Bojni čekić

Bojni čekić ili ratni čekić, u srpskoj narodnoj poeziji poznat kao nadžak, je srednjovekovno oružje namenjeno za blisku borbu. Ratni i običan čekić su vrlo slični, sastoje se od drške i glave. Drška može biti različitih dužina, najduža je približno jednaka helebardi, a najkraća je približno jednaka buzdovanu. Dugački čekići (engl. “polearms”) namenjeni su za upotrebu protiv konjice, dok se kraći koriste za blisku borbu.

ratni čekić

Kasniji čekići su obično imali šiljak na jednoj strani glave čime im se poboljšavala efikasnost. Bojni čekić je mogao da zada jak udarac u metu, posebno kada je postavljen na motku, i udarcem je mogao da nanese štetu telu a da pritom ne mora probije oklop, što je bila značajna prednost. Šiljak na drugoj strani glave mogao se koristiti tako što je mogao da zahvati neprijateljski oklop, štit ili uzde od konja, a za direktan udarac koji je probijao skoro sve vrste oklopa. Protiv konjice je korišćen tako što su se udarale noge konja što bi dovelo do pada konjanika gde je bio laka meta.

U mitologiji, najpoznatiji ratni čekić je Mjolnir, oružje nordijskog boga Tora.

Vidi još

spisak oružja u srednjem veku