Budimpeštanska deklaracija
Budimpeštanska deklaracija uredi
Budimpeštanska deklaracija o otvorenom pristupu nastala je na konferenciji u Budimpešti, koja je održana 1. i 2. decembra 2001. godine. Open Society Institut je sazvao sastanak na kome su prisustvovali vodeći zagovornici otvorenog pristupa za naučnu literaturu, radi promocije otvorenog pristupa, u to vreme poznatog kao besplatno onlajn stipendiranje. To je javna izjava o principima koji se odnose na pristup istraživačkoj literaturi. Zalaže se za otvoren pristup naučno istraživačkim tekstovima, koje autori daju izdavačima i čitaocima bez ikakve nadoknade. Od 14. februara 2002. godine, ova deklaracija je realizovana tako da može biti potpisana i od strane javnosti. Do avgusta 2006. godine, potpisalo ju je preko 360 organizacija I čak 4.000 pojedinaca. Do jula 2012. godine, ove brojke su porasle na 5.645 pojedinaca I 630 organizacija.
Zalaganje uredi
Uvodna rečenica ove inicijative govori zapravo o onome za šta se ona u suštini zalaže: “Tradicija i nove tehnologije su tu da omoguće jedno veliko javno dobro. Tradicija podrazumeva spremnost naučnika učenjaka da objave polodove svog istraživanja u naučnim časopisima bez plaćanja, zarad istraživanja i znanja. Ta nova tehnologija internet. To javno dobro omogućuje svetsku elektronsku distribuciju recenziranih književnih časopisa i potpuno besplatan i neograničen pristup svim naučnicima, učenjacima, profesorima, studentima i drugim radoznalim umovima. Uklanjanje prepreka ka ovoj literaturi, ubrzaće istraživanje, obogatiti znanje, koje je dostupno i bogatima i siromašnima, a to čini ovu literaturu vrlo korisnom, i postavlja temelje za ujedinjenje čovečanstva u zajedničkoj potrazi za znanjem”.[1]
Budimpeštanska inicijativa traži otvoren pristup za naučno istraživačke tekstove i ova kategorija obuhvata recenzije časopisa, ali takođe uključuje I razne preglede dela, koje autori štampaju unapred, pre objavljivanja zvaničnog dela, jer žele da ih postave onlajn za komentarisanje ili da upozore kolege na neke važne zaključke do kojih su došli prilikom istraživanja. Ne uključuje neke ne-naučne tekstove, poput romana ili vesti.
Kako mnogi naučnici žele da zarade od svog rada, ne žele da daju svoje zapise besplatno, da bi ih korisnici koristli u otvorenom pristupu. Autori udžbenika žele na njima da zarade novac, pa zbog toga inicijativa ne uključuje i udžbenike. Takođe, autori većine monografija se nadaju zaradi, pa se zato deklaracija ne odnosi ni na naučne monografije. Ali za razliku od toga, autori raznih recenzija ne očekuju nadoknadu za svoj rad, tako da takvi članci čine srž literature na koju se ova inicijativa odnosi. Autori koji daju svoje tekstove u otvoren pristup, mogu zadržati autorska prava.
Potpisnice uredi
16 potpisnica inicijative su neki od svetskih lidera u pokretu otvorenog pristupa, iz 16 različitih organizacija.
Ostale deklaracije uredi
Kao nastavak Budimpeštanske deklaracije, 22. oktobra 2003. nastala je i Berlinska deklaracija o otvorenom pristupu naučnom znanju, i Betezdanska izjava iz 2003. godine.
Reference uredi