Braulije Saragoski
Sveti Braulije (Braulio) ili Braulio(n) Saragoski (Iberijski) je bio episkop Saragose i učeni duhovnik koji je živeo u Vizigotskom kraljevstvu u 7. veku[1].
| Braulije Saragoski | |
|---|---|
 |
U pravoslavnoj crkvi pomen je 26. marta (8. aprila).
Biografija
urediBraulio je rođen u plemićkoj špansko-rimskoj porodici, čiji su mnogi predstavnici bili sveštenici. Pod vođstvom svog starijeg brata Jovana, koji je 619. godine izabran za episkopa Saragoske eparhije (pod imenom Jovan II), Braulije je stekao osnovno obrazovanje i otišao u Hispalis, gde je postao iskušenik u manastirskoj školi, koju je osnovao Isidor Seviljski. Sprijateljivši se sa svojim mentorom, Braulije je bio inspiracija i urednik Isidorovih etimologija[2].
Godine 626. Braulio se vratio u Saragosu i, nakon smrti svog starijeg brata Jovana 631. godine, izabran je da ga nasledi na mestu episkopa. Braulijnj je bio učesnik Toledskih sabora: Četvrtog (633), Petog (636) i Šestog (638), tokom kojih je postao veoma poznat. Štaviše, na poslednjem saboru došao je u sukob sa papom Honorijem I, koji je optužio iberske sveštenike da ne ispunjavaju svoje pastirske dužnosti. Poznato je da je Braulije, da bi održao mir i stabilnost u državi, podržavao vizigotske kraljeve: tako je, verovatno, pomogao kralju Rekesvintu da uredi svoju „Knjigu suda“, koja je kasnije uključena u Vizigotski zakonik[3].
Neposredno pre smrti, Braulije se žalio na gubitak vida. Umro je 651. godine, a Taio je postao njegov naslednik na episkopskoj stolici u Saragosi. Brauliova grobnica je otkrivena 1290. godine na mestu budućeg hrama Nuestra Signora del Pilar.
Doprinosi
urediNa zahtev svog brata, episkopa Jovana II, Braulije od Saragose sastavio je žitije svetog Emilijana Kukulata (završeno 639-640), na čijem mestu je kasnije osnovan manastir San Milan de la Kogolja, uvršten na Uneskovu listu svetske baštine od 1997. godine. Brauilije je napisao i himnu u čast ovog svetitelja, koja se smatra jednom od najboljih pesama vizigotskog perioda[4].
Napisao je i oko 44 pisma, koja sadrže uputstva u duhovnom životu, prijateljsku prepisku u kojoj se raspravlja o raznim bogoslovskim i naučnim pitanjima iz oblasti egzegeze, liturgike, asketizma i hronologije. Među primaocima pisama bili su uticajni ljudi i sveštenstvo, poput Isidora Seviljskog, episkopa Eugena II od Toleda, crkveni pisac Taio, koji će postati sledeći episkop Saragose, biskup Brage Fruktuosus, papa Honorije I, vizigotski kraljevi Hindasvint i Rekesvint. Ova ranije nepoznata zbirka (epistolar) otkrivena je u 18. veku u Leonu i prvi put je objavljena u Espana Sagrada Enrikea Floresa[5].
„Etimologije, ili elementi” Isidora Seviljskog, u formi u kojoj je rukopis opstao do danas, sistematizovao je i uredio Braulije iz Saragose. Braulije je dodao i Isidorovu biografiju i spisak dela koja je napisao. Od velike istorijske vrednosti je i prepiska Isidora sa njegovim učenikom i prijateljem.
Izvori
uredi- ^ „Braulio of Saragossa”. Oxford Reference (na jeziku: engleski). doi:10.1093/oi/authority.20110803095524926. Pristupljeno 2024-03-15.
- ^ „CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: St. Braulio”. www.newadvent.org. Pristupljeno 2024-03-15.
- ^ „Saint Braulio”. Loyola Press. Pristupljeno 2024-03-15.
- ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Centro del Patrimonio Mundial -”. UNESCO World Heritage Centre (na jeziku: španski). Pristupljeno 2024-03-15.
- ^ Labarga, Fermín (2018-04-18). „Ramón de Huesca, Teatro histórico de las Iglesias del Reino de Aragón. Tomo V: Estado antiguo de la Santa Iglesia de Huesca, edición facsímil con prólogos de Manuel Iglesias Costa y Agustín Ubieto Arteta, e índices de Isidoro Gracia, Instituto de Estudios Altoaragoneses-Diputación de Huesca, Huesca 2007, XV + 531 pp.”. Anuario de Historia de la Iglesia. 18: 463—464. ISSN 2174-0887. doi:10.15581/007.18.9863.