Bronhiektazije
Bronhiektazije su hronična bolest pluća koju karakteriše trajna abnormalna dilatacija i uništavanje elastičnih i mišićnih struktura zidova glavnih bronhija i bronhiola. Bolest se može javiti u tri oblika, kao: cilindrični (fusiformni), varikozni i sakralni (cistični). Bolest podjednako pogađa ljude oba pola i svih uzrasta.
Klinička slika
urediSimptomi bronhiektazije obično uključuju kašalj koji je produktivan čestim zelenim ili žutim ispljuvkom koji traje mesecima do godinama.[1] Ostali uobičajeni simptomi uključuju otežano disanje, piskanje (zviždanje tokom disanja) i bol u grudima. Pojava pogoršanja simptoma, egzacerbacija, češće se javlja kod uznapredovale ili teške bolesti.[2]
Sistemski simptomi, uključujući groznicu, noćno znojenje, umor i gubitak telesne težine.[2]
Bronhiektazije se takođe mogu manifestovati iskašljavanjem krvi u odsustvu sputuma, što se naziva "suva bronhiektazija".
Egzacerbacije kod bronhiektazija se manifestuju kao pogoršanje kašlja, povećanje zapremine sputuma ili zadebljanja konzistencije u trajanju od najmanje 48 sati, pogoršanje kratkog daha (otežano disanje), pogoršanje netolerancije na vežbanje, povećan umor ili malaksalost i razvoj hemoptize.[2]
Ljudi često prijavljuju česte napade "bronhitisa" koji zahtevaju terapiju ponovljenim kurama antibiotika. Ljudi sa bronhiektazijama mogu imati loš zadah zbog aktivne infekcije. Prilikom pregleda, auskultacijom se mogu čuti krepitacije i ekspiratorni rhoni.[1]
Komplikacije bronhiektazije uključuju ozbiljna zdravstvena stanja, kao što su respiratorna insuficijencija i atelektaza: kolaps ili zatvaranje pluća. Respiratorna insuficijencija nastaje kada nedovoljno kiseonika pređe iz pluća u krv.[3]
Atelektaza se javlja kada se jedan ili više segmenata pluća kolabiraju ili se ne naduvaju pravilno. Ostale plućne komplikacije uključuju apsces pluća i empijem. Kardiovaskularne komplikacije uključuju hronično plućno srce, kod kojih dolazi do uvećanja i zatajenja desne strane srca kao posledica bolesti pluća.[4]
Terapija
urediTerapija bronhijektazija zasniva se na prevencije egzacerbacija, lečenju osnovnih uzroka bolesti, agresivno lečenje akutnih egzacerbacija i kontrola komplikacija.6
Primarni cilj terapije bronhiektazija je održavanje dobrog opšteg stanja pacijenta i prevencija i lečenje zapaljenskih procesa.
Pacijente sa bronhiektazijame treba obučiti da kašljaju u drenažnom položaju u jutarnjim šasovima, nagnuti preko ivice kreveta Različite tehnike mogu olakšavaju eliminaciju sekreta, uključujući posturalnu drenažu i perkusiju grudnog koša.
Kod težih oblika bolesti, važne su i vežbe disanja, sanacija upale sinusa, vakcinacija protiv gripa i pneumokoka i ishrana pacijenata sa dosta tečnosti, proteina i vitamina.
Iako preventivna primena antibiotika ne sprečava pogoršanje bolesti, nekada je njihova primene neophodna.
Akutne egzacerbacije se leče antibioticima koji će pokriti H. influenzae, P. aeruginosa, M. catarrhalis, S. aureus i S. pneumoniae (npr. ciprofloksacin ili levofloksacin 7 do 14 dana). Azitromicin 500 mg 3 puta nedeljno (ponedeljak, sreda i petak) pokazao se efikasnim kod cistične fibrozne bronhiektazije, ali je ostalo nejasno da li su makrolidi efikasni i u drugim oblicima bolesti. Za pacijenti sa cističnom fibrozom koji imaju hroničnu kolonizaciju P.aeruginosa primenjuje se inhalacija tobramicina (28 dana/28 dana pauze) ili inhalacija Kolistina (kontinuirano).
