Bolnica Šarl Fua
Bolnica Šarl Fua je javna zdravstvena ustanova Pariza u vlasništvu Assistance Publique - Hôpitaux de Paris.[1][2] Bolnica je 1. januara 2011. godine spojena sa bolnicom Pitié-Salpêtrière u jednu bolničku grupu.[3] [4].
| Bolnica Šarl Fua | |
|---|---|
 Kapela bolnice Šarl Fua | |
| Lokacija | |
| Koordinate: 48° 48′ 20″ N 2° 23′ 46″ E / 48.80556° S; 2.39611° I | |
| Mesto | Pariz |
| Region | 7 avenue de la République |
| Država |  Francuska |
| Istorija | |
| Osnovana | 1873. |
| Organizacija | |
| Zdravstveni sistem | Assistance Publique - Hôpitaux de Paris |
| Finansiranje | državna bolnica |
| Vrsta bolnice | opšta bolnica |
| Zdravstvene usluge | |
| Hitna pomoć | Da |
Položaj i zaštita uredi
Bolnica Šarl Fua se nalazi u 7 avenue de la République, u Ivry-sur-Seine u Dolini Marne (franc. Val-de-Marne) departmanu u severnoj Francuskoj, koji pripada Pariskom regionu.
Bolnici je prema odluci Ministarstva kulture Francuske proglašena za kulturno dobro 18. novembra 1971. godine.[2]
Istorija uredi
Bolnici Šarl Fua prethodila je gradnja hospicijum Incurables d'Ivry po nacrtu arhitekte Théodore Labrouste u periodu Drugog francuskog carstva (od 1864. do 1869. godine) na zemljištu koje je uprava carstva stekla 1851. godine. i na njemu prethodno formirao park zamka (sada nepostojeći) koji je 1691. godine sagradio Claude Bosc, savetnik pariskog parlamenta.
Hospicijum je bio namenjen za 2.500 štićenika koji su nakon njegovog osnivanja premešteni iz samostana ili hospicijuma Couvent des Récollets de Parisu ulici Sevre (koji je nakon ovog premeštaja postao bolnica Laenek). Potom je hospicijum premešten u selo Ivri kada je 1849. godine kada je stvorena organizacija Assistance publique.[5]
Novu zgradu hospcijuma je 1873. godine otvorio Patris Mak Maon (franc. Patrice de Mac Mahon; 1808 - 1893,) koji je bio 3. predsednik Francuske republike i francuski general i maršal.
Legenda kaže da je carica Marija Avgustina Evgenija Ignacija de Palafoks i Kirkpatrik ovom prilikom u vrtu hospicijuma zasadila kesten. Drvo je i danas prisutno u dvorištu bolnice i nosi ime carice poznatija kao Evgenija od Francuske, poslednja francuska carica (1853—1870), žene Napoleona III. koja je jedno vreme bila u egzilu u Velikoj Britaniji.[6]
Hospicijum Incurables d'Ivry je 1976. godine preimenovana u bolnicu Šarl Fua u znak sećanja na neurologa koji je bio šef neurološkog odeljenja hospicijuma.[7]
Izvori uredi
- ^ „Assistance publique - hôpitaux de Paris (AP-HP). Qui sommes-nous ?”. Archives AP-HP (na jeziku: francuski). Pristupljeno 18. 1. 2021.
- ^ a b „Hôpital Charles Foix, ancien hospice des Incurables”. www.pop.culture.gouv.fr. Pristupljeno 9. 1. 2021.
- ^ L’hôpital vient de se doter d’un projet médical ambitieux,[mrtva veza] sur le site pitiesalpetriere.aphp.fr.
- ^ Voir sur le site de la faculté de médecine Pierre-et-Marie-Curie.
- ^ Plaquette « Une page d'histoire » rédigée à l'occasion des Journées du patrimoine 2016.
- ^ Magazine Napoléon III, no 4 (4e trimestre 2008), article « Elle ne s’appelait pas Eugénie de Montijo » (pp. 58 à 63) de Jean-Claude Lachnitt (historien). Noms successifs : Eugénie de Palafox y Portocarrero (1826-1839) ; Eugénie de Palafox y Portocarrero, comtesse de Teba (1839-1920) ; Eugénie de Palafox y Portocarrero, impératrice des Français (1853-1870).
- ^ Gustave Roussy, « Charles Foix »,Revue neurologique, Paris, 1927, n° 34, pp. 441-446.
Literatura uredi
- Pierre-Louis Laget, Claude Laroche et al.,L'Hôpital en France, histoire et architecture, Cahiers du Patrimoine, éd. Lieux-Dits, Lyon, 2012, pp. 272-273
- Georges Beisson, De l'hospice à la maisonnée, Actes du colloque de Fécamp, Yannick Marec (dir.), 2010, pp. 287-301
