Bitka kod Tautona

Bitka kod Tautona je vođena tokom engleskog Rata ruža 29. marta 1461. u blizini sela Tauton u Jorkširu. Ona je dovela do promene vladara u Engleskoj, pošto je jorkovski pobednik Edvard, 4. vojvoda od Jorka (koji je postao kralj Edvard IV (1461—1483)) smenio lankasterog kralja Henrija VI (1422—1461), i proterao vođu lankasterskog tabora i njegove ključne pristalice iz zemlje.

Bitka kod Tautona
Deo Rata ruža
Vreme 29. mart 1461. Mesto Tauton Ishod odlučujuća jorkistička pobeda
Sukobljene strane
Dinastija Jork	Dinastija Lankaster
Komandanti i vođe
Edvard, 4. vojvoda od Jorka	Henri Bofort, 3. vojvoda od Samerseta

Bitka je bila „verovatno najveća i najkrvaviji bitka ikad vođena na engleskom tlu“. Prema hroničarima, više od 50.000 vojnika iz tabora Jorka i Lankastera borili satima usred snežne oluje na taj dan, koji je bio Cveti te godine. Pismo koje kružilo nedelju dana posle bitke izvestilo je da 28.000 ljudi umrlo na bojnom polju.

Onovremeni izvori opisuju Henrija VI kao mirnog i pobožnog, nenaviknutog na nasilne dinastičke građanske ratova, kao što je bio Rat ruža. Patio je od perioda ludila, pa je njegovo dobročinstvo na kraju zahtevalo da njegova supruga, Margareta Anžujska, preuzme kontrolu nad njegovim kraljevstvom, što je doprinelo njegovom padu. Njegova nefikasna vladavina je postakla planove plemića da uspostave kontrolu nad njim, i stanje se pretvorilo u građanski rat između pristalica njegove dinastije i pristalica Ričarda Plantageneta, 3. vojvode od Jorka. Nakon što su jorkisti zarobili Henrija 1460, Engleski parlament je doneo Akt o saglasnosti čime je dozvolio Jorku i njegovoj liniji da naslede Henrija kao kralja. Henrijeva supruga Margareta Anžujska je odbila da prihvati oduzimanje prava na presto njenom sinu i zajedno sa nezadovoljnim lankasterovcima je prikupila vojsku. Ričard od Jorka je poginuo u bici kod Vejkfilda i njegove titule, uključujući i pravo na presto, su prešle na njegovog najstarijeg sina Edvarda. Plemstvo koje je ranije oklevalo da podrži Ričardove zahteve na presto smatralo je da su Lankasterovci prekršili Akt o saglasnosti i Edvard je našao dovoljno podrške da osudi Henrija i proglasi sebe za kralja. Stoga je bitka kod Tautona imala da silom oružja afirmiše pravo pobednika da vlada Engleskom.

Nakon dolaska na bojište, jorkisti su zaključili da su u brojčano mnogo slabiji. Deo njihove snage pod komandom Džona Mobreja, 3. vojvode od Norfoka, je tek trebalo da stigne. Jorkovski vođa lord Fokonberg je preokrenuo šanse naredivši svojim strelcima da iskoriste jak vetar tako da imaju veći domet od svojih neprijatelja. Jednosmerna razmena projektila, sa lankasterskim strelama koje nisu stizale do jorkovskih redova, naterala je lankasterovske vojnike da napuste svoje odbrambene položaje. U bici prsa u prsa koja je nasledila i trajala nekoliko sati, vojnici obe strane su bili iscrpljeni. Dolazak Norfoka sa svojim ljudima je osnažilo jorkiste. Edvard im je naredio da razbiju neprijateljske redove. Mnogi lankasterski vojnici su ubijeni dok su bežali; neki su gazili jedni druge, dok su se drugi udavili u rekama. Nekolicina koja se predala je bila pogubljena.

Moć dinastije Lankaster je ozbiljno smanjena posle ove bitke. Henri je pobegao iz zemlje, a mnogi od njegovih najmoćnijih sledbenika su nakon bitke bili mrtvi ili u igznanstvu, što je omogućilo Edvardu da devet neprekidno godina vlada Engleska, pre kratkog povratka Henrija na presto. Tautonski krst je podignut 1929. podignut na bojnom polju u znak sećanja na događaj. Razni arheološki ostaci i masovne grobnice vezane za bitku pronalaženi su u oblasti vekovima posle ovog okršaja.

Literatura

• Wolffe, Bertram Percy (2001). Henry VI. New Haven, Conn: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08926-4. 

Spoljašnje veze

• Ratovi ruža: Britanski najkrvaviji sukob - Bitka kod Tautona (TV Istorija - Zvanični jutjub kanal)