Pored terapije antibioticima, treba pojačati i mere olakšanja drenaža obilnih gnojnih sekreta iz bronhija.
Alergijska bronhopulmonalna aspergiloza se leči kortikosteroidima i antimikoticima.
Pacijentima sa nedostatkom imunoglobulina i onima sa nedostatkom α1-antitripsina daju se supstituciona terapija.
Ako se javi masivna hemoptiza, koja često potiče od hipertrofiranih bronhija cirkulaciju, koja se ne može zaustaviti konzervativnim tretmanom (odmor i antibiotici), terapijske opcije su hirurška resekcija ili resekcija bronhijalne arterije i embolizacija. Resekcija može biti uspešna ako je bolest lokalizovana, dok je kod široko rasprostranjene bolesti, poželjna embolizacija.
Kod pacijenata u terminalnoj fazi bolesti, usled hronične hipoksemije i kor plućne, pacijent može zahtevati upotrebu dugotrajne terapije kiseonikom.
Ako nijedan drugi oblik lečenja nije bio uspešan, konačno rešenje je transplantacija pluća.
Komplikacije
urediTeške bronhiektazije mogu dovesti do brojnih ozbiljnih zdravstvenih stanja, od kojih su neka navedena u doljoj tabeli:
| Komplikacije | Karakteristike |
|---|---|
| Respiratorna insuficijencija | Respiratorna insuficijencija u kliničkim ispitivanjima obično uključuje tahipneu i patološki nalaz gasne analize (hipoksemija, hiperkapnija ili obe). Respiratorni zastoj koji uzrokuje izmenjen mentalni status zbog ishemije u mozgu rezultat je neadekvatne razmene gasova u respiratornom sistemu (arterijski kiseonik, ugljen-dioksid ili oba ne mogu da se održavaju na normalnim nivoima). Pad kiseonika koji se prenosi putem krvi poznat je kao hipoksemija, porast nivoa arterijskog ugljen-dioksida (hiperkapnija). Respiratorna insuficijencija se klasifikuje kao tip 1 ili tip 2, na osnovu postojanja visokog nivoa ugljen-dioksida i može biti akutna ili hronična. Definicija respiratorne insuficijencije u kliničkim ispitivanjima obično uključuje tahipneu i patološki nalaz gasne analize (hipoksemija, hiperkapnija ili obe). Respiratorni zastoj uzrokuje izmenjen mentalni status zbog ishemije u mozgu. |
| Atelektaza | Atelektaza pluća predstavlja stanje kod kog u određenim delovim pluća ne postoji vazduh, ili su pluća izduvana i kolabiraju. Vazduha nema u alveolama u kojima se krv obogaćuje kiseonikom, a oslobađa ugljen dioksida. Samim tim što u odredjenim delovima pluća nema vazduha, ona su isključena iz normane funkcije disanje. |
| Srčana insuficijencija | Ako su bronhiektazije toliko uznapredovale da zahvataju sve delove disajnih puteva, one mogu dovesti do srčane insuficijencije. Srčana insuficijencija predstavlja slabost srčanog mišića koji nije u mogućnosti da obezbedi odgovarajući minutni volumen, odnosno dovoljno kiseonika za metaboličke potrebe organizma.Najčešći simptomi srčane insuficijencije su otežano disanje, umor i otok u zglobovima, stopalima, nogama, stomaku. |
Izvori
uredi- ^ a b McShane, Pamela J.; Naureckas, Edward T.; Tino, Gregory; Strek, Mary E. (2013-09-15). „Non–Cystic Fibrosis Bronchiectasis”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine (na jeziku: engleski). 188 (6): 647—656. ISSN 1073-449X. doi:10.1164/rccm.201303-0411CI.
- ^ a b v o'Donnell, Anne E. (2022). „Bronchiectasis — A Clinical Review”. New England Journal of Medicine. 387 (6): 533—545. PMID 35947710. S2CID 251495311. doi:10.1056/NEJMra2202819.
- ^ „Bronchiectasis - What Is Bronchiectasis? | NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (na jeziku: engleski). 2023-10-27. Pristupljeno 2024-05-29.
- ^ „Bronchiectasis: Practice Essentials, Background, Pathophysiology”. emedicine.medscape.com. 2023-06-18.
Spoljašnje veze
uredi| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
