomo kao velike sile na ostrvu Kjušu.[2]
| Bitka kod reke Mimi | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Sengoku perioda | |||||||||||
 Japanske provincije oko 1570. godine. Bitka je vođena na severnoj trćini provincije Hjuga. | |||||||||||
| |||||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||||
| Klan Otomo |
Klan Šimazu | ||||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||||
|
Tavara Čikakata † |
Šimazu Ijehisa Šimazu Jošihiro | ||||||||||
| Jačina | |||||||||||
| oko 40-60.000[1] |
oko 30.000[2] | ||||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||||
| 3.000 samuraja, 20.000 ukupno[1][a] | neznatni[2] | ||||||||||
Pozadina uredi
Početkom 1578. godine na jugoistočnom krilu klana Otomo razvila se nova ozbiljna strateška pretnja. Ova pretnja je bila uspon klana Šimazu, koju su čitav vek mučili nemiri među sopstvenim rođacima, nominalnim vazalima i nepokornom vlastelom (kokuđinima) Sacume i Osumija. Do sredine 1570-ih, Šimazu su uspeli da podvrgnu barone te dve provincije vernosti. Pod vođstvom obnovitelja vlasti svoje kuće, Šimazu Jošihise (1533—1611, vladao 1566-1687 kao daimjo), oni su tada krenuli u ambiciozni program ekspanzije koji je trebalo da transformiše čitav politički sistem Kjušua.[1]
Prva spoljna meta Šimazua bio je njihov stari neprijatelj, porodica Ito iz provincije Hjuga, koja je stekla prevlast u toj provinciji tokom njihove slabosti. Do januara 1578, vojske Šimazu Jošihise i njegovog brata Šimazu Jošihira (1535-1619) su ubedljivo pobedile vazale Itoa, primoravši mladog starešinu te kuće, Ito Jošikatu (1567-98), da pobegne iz Hjuge i zatraži pomoć od njegovih rođaka po majci, klana Otomo. Sorin se povukao kao daimjo 1576. godine, prenevši vlast nad svojim velikim domenom na svog najstarijeg sina Otomo Jošimunea (1558-1605). Ali Otomo su bili više nego voljni da pomognu Itu. Odgovarajući izazovu Šimazua, odlučili su se na masivnu intervenciju. Kao novi daimjo željan da se dokaže, Jošimune je u kasno proleće 1578. poslao u Hjugu vojsku procenjenu na četrdeset ili šezdeset hiljada ljudi.[1]
Pohod u provinciju Hjuga uredi
Na početku je, međutim, Otomo kampanja u Hjugi prošla dobro. Između Bungo granice i Mimikave, reke koja se uliva more Hjuga oko jedne trećine puta niz dugu obalu okupirane provincije, jedini pristalica Šimazua koji se ozbiljno suprotstavio Otomu bio je Cučimoči Čikanari, gospodar zamka Macuo u današnjem gradu Nobeoka . 16. maja 1578. pao je zamak Macuo; Čikanari, koji je uhvaćen živ, bio je primoran da izvrši sepuku. Da bi se uverili da svi razumeju da teritorija Cučimočija ima nove gospodare, Sorin i Jošimune su naredili da budistički manastiri i šintoistički hramovi koji se tamo nalaze treba da budu spaljeni i opustošeni. Tako je Sorin, hrišćanin, podsetićemo, tek od avgusta (Jošimune se nije podvrgao krštenju sve do 1587. godine) – odlučio već u oktobru te godine da dokaže svoju veru spaljivanjem paganskih hramova i idola.
Izvanredno je da ni daimjo Otomo Jošimune, ni Otomo Sorin, koji se bavio spaljivanjem paganskih hramova u osvojenom delu provincije Hjuga, nije bio sa tim trupama dok su se približavale neprijatelju. Umesto toga, vodio ih je Tavara Čikakata, Jošimuneov ujak, koga zapadni i japanski izvori sa retkim jednodušnošću nazivaju nesposobnim zapovednikom i kukavicom. Pa ipak, pošto nisu naišle na mnogo protivljenja na putu, Otomo snage su bile pune samopouzdanja (i neoprezne) dok su se spuštale na otvoreno tlo reke Omarugave, linije razdvajanja između severne i južne Hjuge.
Tamo je njihov napredak blokirala tvrđava Takadžo (koja se nalazi u današnjem Kidžo-čo, prefektura Mijazaki). Napad na zamak je propao, uglavnom zbog nedostatka jedinstva i reda među kapetanima napadača; tada su se dogovorili da se ograniče na opsadu.[1]
Na nesreću po njih i njihove vojnike, zanemarili su da preduzmu elementarne mere predostrožnosti da obezbede svoje bokove i pozadinu. Za to vreme, neizviđane i neprepoznate od Bungovih kapetana, dve jake formacije Šimazu trupa, koje su predvodila braća daimjoa Šimazu Jošihise, Šimazu Jošihiro i Šimazu Ijehisa (umro 1587), napredovale su u pomoć Takadžou.[1]
Bitka uredi
10. decembra 1578. Jošihirova i Jehišina klešta su se zatvorila oko nesrećnih snaga Otoma.
Obično se kaže da je stradalo dvadeset hiljada Sorinovih i Jošimuneovih ljudi u klanju koje je usledilo. Ta brojka je možda preuveličana, jer se broj običnih vojnika (ašigaru) koji su izgubili živote mogao samo proceniti. Poznato je, međutim, da je čak tri hiljade oklopnika (to jest, teško naoružanih samuraja na konjima, hitakabuto) bilo ubijeno na ovom bojnom polju ili utopljeno u vrtlozima nabujale reke Mimigava dok su pokušavali da pobegnu. Među onima koji su stradali bilo je desetak glavnih kapetana, ali njihov general Tavara Čikakata, koji je navodno ubijen, u stvari je uspeo da pobegne; ponovo bi se pojavio u Bungu više od mesec dana nakon poraza. Zastrašujuća veličina razboja koji je savladao „vojsku Otomo iz sedam provincija“ i veliki i užasni obim njegovog stratišta mogu se pretpostaviti ako se uzme u obzir da iako je sukob počeo kod Takadžoa na Omarugavi, akcija gonjenja se nastavila sve do Mimigave, koja teče nekih dvadeset pet kilometara na sever. Otuda je ova velika bitka poznata u istoriji kao bitka kod Mimigave.[1]
Napomene uredi
- ^ Japanske hronike onog vremena navode gubitke samo znatnijih ratnika, dok se gubici prostih pešadinaca i ne pominju.
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e The Cambridge history of Japan. 4. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 305—358. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
- ^ a b v Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 272—275. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.